Tag Archives: Srećko Jarić

Dugi: “Probaj iz ulaza!”

Kakav bi ja to bio Srbin kad bih priznao da je neko u pravu a da ja ne znam bolje. Pu.  Pu daleko bilo. Lepo ćemo se slagati kad priznate da sam ja u pravu. Srbijica je  ovo,brale! Mada, neki put se desi, samo neki put, nešto malo drugačija slika.

Boško Đokić je pre desetak dana napisao tekst o slobodnim bacanjima i poslednjem šutu. Lepo i tačno, mada je moja prva reakcija bila: ja znam bolje… Šta on zna!?

Ali  da se  ne bih glupirao, ostavio sam malo da odstoji – kao sarma, pa da napišem nešto na istu temu iz mojeg ugla. I, da vidite čuda, pročitam sada opet onaj njegov članak i vidim da se Boško “opametio” za poslednjih deset dana. Dobro piše

[čitaj još...]

Dugi: Gobleni

Petak, 00,30. Ponoć prođe, kiša pada. Dobuje po limu. Da bar pada, nego provala. Doduše još nisam čuo da se kiša diže. To je za nešto drugo  i za neke druge priče. Tek – provala. Čekam samo da Noe zatvori  “Opanak” i isparkira arku ispred „Sintelona“ i otplovi niz  Zahumsku. Usput slušam „Emili“. Nešto što je Đole, ne ovaj na koga mislite, nego Marjanović, snimio fantastično pre pedesetak proleća.  I, kako to biva – tako to krene.

Milion bombi mi je u glavi ali nemam temu, međutim kad krene ta bujica, onda bih sve da stavim u jedan okvir. I samo ja vidim vezu… ili možda još neko? Na primer, 23 je magični broj i za

[čitaj još...]

Dugi: Tako to krene…

Veliki glumac reče: “Vi ćete da odete, a ja ostajem”. I ostade.

Umro je Bata Živojinović, ali ostade Valter, Duje ili neki od milion likova sa filma koji obeleži postojanje i  bivstvovanje one velike zemlje, koja je sada poznata valjda samo po tome da su se svi u njoj razumeli u komunikaciji. Jezik, govor . Zato valjda i danas naradije slušam Naxi radio, kompletno razumljiv. Pusta nostalgija!

Ode po zakonima biologije momak sa Krsta koji je među prvima hrabro ušao u svet filma, u ono vreme nepoznanicu i jeres u odnosu na pozorište. Među prvima je drčno prekoračio granicu “Konstantinovićeve grofovije” i odmah pokorio svet. Nešto kasnije je

[čitaj još...]

Velikani u senci

Sjajajn tekst Duška Miletkovića Soulyja „Perle sa dna“ (iako nisam baš saglasan sa naslovom, pomenuti jesu bili „perle“ ali nikako na dnu) naterao me je da malo prevrnem po sećanju i napravim neku moju top-listu igrača koji, sticajem okolnosti, nisu osvajali medalje na velikim takmičenja ali su bili veliki po talentu i znanju, dragoceni svojim timovima, miljenici navijača. Većina je imala peh da igra u vreme zlatne ere našeg basketa kada je bilo jako teško ući u reprezentaciju. U neko drugo vreme bili bi i perle i perjanice, lideri i zvezde, ali tada – a govorim uglavnom o periodu 1970/90 – morali su da se zadovolje sekundarnim ulogama sa ponekim „Oskarom

[čitaj još...]

Beogradski mladići Jarić, Marić, Zorkić, Željko Šašić…

Postoji jedna grupa ljudi, u rasponu godina od „onih pravih” pa do “vrlo zrelih“, kojima je vreme uz košarku jednostavno smisao života. Magična igra pod obručima im se uvukla pod kožu još davnih dana, ne zaboravlja se, pa i dan danas ubacuju kroz obruč. Košarkaški veterani se (minimum) tri puta nedeljno okupljaju u Beogradu, tačnije u zemunskoj dvorani Vizura, i malo je reći da tamo samo održavaju kondiciju. Svaki put je to igra u koju se svi unesu, gde se ide skoro do granica sadašnjih mogućnosti, ponekad i preko.

Ima još sličnih košarkaških grupacija širom grada, pa i Srbije, ali sastav ovih beogradskih momaka je zaista za respekt. Jer, kada bi svi

[čitaj još...]

Srpski plej, šta to beše?

Šta imaju zajedničko Bogomir-Đatica Rajković,  Miroslav-Mile Todosijević, Ljubiša-Buša Stanković, Zoran-Moka Slavnić, Dragan Todorić, Srećko Jarić, Stanislav-Packe Bizjak, Svetislav-Kari Pešić, Mihajlo-Cvrca Manović, Goran-Goge Rakočević, Zoran Radović, Radivoje-Rade Vukosavljević, Nebojša Zorkić, Zoran Sretenović, Aleksandar-Saša Đorđević, Igor Rakočević, Miloš Teodosić?

  1. Svi su rođeni u Srbiji i košarkaški su prohodali u srpskim klubovima;
  2. Svi su bili članovi A reprezentacije Jugoslavije i/ili Srbije;
  3. Svi su bili autentični plejmejkeri evropske ili svetske klase, osvajači domaćih titula, a mnogi i višestruki pobednici na evropskim i svetskim reprezentativnim i klupskim takmičenjima, uključujući evropske šampionate za juniore i seniore, prvenstva sveta, olimpijske turnire, Kup prvaka Evrope, Kup pobednika evropskih kupova, Kup Radivoja Koraća…

Godinama naša reprezentacija i naši najtrofejniji klubovi, uključujući tu i one najuspešnije iz drugih republika, teško su se mogli zamisliti bez pleja “made in Serbia”. Jeste, Slovenci su iznendrili genijalnog Ivu Daneua, kasnije i Boruta Basina, Hrvati su imali čudesne

[čitaj još...]

Dugi o danu kad je odrastao i stekao prijatelja

Kad smo počinjali saradnju na ovom portalu, dogovorili smo se da čitaocima, koliko je to moguće, približimo pojave, događaje i ljude koji su obeležili, i koji to još uvek čine, naš košarkaški svet. Svako od nas nosi svoja sećanja i neki svoj odabir. To su sećanja iz realnog života, iz i oko košarkaške igre, pogotovu iz vremena kad smo odrastali, tražili svoje mesto pod suncem i borili se za status. Međutim, primetio sam da su sećanja veoma subjektivna kategorija. O istom događaju nemaju svi akteri isto viđenje. Nešto kao Kurosavin “Rašomon”, ali u ovom slučaju je to apsolutno dobronamerno. Nekako vreme kod svake individue oboji sve to što je bilo

[čitaj još...]

Od zlata važniji – igrači

Lepo je kada se osvajaju medalje, pogotovo zlatne, kao naši sjani mladići na Evropskom prvenstvu do 20 godina u Italiji (10 mečeva, 10 pobeda!), ali je još lepše ako iza njihovog sjaja stoji talenat igrača, perspektiva od koje će naša košarka živeti u budućnosti. Juniorski šampionati Evrope igraju se od 1964. godine, a cilj ovog retrosptektivnog teksta jeste da podseti na košarkaše Jugoslavije i Srbije koji su u proteklih pet decenija osvajali medalje kao juniori ili mladi, a mnogi od njih kasnije i kao seniori. Možda je u ovom pregledu, svakako nenamerno, zaboravljeno neko ime, ali verujem da poduži spisak naših mladih “medaljaša” dovoljno svedoči o “fabrici

[čitaj još...]

Dugi o njegovom veličanstvu Porazu

Stara  latinska izreka  in vino veritas je životna istina, i pokazuje da vino menja čoveka, čini ga različitim, i iz njega izvlači neke skrivene osobine. A kad kazemo da je u sportu istina, znači da je ona prava i nepatvorena, ona koja u čoveku razvija najplemenitije osobine. Istina u sportu čini da se na borilištima vidi ko je kakav, a selekcija iznedri samo jake i kvalitetne. Zato je sport u isto vreme i lep i nemilosrdan, grubo otvoren i primamljivo tajanstven. Budi emocije od ushićenja do očaja, odlučuje sekund, centimetar, ma dlaka. Dogodi se da posrneš, pa se uspraviš. I misliš, misliš… Sport neminovno prate pobede i porazi, slava

[čitaj još...]

Hezonjina „kraća noga“

Bogdan-Boša Tanjević , osim što je odličan trener, je i načitan, duhovit čovek. Mnoge njegove izjave su na nivou najboljih sentenci, puno mudrosti u malo reči. Jedna, meni omiljena, glasi:

– Talenat je kao kraća noga…

Kad ga sagovornik zbunjeno pogleda, sledi objašnjenje:

– Vidi se na prvi pogled…

Možda je pomalo grubo, ali je nepogrešivo tačno. Bojim se da je sve manje igrača sa „kraćom nogom“, dakle talenata koji se odmah porepoznaju, ali ipak ih, na sreću, još uvek ima. Jedan od njih je Mario Hezonja, hrvatski reprezentativac u redovima Barselone, igrač kome se na predstojećem draftu predvi]a visoko mesto u prvom krugu. Juče je u prvoj finalnoj

[čitaj još...]