Tag Archives: sabonis

Souly: Red veličine

Nego, iskopah ja nedavno neku listu jope, a ususret još jednom Evropskom prvenstvu koje nas čeka ovog košarkaškog lita – mogla bi bit poučnom… Ako me brojanje služi, ođe je 17 imena, ponajvećih španera basketa evropskije prostora a veli da svih vremena, barem kako FIBA, odnosno link

http://hoopshype.com/2015/09/20/pau-gasol-now-has-more-all-fiba-selections-than-any-other-european-player-in-history/

tvrdi…

PLAYER      ALL-FIBA SELECTIONS *       YEARS

  1. Pau Gasol (Spain) 8 2001, 2003, 2006, 2007, 2009, 2011, 2014, 2015
  2. Kresimir Cosic (Yugoslavia) 7 1969, 1970, 1971, 1973, 1975, 1978, 1979
  3. Sergei Belov (USSR) 7 1967, 1969, 1971, 1973, 1974, 1975, 1979
  4. Dragan Kicanovic (Yugoslavia) 5 1974, 1978, 1979, 1981, 1982
  5. Drazen Dalipagic (Yugoslavia) 4 1975, 1977, 1978, 1981
  6. Nikos Galis (Greece) 4 1983, 1987, 1989, 1991
  7. Arvydas Sabonis (USSR/Lithuania) 4 1983, 1985, 1986, 1995
  8. Dirk Nowitzki (Germany) 4 2001, 2002, 2005, 2007
  9. Vladimir Tkachenko (USSR) 3 1979, 1981, 1982
  10. Drazen Petrovic (Yugoslavia/Croatia) 3 1985, 1986, 1989
  11. Dino Radja (Yugoslavia/Croatia) 3 1989, 1993, 1994
  12. Toni Kukoc (Yugoslavia/Croatia) 3 1990, 1991, 1995
  13. Vlade Divac (Yugoslavia/Serbia-Montenegro) 3 1990, 1991, 1995
  14. Gregor Fucka (Italy) 3 1997, 1998, 1999
  15. Tony Parker (France) 3 2003, 2011, 2013
  16. Andrei Kirilenko (Russia) 3 2003, 2007, 2011
  17. Milos Teodosic (Serbia) 3 2009, 2010, 2014

Ako brojim Fučku, a on je naš isto ka šta je i Trst, 9 od njih je s ovih prostora, znači više od polovine! Pa tako vam je to i inače, mislim… Druga najbrojnija nacija je Rusija, odnosno SSSR, sa

[čitaj još...]

Povratak ideji “košarka-košarkašima”

Kako vam izgleda ova petorka: Petar Naumoski, Hido Turkoglu, Andrej Kirilenko, Horhe Garbahosa i Arvidas Sabonis? Naravno, nikada nisu igrali zajedno ali osim što su bili asovi imaju još nešto zajedničko: svi su predsednici košarkaških federacija svojih zemalja. Peca Naumoski u Makedoniji, Turkoglu u Turskoj, Kirilenko u Rusiji, Garbahosa u Španiji a Sabonis u Litvaniji. Ovaj imaginarni kvintet mogao bi da bude dopunjen, recimo, Georgijem Gluškovim, predsednikom bugarske federacije, a posle kandidature Saše Danilovića za predsednika KS Srbije sa sigurnošću se može predvideti da će ovaj i ovako „jak tim“ dobiti i klasičnog beka-šutera. Osmi čovek mogao bi biti Saša Volkov

[čitaj još...]

Prvi Evropljanin u NBA je Islanđanin

Načelno se dosad prvim Europljaninom u NBA smatrao Bugarin Georgi Glouchkov, koji je jedinu NBA sezonu odigrao 1985/86 u dresu Phoenix Sunsa. Ali prvi Europljanin u NBA povijesti jest Islanđanin Petur Gudmundsson, koji već dugo živi u Americi.

Nedavno sam ga kontaktirao. Rekao sam mu da postoje dvije škole mišljenja o Europljanima u NBA. Jedna, koja smatra da su Europljani samo oni koji nikada nisu igrali na američkom sveučilištu i koji su u NBA došli direktno iz europskih liga, igrači poput Dirka Nowitzkog, Paua Gasola, Dražena Petrovića, Tonyja Parkera… Drugi, pak, smatraju da na tu listu treba uključiti i one Europljane koji su studirali u Americi, poput samog Gudmundssona

[čitaj još...]

Souly: Sovjetski bedemi (2)

Pokušao sam da sastavim moj najbolji sovjetski sastav koji uključuje samo one koje sam gledao do nestanka rivalstva, znači od početka sedamdesetih do početka devedesetih. Posljednji stvarni okršaj Juge i SSSR-a desio se na OI u Seulu ’88. Naredne godine, na domaćem EP u Zagrebu, Galis je pokvario šansu za revanš (i danas kapiram da bi bilo 10-15 za nas, ali…), a reprezentacija SSSR-a koju je SFRJ dvaput savladala prilikom osvajanja SP-a ’90 u Argentini nije bila ona prava – nedostajali su igrači Litve koja su i bili najveće zvijezde tima (Sabonis, Marčulionis, Kurtinaitis, Homičus…). Ne bi bilo u redu, ne bi bilo potpuno bez Sovjeta jer za priče

[čitaj još...]

Mundobasket 86: Istorijska greška Divca

Naše putovanje sa reprezentacijom Jugoslavije po evropskim i svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama nastavljamo u Španiji 1986. Tamo je održano 10. Svetsko prvenstvo, a od od 5, do 20. jula igralo se u pet gradova (Saragosa, Tenerife, Barselona, Ovijedo i Madrid). Pre početka Šampionata u Barseloni je odrzžan kongres FIBA, na kome je predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran odlikovao Olimpijskim ordenom (najvećim sportskim priznanjem) Borislava Stankovića, generalnog sekretara FIBA. Veliko priznanje za Stankovića, ali i za jugoslovensku košarku. Usvojena je i jedna izmena u pravilima: posle slobodnih bacanja koja se izvode posle namernih faulova, ekipa koja ih je izvodila opet

[čitaj još...]

Eurobasket ’85: Šok za selektora Ćosića

U (nekadašnjoj) Zapadnoj Nemačkoj (Karlsrue, Leverkuzen i Štutgart) održano je od 5 do 16. juna 1985. Prvenstvo Evrope, 24. po redu. Igralo se po starom sistemu gde je 12 ekipa bilo podeljeno u dve grupe, pa je onda dolazilo do ukrštanja u četvrtfinalu. Grupe su bile neujednačne po kvalitetu jer su u našoj bili još SSSR i Španija, dok je u onoj drugoj glavni favorit bila Italija, a za preostala tri mesta sa podjednakim šansama borile su se ekipe SR Nemačke, Izraela, Holandije i Čehoslovačke.

Sovjetski Savez je ponovo bio prvi favorit za zlato jer su imali fantastičan sastav. Glavni teret je nosila spoljna linija Valters–Kurtinaitis–Homičus, a pod koševima je briljirala

[čitaj još...]

Nikad viđeno: Finale sa +44

Tog 1. maja 2004. u Tel Avivu je odigrano finale sa najvećom razlikom u istoriji Kupa šampiona/Evrolige. Makabi je pobedio Skiper (Fortitudo) iz Bolonje sa 118-74. Razlika od čak 44 poena ubedljivo je najveća u istoriji takmičenja. Ako nisam nešto ispustio, pre tog finala ASK Riga je 1959. u prvom meču finala pobedio sofijski Akademik sa 79-58, a Real Madrid je 1964. u drugom meču finala bio bolji od Spartaka iz  Brna za 20 poena, 84-64. U eri Evrolige, od 2002. (2001. je igran plejof) od 14 F4 turnira finalni mečevi završeni su osam puta sa razlikom manje od deset poena, a šest puta je bilo preko deset, najviše +19 za Real protiv Olimpijakosa 2015. u Madridu, 78-59.

Finale iz

[čitaj još...]