Tag Archives: Radnički

Dugi: “Probaj iz ulaza!”

Kakav bi ja to bio Srbin kad bih priznao da je neko u pravu a da ja ne znam bolje. Pu.  Pu daleko bilo. Lepo ćemo se slagati kad priznate da sam ja u pravu. Srbijica je  ovo,brale! Mada, neki put se desi, samo neki put, nešto malo drugačija slika.

Boško Đokić je pre desetak dana napisao tekst o slobodnim bacanjima i poslednjem šutu. Lepo i tačno, mada je moja prva reakcija bila: ja znam bolje… Šta on zna!?

Ali  da se  ne bih glupirao, ostavio sam malo da odstoji – kao sarma, pa da napišem nešto na istu temu iz mojeg ugla. I, da vidite čuda, pročitam sada opet onaj njegov članak i vidim da se Boško “opametio” za poslednjih deset dana. Dobro piše

[čitaj još...]

Souly: Sedam veličanstvenih Krstaša

Eto, znao sam ja dobro da ću fasovat neslaganje šireg auditorija kad usudih se, još ono pre par meseci kao neki pomahnitali štreberko – hrčak, rangirati deset najvećih timova bivšeg košarkaškog prvenstva, bivše košarkaške države. Ovi ovdi, moji, zatrpaše me poštom kako to da zaboravih legendarne ekipe Šibenke iz ’83 (jedva prosječan kolektiv) i Zadra iz ’86, bosanska i slovenačka mitologija kažu da bi Bosna i Olimpija morale bit’ više rangirane, čak jedan bratko iz Kumanova spočitao mi kako to da nema Rabotničkog iz sedamdesetih na toj mojoj glupoj listi, dok

[čitaj još...]

Dugi: Gobleni

Petak, 00,30. Ponoć prođe, kiša pada. Dobuje po limu. Da bar pada, nego provala. Doduše još nisam čuo da se kiša diže. To je za nešto drugo  i za neke druge priče. Tek – provala. Čekam samo da Noe zatvori  “Opanak” i isparkira arku ispred „Sintelona“ i otplovi niz  Zahumsku. Usput slušam „Emili“. Nešto što je Đole, ne ovaj na koga mislite, nego Marjanović, snimio fantastično pre pedesetak proleća.  I, kako to biva – tako to krene.

Milion bombi mi je u glavi ali nemam temu, međutim kad krene ta bujica, onda bih sve da stavim u jedan okvir. I samo ja vidim vezu… ili možda još neko? Na primer, 23 je magični broj i za

[čitaj još...]

Dugi: Tako to krene…

Veliki glumac reče: “Vi ćete da odete, a ja ostajem”. I ostade.

Umro je Bata Živojinović, ali ostade Valter, Duje ili neki od milion likova sa filma koji obeleži postojanje i  bivstvovanje one velike zemlje, koja je sada poznata valjda samo po tome da su se svi u njoj razumeli u komunikaciji. Jezik, govor . Zato valjda i danas naradije slušam Naxi radio, kompletno razumljiv. Pusta nostalgija!

Ode po zakonima biologije momak sa Krsta koji je među prvima hrabro ušao u svet filma, u ono vreme nepoznanicu i jeres u odnosu na pozorište. Među prvima je drčno prekoračio granicu “Konstantinovićeve grofovije” i odmah pokorio svet. Nešto kasnije je

[čitaj još...]

Dugi: Biznis ili Borat liga?

Vidim da veliku polemiku izaziva ABA liga, koju ovi naši i oni iz okruženja “biznis meni” uporno pokušavaju da proglase  vrhunskim poslovnim poduhvatom. Ma ‘ajte molim vas, vrhunski poslovni poduhvat na ovim prostorima! Ovde se sve vrti oko nekih prevarica – da, prevarica, jer za prevaretine nemamo muda. U celom regionu su nijanse u pitanju. Negde je to modna revija fantomki – za izlazak, za spavanje, za rad firmirane fantomke, a kod ostalih nešto drugo. Pa posle ABA ispade poslovni poduhvat, ili “biznis” košarka, a mi jedino možemo da ponudimo sirovu i sve siroviju radnu snagu, kao polufabrikat u nekim od košarkaških liga u vaseljeni

[čitaj još...]

Prele: Tako je govorio Piva Ivković

Ljudi dolaze, prođu, odu. Neko, ipak ostane zauvek. Ime mu znaš, izgled, boju kose, očiju, pokrete, i znaš da iz svakog trenutka koji si sa njim proveo ostane neka uspomena, a on ti biva sve bliži i jasniji, draži.

Poseban je onaj kod koga sve pamtiš, svaku sitnicu…

Slobodan Ivković, poznatiji kao Piva. Genijalan čovek. Dugo sam ga smatrao najboljim našim i evropskim trenerom, ali iz razgovora sa njim shvatio sam da je najbolji bio – profesor Aleksandar Nikolić. Nebrojeno puta mi je Piva govorio šta je sve naučio od “Profe” Ace Nikolića.

Sećam se, neke davne godine smo prvi put u Jugoslaviji videli zonski presing 1-2-1-1. Đorđe Andrijašević je

[čitaj još...]

Dugi: Nostalgy Blues

Čuj, košarkaške lopte s laserima… Sećam se nekad je bilo samo da te ili prosere,  ili usere odnos sa košarkaškom alatkom. Ali laser lopte –  nikad čuo. Možda je to nešto na francuskom, pa lapsus scripta – la  ser…

Ja opet digresiju, i uvod pa bljesak ideje, povezivanje nepovezivog. Ne daj bože, kao ove naše  stranke, pu, pu daleko bilo! Tek u jednom od druženja jedan naš prijatelj ispriča anegdotu koja datira sa prelaska pedesetih u šezdesete. Elem, bejahu gosti našeg Košarkaškog saveza Ameri, verovatno u misiji promocije basketa. Naši su ih gledali kao vanzemaljce, buljili u nijhove dresove, trenerke i patike i gledali da po u to vreme

[čitaj još...]

Milun Mek Marović  Lune

Milun je voleo da ga zovem Lune. To je bio junak našeg dečaštva i mladosti. Bio je poznat kao Lun, kralj ponoći, alijas Donald Sikert. Odgajila ga je i stručno obrazovala kriminalna grupa sa namerom da od njega stvori vrhunskog kriminalca. Lun je ipak odlučio da svoj život posveti borbi protiv kriminala. Bio je visoko obrazovan čovek, poliglota sa osećajem za umetnost i obučen da koristi najnovije tehnologije. Deluje skoro kao levičar, bori se protiv svih vladara iz senke, organizovanog kriminala, a ponekad i državnih službi koje služe krupnom kapitalu.

I samo pominjanje Luna govori kakav je bio Milun Marović. Pošten, hrabar, nadasve pametan, obrazovan, odan prijatelj, borac

[čitaj još...]

Dugi o Zoranu, nekim novim Nemcima i Škotima

Sećate li se onog vica kako je u (nekadašnjem) Titogradu nestalo struje, pa su desetine ljudi stajale pola sata na pokretnim stepenicama? Mi se, kao, zezamo na nečiji račun. A juče u Kliničkom centru Srbije, na ulazu sa onim velikim rotacionim vratima, u kojima u svakoj četvrtini može da stane desetak ljudi, sve odjednom stade. U ulaznom delu je bilo osmoro, a u izlaznom petoro ljudi i jedna žena u kolicima. Vrata se ne okreću, a ljudi stoje. Ne, nisu bila pokvarena. Trebalo ih je samo malo pogurati. Svi stoje i čekaju da neko drugi to uradi…

Da li nas je sramota da sami uradimo nešto za sve, da povučemo? Sudeći po ovom  bizarnom primeru – jeste. Kad sam sam

[čitaj još...]

Dugi: Lament nad basketom

Svojevremeno u ovdašnjoj košarkaškoj komunikaciji nije bilo mnogo stranih reči, iliti “tuđica”, više smo imali “svojica” ili “našica”. I uopšte mi nije jasno kako smo mi u to doba igrali kad nije bilo pick and roll-ova, drajva, elejupa, ribaunda i sličnih izraza koje smo već počeli da menjamo i po padežima i u vremenima. Ali se sećam od kako sam uzeo košarkašku loptu u ruke jedne reči – basket. To je bio kao deminutiv od reči košarka, nešto kao košarkica ali se lakše izgovaralo, i zvučalo je nekako važnije, podsećalo na samo poreklo igre. Mada su naša pravila basketa onda bila baš naša, sasvim drugačija od onih koje

[čitaj još...]