Zvezdo, boli te Printezis

 

Očigledno da je 48 sati reditelju Volteru Hilu bilo dovoljno da napravi istoimeni bioskopski hit sa Edijem Marfijem, ali je to bilo prekratko vreme za Luku Mitrovića i njegove saigrače da zaborave beogradsku dramu. Onaj traljavi i van svih košarkaških rezona šut Printezisa, kojim je Olimpijakos pobedio u poslednjem sekundu produžetka, boleo je igrače Crvene zvezde čak i više nego što je trebalo. Sa Printezisom u mislima otputovali su u Barselonu, i njega se nisu otarasili do kraja utakmice. Šteta.

Odavno sam prestao da tražim razloge zašto je neko izgubio, uvek najpre hvalim pobednika. Ovaj put svi komplimenti, ali iskreno, idu na stranu Barselone. Otpisani iz Evrolige, samo solidni treći u španskoj ligi, sa trenerom Barcokasom kome nedeljama publika maše belim maramicama, i bez dva najbolja igrača – Džastina Dolmena i Ante Tomića, borili su se prepošteno. Onako kako se očekuje od svakog tima u Evroligi da to čini do kraja takmičenja. Da ne kažem – onako kako se to očekuje od košarkaša Brose Basketsa u sledećem kolu, u domaćoj utakmici protiv Darušafake…

Barselona se razigrala u zao čas, mada sumnjam da će ova pobeda spasiti Barcokasovu kožu. On je, u odsustvu dve najveće zvezde, dao šansu onima koji je ranije nisu nikad dobijali – Rodionsu Kuruksu i Musi Dianjeu. Nikad čuli? Ni ja, nisu to neka tajna oružja i supertalentovani klinci, nego prinudna rešenja. I snašli su se protiv Zvezde čija se igra potpuno slomila. U čudnoj utakmici centri oslabljene Barse, taj Musa Dianje i iskusna četvorka Viktor Klaver postigli su zajedno mizernih osam poena. Međutim, na drugoj strani učinak dugajlija bio je još slabiji: Kuzmić, Bjelica i Tompson zajedno su ubacili šest. Izvadio ih je Mitrović (8), ali su zato potpuno podbacili spoljni šuteri (trojke: Simonović 1/7, Gudurić 1/6…). Pa da su bar u odbrani uspeli da spreče Barselonine snajperiste, nego nisu, i domaći su postigli 12 trojki iz 28 pokušaja. Taman dovoljno za pobedu.

Zvezdi sad predstoje dve “utakmice istine” i jedna “poluistine”. Prva na redu je u utorak u Podgorici protiv Budućnosti. Tu još i može sebi da dozvoli luksuz da izgubi, jer bi onda majstoricu igrala pred svojim gledaocima, mada nijedan poraz nije dobar i svaka nova utakmica je svojevrsna kocka. A prava utakmica istine je ona sa Uniksom. Posle dva vezana poraza treba se dići, i to dok u podsvesti stoji da čak i u slučaju pobede sledi okršaj sa Darušafakom u Istanbulu. Biće to težak psihološki ispit tima koji je očigledno iscrpljen, i kome silno nedostaje Stefan Jović, mozak ekipe.

Nekoliko poslednjih utakmica pokazale su da je Jović jednostavno nezamenljiv, da je Volters potpuno druga klasa u odnosu na našeg reprezentativnog pleja, i da je Dženkins kudikamo manje efikasan na jedinici nego kad je tu Jović, a on igra “dvojku”. U zao čas pali su u formi Gudurić (tražio se cele jeseni) i Bjelica (posle Nove godine potpuno se izgubio, Tompson ga je potisnuo na poziciju druge alternative za centra).

Svi oni, Gudurić, Tompson, Bjelica, Volters, pa i Kuzmić koji je protiv Barselone bio neprepoznatljiv, hitno moraju da porazgovaraju sa Brankom Lazićem, i da ga pitaju šta treba da rade. Siguran sam da bi njegov odgovor bio: “Zaboravite Printezisa!”.

Photo: Euroleague