Utakmica Jugoslavija-Evropa povodom četvrt veka KSJ

 

Prema postojećim dokumentima, Košarkaški savez nekadašnje Jugoslavije osnovan je 12. decembra 1948. i zato nije najjasnije kako je 20. novembra 1969. slavio četvrt veka postojanja, ali ako “koza laže, rog ne laže”. Na zvaničnom programu sve lepo piše, a tu su i izvaštaji iz novina iz tog vremena. Pošto su Crvena zvezda i Partizan osnovani u martu, odnosno oktobru 1945, jubilej se opet ne uklapa. Ispada je je KSJ osnovan još za vreme rata 1944, ali iz nekog razloga proslava je bila tog 20. novembra,  i to prilično pompezna.

Pre podne je održana svečana akademija na kojoj je ondašnji predsednik KSJ dr  Radomir Šaper podneo referat o istorijatu košarke, rezultatima i planovima za naredni period. U toj deceniji Jugoslavija je osvojila srebrne medalje na šampionatima Evrope 1961, 1965. i 1969, bronzu 1963, srebra na mundijalima 1963. i 1967. i srebro na Olimpijadi u Meksiku 1968. ali svi su nekako bili siti drugih i trećih mesta. Apetiti i ambicije su porasli,  čekalo se zlato koje će konačno doći naredne 1970. na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, ali te 1969. prvo mesto na nekom velikom takmičenju bilo je još uvek san.

25 ksj 2

Predsednik Republike Josip Broz Tito odlikovao je Košarkaški savez Jugoslavije Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem. Sa svoje strane, KSJ je Vilijamu Džonsu, generalnom sekretaru FIBA, uručio “Zlatnu značku”, svoje najveće priznanje. Isto priznanje dodeljeno je kapitenu reprezentacije Ivi Daneu i, posmrtno, Radivoju Koraću koji je 2.juna te 1969. poginuo u saobraćajnoj nesreći pri povratku iz Sarajeva sa jedne utakmice reprezentacije. Svečanoj akademiji prisustvovali su mnogi bivši košarkaši i košarkašice poput Vilmoša Locija, Mirka Marjanovića, Ružice Meglaj, Cmiljke Kalušević. Trener  selekcije Evrope, Poljak Vitold Zagorski uručio je u ime poljske federacije poklone  Radomiru Šaperu, Bori Stankoviću, Borisu Kristančiću i Ranku Žeravici.

U to vreme, pa i kasnije, bio je običaj da FIBA na razne svečanosti ovog tipa, ili prilikom oproštajne utakmice nekog velikog asa, pošalje selekciju Evrope. Naši najbolji košarkaši bili su vrlo često u sastavu Evrope, a ovoga puta igrali su protiv najboljih evropskih asova.

Utakmica je odigrana u Hali sportova na Novom Beogradu koja je tada bila nova, otvorena je prethodne 1968, a reprezentaciju Evrope vodili su poljski trener Vitold Zagorski i kao “tehniko” naš Bora Stanković, u to vreme još uvek više trener nego funkcioner FIBA. Godinu dana ranije Stanković je kao trener Orasonde iz Kantua postao prvi strani trener koji je osvojio titulu prvaka Italije. U selekciji Evrope bili su igrači iz pet zemalja, u to vreme košarkaški veoma jakih. Iz SSSR su došli Sergej Belov, Modestas Paulauskas i Genadij Voljnov, iz Španije Kliford Luik, Emilijano Rodrigez i Nino Buskato, iz Čehoslovačke Jirži Zedniček i Robert Mifka, iz Poljske Mjećeslav Lopatka a iz Bugarske Minčo Dimov.

Naša selekcija bila je kombinacija iskustva i mladosti. Iz stare garde koja je digla našu košarku i osvojila sve medalje u toj deceniji bili su Ivo Daneu, Nemanja Đurić, Trajko Rajković, Zoran Marojević i Vladimir Cvetković, među-generaciji pripadali su Dragutin Čermak i Rato Tvrdić, a dolazeći mladi lavovi bili su Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić, Damir Šolman, Nikola Plećaš i Vinko Jelovac. Ova poslednja petorica, plus Čermak, Tvrdić, Daneu i Rajković osvojiće šest meseci kasnije prvu zlatnu medalju za našu košarku – postaće prvaci sveta na pomenutom Prvenstvu u Ljubljani. Preostala tri člana šampionske ekipe bili su Krešo Ćosić, Petar Skansi i Aljoša Žorga, a selektor je bio legendarni Ranko Žeravica.

Posle veoma izjednačene igre Evropa je bila bolja od Jugoslavije za tri poena 90-93 (49-50), ali važniji od rezultata bio je motiv okupljanja evropskih asova.

Za istoriju je ostalo zapisano da su akteri te utakmice, koju sam kao mlad novinar gledao, bili:

Jugoslavija: Tvrdić 4, Simonović, Marojević 2, Rajković 11, Cvetković 7, Kapičić 10, Daneu 18, Đurić 10, Šolman 8, Plećaš 2, Čermak 11, Jelovac 7.

Selekcija Evrope: Dimov 2, Rodrigez 8, Luik 14, Buskato 7, Paulauskas 14, Mifka 6, Lopatka 2, Zedniček 5, Voljnov 10, Belov 25.

Sudili su Dimou (Grčka) i Cifra (Mađarska) a prema izveštaju “Politike” bilo je prisutno oko 3.000 gledalaca.

25 ksj 5

Photo: privatna arhiva