Zvezda u Zagrebu dobila Rajana Tompsona

 

 

Mada ne zabrinjava, nijedan poraz nije dobar pa tako ni ovaj koji je Crvena zvezda pretrpela u Zagrebu od Cedevite. Poraz je došao samo sto sati pre Zvezdinog prvog meča u novoj sezoni Evrolige, protiv Strazbura. Crveno-beli su domaćini francuskom timu u beogradskoj Kombank areni, i mogu mnogo da izgube ako ponove ogru iz Zagreba. Na drugoj strani Cedevita, koja je takođe učesnik elitnog klupskog takmičenja, putuje rasterećena u Atinu na megdan Olimpijakosu, jer je taj poraz najverovatnije unapred ukalkulisan u tefteru trenera Veljka Mršiča i bogatog košarkaškog mecene Emila Tedeskog.

Na žalost malobrojne zagrebačke publike (zar Cedevita nema navijača da napune dvoranu u najvažnijoj utakmici sezone u ABA ligi?), viđena je atletska predstava bez mnogo majstorstva. Uhvatio sam sebe kako čekam da se odnekud pojavi duh Markusa Vilijamsa, uđe na teren i napravi razliku. Nije se pojavio do kraja, ali su zato viđeni koraci, mnogi koraci i to u odlučujućim trenucima meča. Nisu za to kriva samo nova pravila, nego i stara filozofija da se do košarkaških visina dolazi mukotrpnim radom u teretani. Ma koliko poslednje Evropsko prvenstvo dalo za pravo pobornicima te škole mišljenja, košarka se ipak u krajnjoj liniji igra za publiku, a ona neće još dugo dolaziti da gleda svu tu atletiku. Zabava je ipak na potpuno drugoj strani.

Ako se kao dobitak Crvene zvezde računa odlična rola Rajana Tompsona, onda je to sve što su poneli iz Zagreba. Tim je opterećen povredama (Dangubić i Tejić), kao i kilogramima Sofokla Skrocanitisa, koji se silno trudi ali od njega neke velike vajde nema. Niti će biti. Jasno je to i treneru Dejanu Radonjiću, koji je odavno promovisao u svoju najveću centarsku uzdanicu Maika Cirbesa, a ako je Big Sofo pao u drugi plan onda je Stefan Nastić debelo u trećem. Protiv Cedevite ovaj momak od 211 centimetara odigrao je samo minut i po, i za to vreme uspeo da napravi jedan faul i ništa više. Premalo je to za o(p)stanak u timu srpskog i jadranskog šampiona koji ima poprilične ambicije i u Evroligi. Poslednjih dana Beogradom su se pronosile vesti da će Zvezda otpustiti Skorcanitisa, ali ja bih rekao da je Nastić prvi na listi za otpremninu.

Imam mnogo toga da kažem o plejmejkerima Galu Mekelu, Stefanu Joviću i Nikoli Rebiću, ali ne bih da se zalećem i donosim zaključke pre vremena. Pustimo ih da se pokažu i dokažu bar do nove godine, jer njima nije nimalo lako. Onaj duh Markusa Vilijamsa, o kome sam govorio, lebdi nad svakim od njih i opominje ih da je ono što rade daleko od košarkaškog savršenstva. Ipak, možda i tako nesavršeni uspeju na kraju da dovedu Zvezdu do cilja kojim bi svi njeni navijači bili zadovoljni. Treba biti strpljiv sa njima, uostalom nije ni prošlogodišnja sezona počela fenomenalno. Setimo se, Jović je bio povređen a Dženkins potpuno van forme, tako da se sve svodilo na Vilijamsovo genijalno nadahnuće. A on, kao i svaki genije, umeo je da izabere utakmicu u kojoj će da se izgubi i da je jednostavno “preskoči”. Tek na proleće je sve to profunkcionisalo onako savršeno kako nam je ostalo u sećanju.

 

Photo: ABA