Predsednik Olimpijhskog komiteta Srbije i trofejni košarkaški trener Božidar Maljković na Fakultetu za sport Univerziteta “Union – Nikola Tesla” studentima je održao je predavanje u prepunom amfiteatru. Maljković je u svom prepoznatljivom stilu, bez zadrške, govorio o iskustvima iz trenerske karijere duge više od četiri decenije.

Sa studnetima je razgovarao je više od dva časa na temu “Uticaj unutrašnje komunikacije na kreiranje vrhunskih sportskih rezultata”, ali je odgovorajući na njihova pitanja razgovor često išao u raznim pravcima. Na samom početku Maljković se prisetio izjave koju je dao osamdesetih godina, kada je splitsku Jugoplastiku doveo do dve od tri uzastopne titule prvaka Evrope.

„Da neko sad nađe to, ne bih imao pravo da sedim sa vama. Tada sam rekao da ko trenira sa mnom ne može da ide na fakultet. Zaista, od igrača iz tog tima fakultetsko obrazovanje ima samo Duško Ivanović, koji je do diplome došao pre nego što je stigao u Split. Ali vremena se menjaju. Amerikanci nisu blesavi. Oni znaju da sportista sa diplomom vredi više od čoveka sa završenim fakultetom koji to nije bio. Zašto? Jer, zna da ustane posle poraza i da se bori“, počeo je Maljković.

On je budućim trenerima, sportskim menadžerima i sportskim novinarima rekao da moraju konstantno da uče, i napravio paralelu sa košarkom kao sportom koji neprekidno napreduje.

„Ja sam svakoga leta razmišljao gde košarkaška igra ide u budućnosti. Ne o onome šta je bilo. Imao sam neka pravila, a jedno od najbitnijih bilo je da nijedan tim na svetu ne sme da radi više od mojih igrača. Po mom mišljenju da bi se neki element igre doveo do automatizma, ne perfekcije koja ne postoji, potrebno je između 9 i 11 hiljada ponavljanja. Dakle, mi samo na početku decu, treba da lažemo, da ne odu u neki drugi sport, sve ostalo je krvnički rad! Drugog puta nema“.

Govoreći o selekciji igrača, četvorostruki osvajač Evrolige je istakao:

„Lično, gledam dve stvari. Da trči, dakle da ga ima svuda po terenu, što podrazumeva da hoće i da se baci i podredi ekipi u svakom trenu, i da ima šut. Taj šut je kod nas prepoznatljiv, čak mu se i Amerikanci dive i odmah ga zapaze. Stalno me teraju da im pričam situaciju u kojoj jedan kadet (dete od 15 godina) na pola koša za protivnika, a po isteku vremena, šutira dva bacanja za pobedu. U Španiji, Americi ili Francuskoj promašaj se prašta. Srbin ako promaši i ekipa mu izgubi spava kod druga, jer nikom iz porodice ne sme na oči! Zato, naš igrač kada rešava utakmice pogađa čak i kad je jako mlad. Kao na primer Bodiroga sa 17 godina u Stefanelu, postrojavao je sve u klubu od predsednika do čistačice.“

Govoreći o odnosu sa igračima, Maljković se posebno obratio budućim trenerima i dao im dragocen savet:

„Moraju da vam veruju. To postižete samo ako im ne pričate iza leđa i jedino ste sa njima iskreni svakog momenta. Imao sam običaj da uđem u konflikt sa najiskusnijim igračima, nisam se bojao. Danas treneri ne smeju da naprave izmenu, ili kažu nešto glavnim igračima. Dok sam bio trener Reala iz svlačionice sam izbacio i predsednika Florentina Pereza. To je naša crkva i čuvamo je kao i loptu, koju sam često poredio sa devojkom”, kratko je zastao Maljković, i potom izneo još jedno svoje zapažanje iz bogate karijere:

„Igrač mora da ima pravo glasa. On mora da zna da na vas može da se osloni. To je posebno važno kad odete u inostranstvo. Tamo se javljaju kulturološke i razlike u tradiciji na koje niste navikli. Tako sam u Francuskoj usred plejofa zamoljen da pustim igrača da ide na porođaj supruge. Nisam hteo, ali kada mi je pomoćnik rekao da je i on išao kada je dobio decu, popustio sam i rekao da slobodno ide. U Španiji sam sa druge strane, imao problema jer sam na pitanje šta mislim o koridi rekao da sam na strani bika, jer ne razumem kako neko može da uživa dok gleda kako se ubija životinja”.

Božidar Maljković se dotakao i tajmauta u košarci.

„Ne razumem trenere sa tablama! On nešto tamo crta, verovatno što ne zna šta će sa rukama. Moj igrač je morao da zna napamet sve akcije. Ja table nisam koristio, a sad me izdala i Marina, i ona je počela da crta. To ostavljam majstorima poput Pikasa.

O medijima Maljković je rekao:
„Danas svi naglašavaju kada ekipa izađe iz bonusa. To me nervira. Ili veličaju neki potez. Malo ko se bavi igrom i ukazuje na ključne momente utakmice. Nikada nisam zamerao novinarima kada me kritikuju, ili pokažu stav. Mi smo se u Jugoslaviji zaista plašili šta će o nama da napiše recimo Jovan Kosijer. Danas toga nema, sve se svodi na brojke.

Photo: Privatni album