Nekadašnji Kup šampiona u košarci, preteča današnje Evrolige, rođen je u decembru 1957. na sastanku rukovodstva FIBA, na kome je bio i Bora Stanković, u zapadnonemačkom gradu Getingu. Niko nije krio da je ideja kopija onoga što su uradili fudbaleri koji su dve godine ranije osnovali svoj Kup šampiona koji je otvoren 4. septembra u Lisabonu utakmicom Sporting-Partizan (3-3). Ogroman uspeh takmičenja podstakao je Vilijama Džonsa i saradnike da isto urade u košarci. Već 22. februara 1958. utakmicom Rojal IV (Belgija)-Eztela (Luksemburg) 82-43 okrenuta je nova stranice evropske klupske košarke.

Da li je došlo vreme da fudbaleri kopiraju košarkaše? Niko još uvek ne govori glasno, iako je prethodnih godina tu i tamo bilo reči o nekoj evropskoj Super-ligi, koja bi bila pod kontrolom samih klubova. Tema se otvara svakog leta kad najbolji evropski klubovi krenu na turneje po svetu. Situacija se ne može porediti sa onom u košarci sa kraja 20. veka, jer je FIBA tada napravila seriju grešaka, potcenila klubove toliko da ih je naljutila, što je na kraju rezultiralo osnivanjem Evrolige 2000. To je bio prvi slučaj u istoriji međunarodnog sporta da su se klubovi izdvojili iz matične međunarodne federacije i sami organizovali takmičenje. Bilo je svađe (traje i danas), pretnji, bojkota, sudovanja, podmetanja raznih vrsta, ali Evroliga je opstala, postoji već 19 godina i, sviđalo se to nekome ili ne, raste.

UEFA je, za razliku od FIBA, bila mnogo opreznija. Povremeno manje nezadovoljstvo klubova „gasila“ je lepim parama koje se dobijaju za učešće i, naročito, pobede u njenim takmičenjima. Naizgled, sve je pod kontrolom, ali letnje turneje najboljih evropskih klubova zadaju – zasad još uvek malu – glavobiulju rukovodiocima UEFA.

Fudbaleri Barselone otputovali su za Los Anđeles gde 29. jula igraju protiv Totenhema u okviru takozvanog „Internacionalnog kupa šampiona“. Na prvi pogled, ništa čudno. Još jedna atraktivna letnja turneja sa garantovanom zaradom za klub…

Postoji, međutim, i druga strana. Barselona i Totenhem samo su deo ovogodišnjeg karavana od 18 velikih evropskih klubova koji krstare na tri kontinenta. U Americi igraju Barselona, Mančester Siti, Mančester junajted, Liverpul, Totenhem, Borusija Dortmund, Bajern, Juventus, Roma. Milan i Benfika. U Singapuru su Atletiko Madrid, Arsenal i Pari Sen Žermen, a po Evropi putuju Bajern, opet PSŽ, Arsenal, Atletiko Madrid, Benfika, Čelzi, Inter i Olimpik. Sa izuizetkom Sevilje, koja nije mogla da učestvuje zbog priprema za kvalifikacije za Ligu šampiona, tu je 9 od 10 prvih klubova sa rang-liste UEFA. Nema nerešenog, ako je remi posle 90 minuta odluka pada sa penala, s tim što pobednik dobija 2 boda a poraženi 1. Pravi se globalna tabela. Turnir su 21. jula u Čikagu otvorili Mančester siti i Borusija Dortmund (0-1), a zaključiće ga u Madridu 11. avgusta  Atletiko Madrid i Inter.

Šta je Internacionalni kup šampiona? Fudbalski biznis iza koga stoji firma Relevant Sports,  američkog magnata Stefena Rosa, vlasnika NFL kluba Majami Dolfins. Organizatori tvrde da su prošle godine prvi put bili u plusu, posle  četvorogodišnjeg ulaganja (i gubitka) „desetina miliona dolara“. Podaci kažu da je u 2017. TV audiencija bila 140 miliona, oko 45% više nego prethodne godine. Ove godine novost je ženski turnir sa nekoliko najkvalitetnijih evropskih ekipa, a već postoji i takmičenje juniorskih timova. Prosečna poseta 2017. bila je 57.000, a rekord takmičenja drži meč Real Madrid-Mančester junajted  sa 109.318 gledalaca na stadionu u Mičigenu. Organizatorima su posebno atraktivni lokalni derbiji. Utakmicu Mančester sitija i Mančester junajteda 2017. u Hjustonu  gledao je 67.401 gledalaca, a radi se na ideji da se madridski rivali Real i Atletiko sastanu na tlu SAD.

Klubovi dobijaju 4 miliona  evra po utakmici i imaju sve plaćeno. Naizgled, svi su zadovoljni. Osim UEFA. Iako i organizatori i klubovi-učesnici tvrde da iza turnira nema ničeg drugog osim letnjeg sportskog, komercijalnog i propagandnog interesa, činjenica je da se takmičenje odvija van kontrole UEFA, sa nekom vrstom „samouprave“ klubova koji biraju gde će i s kim će igrati, zadaje glavobolju rukovodiocima UEFA. Pribojavaju  se scenarija koji se 2000. dogodio u košarci kada su se najveći klubovi odvojili od FIBA i osnovali Evroligu koja funkcioniše, i raste, evo već 19. godina.

Photo: YouTube printscreen