Tegeltija: Politika i košarka (1)

 

Politika je od vajkada na ovim prostorima imala upliva u košarku. O vremenu SFRJ, Dedijeru ili Dolancu, odnosno Nebojši, Bori ili Raši, ne bih. Tada je bila jedna partija, a o tom dobu mnogo više znaju „čika Šotra“, pa i urednici Aca i Vlada (da ne kažem savremenici te epohe). Sa druge strane ne bih da zbog „čika Šice“ i dramskih zapleta u seriji i filmu „Bićemo prvaci sveta“ opovrgavam arhivom, slikama i dokumentima, pojedine scene, događaje na koje se neki pozivaju. Kao ni beogradske buržujćiće (a malo ko je iz prestonice), mangupariju ili disidente (a dobijali su poslove kao glavni urednici televizije ili dekani fakulteta). Uostalom, ko je gradio terene na Kališu, ko ima velelepnu klupsku zgradu koja ne narušava ambijent tvrđave, a kome sa druge strane ograde nije dozvoljeno da je napravi do današnjih dana…

Baviću se periodom od devedesetih, kada je uvedeno višestranačje, ali se i SFRJ raspala, svela na SRJ, kada sam se ja „navukao“ na novinarski posao. Posle Veselina Barovića, predsednika KSJ iz Crne Gore, nakon osvojenog zlata na EP u Atini 1995. mandat  je dobila Srbija. Tačnije, vladajući SPS i njegov visoki funkcioner Nebojša Čović, nekada igrač i trener ILR. Večite rivale su početkom devedesetih vodili legende, Dragan Kapićič, odnosno  Dragan Kićanović. Umesto Kaponje, Zvezdu su na kratko preuzeli potpredsednik vlade i prvi čovek železere u Smederevu, Dušan Matković i Nebojša Ćović. Klub je doživeo prvi kolaps, završavajući utakmice i sa četiri igrača, odlaskom najboljih, borbom za opstanak. Posle dve godine od osvajanja evropske krune, ali i dve sezone bez titule uz previranja u Humskoj, Dragan Kićanović, tvorac modernog Partizana, odlazi iz kluba.

Čović se nije dugo zadržao ni u Zvezdi, ni u Savezu,  kome je kao gradonačelnik izdejstvovao kuću košarke, na čemu srpska košarka treba da mu bude trajno zahvalna. U Železniku je iz fabričkog kluba ILR iznikao FMP, ali i nova dvorana i prvoligaš umesto Pande iz Mladenovca. Posle gubitka izbora u Beogradu 1996. izbačen je iz SPS. Obreo se u opoziciji što ga je koštalo mesta u KSJ. Na skupštini Saveza u “Interkontiju”, s proleća 1997. smenjen je, a glavni egzekutor bio je njegov gensek Zoran Radović (od tada traje i animozitet prema bivšem Zvezdinom kapitenu). Novi predsednik postao je Miša Babić, tvorac vršačkog čuda u ženskoj, a onda i u muškoj košarci, još osamdesetih pozicioniran u KSJ, koji se okitio zlatom na EP u Barseloni1997. pa na SP u Atini godinu kasnije.

U Partizan je iz JUL-a stigao savezni ministar za spoljnu trgovinu Boriša Vuković. Previranja su se nastavila, a klub je napustila struja potpredsednika Aleksandra Tijanića, koji je želeo braću Karić na čelu, a Duška Ivanovića na klupi crno-belih. Prethodno je posle katastrofalne sezone smenjen Ranko Žeravica, a Muta Nikolić i Kime Bogojević su grupu mladih domaćih igrača, Lukovskog, Brkića, Radoševića, Đokića, Čubrila, Drobnjaka, Tomaševića doveli do nove titule, pa među četiri u Evroligi 1998.

tegi politika borisa

Boriša Vuković, JUL

Posle ekspresnog ulaska u prvu ligu, sredinom devedesetih, Čović, bivši član mlađih selekcija Partizana (u istoj selekciji sa Duškom Vujoševićem) koji nije prošao među crno-belima, „osvetio se“ uzevši Partizanu Kup u Nišu 1997. sa svojim FMP, a naredne godine i mesto u Evroligi, posle pobede u polufinalu plejofa, samo nedelju dana po povratku Beograđana sa final-foura iz Barselone.

U Zvezdu su tada iz SPS stigli Boban Mladenović, bliski saradnik Nikole Šainovića, odnosno prvi čovek finansijske policije Voja Stojaković. Nije se žalilo novaca da se skine Partizan sa trona, ali ni trenera, domaćih i stranih, od Džakovića, Ludviga, Lučića, Pavićevića… Dovedeni su Topić (pod velom tajne, iza kulisa,  Partizan ga pustio Zvezdi iako je več imao poptpisan predugovor), Topalović, Kuzmanović iz BFC, Stanojević i Bolić iz Vojvodine, pa Popović, Benčić, Mišković iz Spartaka. Kako je Zvezda „pomogla“ Partizanu eliminacijom Cibone 1987. iz polufinala, tako je  FMP eliminacijom Partizana, „pomogao“ Zvezdi da osvoji titulu i plasira se u Evroligu. To je nadomestilo krah u finalu Kupa Koraća u Pioniru, protiv Meša, i to nakon pobede u Veroni. Legendarni Praja Dalipagić, postavljen je za tim menadžera, ali se malo šta pitao, već iskljućivo Voja Stojaković.

tegi politkka voja

Voja Stojaković, SPS

Sa trošenjem se nastavilo, a vrhunac je bio za Božić 1999. kada je za vreme „lokauta“ doveden Vlade Divac, za pola miliona maraka, za dve utakmice u Evroligi. Tada je na košarkaškoj mapi Srbije, sa ozbiljnim nastupima u Evropi, postojala i Beobanka sa Zlatanom Peručićem, Radnički Jugopetrol sa Milutinom Mrkonjićem – oba bliski vlastima, jedan kao bankar a drugi u CIP-u. Borovica i BFC, iza kojih su stajali istoimene kompanije, stizali su u finale plejofa, Jak je bio i Beopetrol, pa Spartak, Vojvodina, Zdravlje, prethodno Profikolor. Odlična liga.

Posle ratnih razaranja 1999, ali i razmimoilaženjem Slobe i Mila, sve što vredi po Beogradu pokupovala je Budućnost. Sa Tomaševićem, Brkićem, Topićem, Topalovićem, Kuzmanovićem, Obradovićem, Rakočevićem i Milojevićem, uz najbolje iz generacije koja je u Nikšiču 1996. osvojila Kup SRJ i crnogosrkim talentima, Muta, pa Boša Tanjević su osvajali domaće titule, obarali rekorde, ali nisu mogli da ponove uspeh Partizana iz 1987, 1992. i 1998. i odu na final-four Evrolige.

U to doba, pred istorijske izbore 2000. na čelo Partizana, dolazi Ivica Dačič, tada mladi socijalista, portparol SPS (kao danas Đorđe Milićević, ako znate ko je to). Njegov istorijski potez usledio je sredinom oktobra, posle političkih promena u Srbiji. Još se dim na Saveznoj skupštini nije slegao, a Dačić je predviđajući šta sledi, abdicirao sa mesta predsednika Partizana, pozvavši Vladu Divca da spašava klub od upada „revolucionara“. Jedina Partizanova greška bila je vernost Bori Stankoviću i KSS, izbor FIBA Supro, umesto Evrolige, tada ULEB-a. To je Partizana koštalo trogodišnjeg ugovora, za razliku od Podgoričana koji su koji su bolje procenili  pa su izabrali ULEB, a potom i ABA, pre nego što su izašli iz zajednice sa Srbijom 2006.

Umesto Radničkog Beobanke pojavljuju se Atlas (banka) sa crnogorskim bankarom Duškom Kneževićem, umesto Beopetrola – Lavovi sa Karićima, a dolaskom Čovića na poziciju potpredsednika Vlade Srbije, ubrzo i šefa Koordinacionog centra, ponovo jača FMP (prave se dve nove dvorane), a raste i njegov uticaj u KSJ, kao što je i danas. Reprezentacija tih godina osvaja dva poslednja zlata, na EP u Istanbulu i na SP u Indijanapolisu, poslednji put pod nazivom Jugoslavija.

Dok Divac i Danilović, sa Vujoševićem i finansijkom injekciom njihovog kapitala (uz obećanje da će uskoro privatizacija u sportu), preuzimaju primat od Budućnosti, Zvezda oprhvana dugovima iz perioda bahatog trošenja, doživljava posle sredine devedestih drugi kolaps. Vujanić i Ostojić prelaze u Partizan, a najskuplju nadu Radmanovića u sred sezone uzima FMP, odakle odlazi u NBA. Trener Krečković odlazi u Vladu Srbije, kod  premijera Đinđića, a novi spasioci, ovoga puta iz DS, poslati su u vidu Vesića, Anđelkovića i Žeželja. Ubrzo se po prvi put pojavljuje ideja o fuziji Crvene zvezde i FMP, ali i o ABA ligi.

I tu je politika umešala prste. Pritisci na Partizan iz Saveza, lige, klubova, da moraju da gledaju „srpske košarkaške interese“ i ne idu ni u ULEB ni u ABA, zamenjeni su političkim frazama o okretanju ka Evropi, regionu, ali tek kad su neki drugi krenuli ka Slovencima i Hrvatima. Političke, i posebno biznis kombinacije, odveli su Zvezdu u ABA, a Zmaga Sagadina, jednog od privatnih akcionara lige (tada to nikome nije smetalo), doveli na klupu Beograđana. Našla se i privatna televizija koja će prenositi ABA ligu, koja inače prethodno nikada nije prenosila košarkaške utakmice. Ona, nekada bastion JUL, danas SNS, tih godina je bila pod patronatom DS.

Jedan po jedan, srpski klub je „otplovljavao“ na Jadran, posle Zvezde to su učinili FMP, Hemofarm i na kraju Partizan. Zanimljivo je da je tada šampion SCG ucenjen upravo od „poštenog“ Đordija, koji sada za uslovljavanja proziva druge, da neće igrati Evroligu ako ne odu iz KLS u ABA ligu. Tada su počela saopštenja, razmirice, sukobi večitih koji traju do današnjih dana…

(nastaviće se)

Photo: MN press