Vladica: Senzacionalna generacija brucoša u NCAA

 

NCAA košarka je specifična po mnogo čemu, pa tako i po sistemu takmičenja.  Da podsetim čitaoce,  slobodno se može reći da je sezona podeljena na tri dela. U prvom, sa početkom 11. novembra (kada se mogu igrati prve utakmice) pa do nove godine ekipe odigraju 10-15 mečeva protiv timova različitog kvaliteta. Obično prvih nekoliko protiv slabijih, da provere formu i nabiju par pobeda, pa onda sa sličnim ili boljim protivnicima u nadi da se važnim pobedama na kraju sezone nametnu NCAA komisiji i plasiraju na završni turnir ili plejof.  Između kraja novembra i decembarskih božićnih praznika skoro svi timovi učestvuju na jakim turnirima koji se održavaju na atraktivnim lokacijama širom Amerike i Kariba. Ko bi se protivio boravku od 4-5 dana na Havajima, Floridi, Las Vegasu, Bahamima, Devičanskim Ostrvima, Njujorku?  Naravno svi jaki turniri se medijski isprate i skoro sve utakmice se uživo prenose.

Drugi deo sezone se igra od nove godine do početka marta. U tom periodu timovi uglavnom igraju u svojim konferencijama ili ligama, po dvokružnom sistemu.  Konferencije su geografski i po kvalitetu raspoređene širom Amerike tako da su rivalstva dosta velika između timova jer obično igraju ekipe iz iste ili susednih država, čiji se igrači dosta poznaju a među navijačima vlada rivalstvo staro više decenija.

Treći i najzanimljiviji deo sezone je plejof, ili takozvani “March Madness” (Martovsko ludilo) koje traje ceo mesec.  Najpre svaka konferencija/liga organizuje svoj turnir na ispadanje, pa onda najboljih 64 ekipa na osnovu pokazanog tokom sezone igra NCAA turnir, gde nalik teniskim turnirima pobednici nastavljaju takmičenje dok gubitnici završavaju sezonu.  Prvenstvo se završava početkom aprila (svake godine u drugom gradu) posle odigranog Final 4.

Sve je besprekorno organizovano godinama unapred, od turnira, utakmica, putovanja i prenosa do najsitnijih detalja.  NCAA komisija strogo kažnjava svaki prekršaj (barem one koje otkrije) i sve je strogo regulisano: koliko utakmica se može odigrati, koliko sati nedeljno trenirati, prvi organizovani trening ne sme početi pre 15. oktobra (mada ima izuzetaka) itd.  Naravno amaterski status igrača se mora strogo poštovati jer se prekršaji rigorozno kažnjavaju.

Godina brucoša

Ova sezona kao nijedna prethodna biće obeležena velikim brojem super-talentovanih novajlija, ili brucoša kojima se predviđa svetla NBA budućnost.  Stručnjaci se slažu da ovi momci neće dugo igrati kao amateri jer su već bolji i od mnogih NBA igrača! Po procenama NBA skauta čak 12 ovogodišnjih brucoša će biti izabrano na sledećem draftu! Dakle – upoznajmo ove momke još dok su relativno anonimni.

Josh Jackson, 202cm, krilo, Kansas

josh_jackson_665-0-0
Ovaj momak rodom iz Detroita je prosto nezaustavljiv na terenu sa neviđenim atletskim sposobnostima i odličnim šutem.  Od kuće je otišao sa 16 godina kad je prešao na košarkašku akademiju u Kaliforniji da se što bolje pripremi za NCAA.  Inače vrsni šahista sa puno intersovanja i neobično elokventan za svoje godine.  Život mu je bio težak u rodnom gradu poznatom po kriminalu.  U prošloj godini je izgubio omiljenog trenera/mentora kao i nekoliko članova porodice, uključujuci i oca.  Predviđa mu se prvih nekoliko mesta na sledećem NBA draftu.

Markelle Faultz, 193cm, Washington

markelle-fultz-twitter_1vvlwvpl2c8h110tq0r8s2xbus
Dinamičan plej kome predviđaju da bude prvi pik već na sledećem draftu! Izjavio da želi da bude najbolji igrač svih vremena! Slučajno ga je primetio jedan skaut Washingtona dok je gledao neke druge igrače, rekavši glavnom treneru da ako ovaj mali poraste (tada je imao 16 godina) i bude igrao za B školski tim biće ne samo NBA igrač, nego NBA All Star!  Markel je dogurao do 193 centimetra, što je dovoljno za veliku karijeru i optimizam u Sijetlu. Svaki trening je pun NBA skauta.

Dennis Smith, 192cm, North Carolina State

dennis-smith
Nećak čuvenog pokojnog asa Boston Seltiksa iz vremena Lerija Birda, propustio je prošlu godinu zbog povrede kolena ali po talentu i igrama koje pokazuje prošetaće se do drafta.  Ovaj plej ima fantastičan pregled igre kao i eksplozivnost.

Frank Jackson, 190cm, Duke

frank-jackson
Još jedan u nizu odličnih plejmejkera koji se dugo dvoumio da li zbog religioznih obaveza da odgodi 2 godine stipendiju sa Djuka! Na sreću svih ljubitelja košarke i Djukovih navijača poslušao je legendarnog Coacha K (Kšiševskog).  Momak neverovatne brzine i atletizma, inače pobednik takmičenja zakucavanja McDonalds All Star srednjoškolske utakmice.

DeAron Fox, 191cm, Kentucky

dearon-fox
Još jedan spektakularan plej koga porede sa jednim od najboljih NBA bekova Džonom Volom, inače bivsim igračem Kentakija.  Smatraju da je košarkaški razvijeniji od Vola u istim godinama.

Harry Giles, 207cm, Duke

harry-giles
Krilo koje zbog povreda kolena (dve propuštene sezone u srednjoj školi) i nažalost ponovne povrede u predsezoni možda neće dostignuti svoj potencijal.  Međutim NBA menadžeri su i pored toga optimisti i složni da vredi potrošiti na njega visoki pik na sledećem draftu. Može sve ako je zdrav!

Marquis Bolden, 210cm, Duke

marquis-bolden
Najbolji centar među novajlijama, a možda i u koledž košarci sa svim fizikalijama.

Bam Adebayo, 209cm, Kentucky

bam-adebayo
Ovaj momak nigerijskog porekla poseduje strahovitu snagu i volju i prosto ga je nemoguće odbiti od koša.

Miles Bridges, 200cm, Michigan State

miles-bridges
Najbolje krilo sa potresnom pričom iz klasičnog geto života.  Dobar šuter sa super ulazom. Odbrana mu je možda najbolja karakteristika.

Lonzo Ball, 198cm, UCLA

lonzo-ball
Visoki plej za koga neki kažu da je najbolji plej u NCAA pre nego što je odigrao ijednu utakmicu na ovom nivou! Može li da vrati UCLA na stare visine saznaćemo vrlo brzo. Jedno je sigurno – grad anđela već dugo čeka svog spasioca.  Inače ima dva mlađa brata koji mu se pridružuju čim završe srednju školu, ako Lonzo bude na UCLA toliko dugo.

Naravno, ima još mnogo talentovanih i interesantnih brucoša, ali pustimo ih da se barem malo dokažu. Imaju za to naredna četiri meseca, pa neka im bude.

Što se tiče stranih igrača, a pogotovo nama interesantnih  košarkaša iz Evrope, izdvojio bih sledeće:

Lauri Markannen, Arizona
Ovaj centar iz Finske je prosto oduševio sve stručnjake i spreman je da pruži odlične partije na jednom od boljih univerziteta.

Sviatoslav Mykhailiuk, Kansas
Ukrajinac je prošle sezone sa samo 17 godina pokazao zavidan talenat i predviđa mu se NBA karijera.

Przemek Karnowski, Gonzaga
Ogroman snažni centar

Omar Yurtseven, North Carolina State
Bivši centar Fenerbahčea se na ružan način rastao sa Željkom Obradovićem, ali bez dileme je sa velikim talentom.

Od naših igrača Dušan Ristić igra važnu ulogu u Arizoni, kao i sin Bosanca Tea Alibegovića (bivšeg igrača Cibone). Amar Alibegović igra za nekad slavni St Johns iz Njujorka.

Za koga navijam?

Često mi ljudi postavljaju to za mene nezgodno pitanje. Uvek se duboko zamislim i stidljivo kažem za svakoga i ni za koga, što naravno nailazi na čuđenje mojih sagovornika, a onda pokušam da im objasnim na šta konkretno mislim. Pa evo i vama da otkrijem za koga stvarno navijam:

Navijam za nepoznate brucoše za koje niko nije verovao da će izboriti mesto u timu, a kamoli postati nosioci svojih ekipa.
Navijam za “starije” igrače koji su konačno dočekali svojih pet minuta posle 3-4 godine čekanja. Navijam i za one poznate primadone, brucoše o kojima sam upravo pisao koji su samo tu na probi za NBA.
Navijam za male nepoznate timove iz zaboravljenih zabačenih nedođija koji pobede favorite.
Navijam za koševe u poslednjim sekundama, za suze radosnice i one očaja na kraju sezone, za nepoznate trenere koji grade karijere i sa mnogo manje talenta pobeđuju poznatije, za trenerske legende koji i posle nekoliko decenija sa istim žarom treniraju tinejdžere.
Navijam za iskrenu radost neiskvarenih amatera koji se hrane u studentskoj menzi daleko od svojih domova, i igraju košarku iz ljubavi bez menadžera i milionskih ugovora.
Navijam za dečačke snove koji se ostvaruju u martu, za nadu koja svaka ekipa ima na početku sezone, za mart mesec kada cela Amerika stane za vreme Martovskog ludila, navijam za tih 2-3 sata kada ova duboko podeljena zemlja zaboravi na rasne i socioekonomske podele, kada obični ljude zaborave na trenutak svoje  probleme i kada smo svi isti, na trenutke zarobljeni od strane košarke.  Navijam za Krisa Bušara (o kome ću pisati), sve u svemu navijam za košarku NCAA KOŠARKU!!!

Photo: NCAA