Što se tiče brige oko plasmana na Evropsko prvenstvo, ona je otklonjena sinoć u Hali Aleksandar Nikolić. Svetski vicešampion i bronzani sa Olimpijskih igara u Parizu, reprezentacija Srbije se već posle ovog „prozora“ kvalifikovala na Evropsko prvenstvo koje se od 27. avgusta do 14. septembra održava u četiri zemlje, Finskoj, Poljskoj, Kipru i Letoniji. Sledeće reprezentativno okupljanje zakazano je za februar ali obzirom da smo mi sve brige prebrinuli, biće to lepa prilika da selektor Pešić isproba još neke varijante koje su mu u glavi pred najznačajnije takmičenje sledeće godine.

Danska, naš sinoćni protivnik, naravno, nije na nivou tima koji je svakako među tri najbolja na svetu, što se, uostalom, i potvrdilo kroz rezultate na dva najveća takmičenja u svakom sportu pa i u košarci, na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Nije, dakle, Danska reper ali ono što jeste vidljivo je da je stari, dobro poznati majstor ove igre, selektor Pešić ponovo, za ove dve, tri godine napravio moćnu selekciju od koje je čak i američki drim tim morao da strepi do poslednjih sekundi meča. Ponovo je to ona ekipa iz dobro poznatih raznih perioda naše košarke, kada smo osvajali sve što se osvojiti može. Uostalom, jedan od tih perioda je upravo i bio za vreme prošlog mandata selektora, kada je 2001. osvojeno evropsko zlato, a 2002. sada već čuveno i svetsko zlato.

Ekipa je danas ponovo moćna mašina, čak i kada u njoj nisu najbolji ili najpoznatiji igrači, poput Jokića, Bogdanovića ili Micića, i sve ove zadatke oko kvalifikacija za razna takmičenja, obavlja sada rutinski. Nije, doduše, tako krenulo kada je Pešić došao. I sam često ističe da ih je na prvim utakmicama gledalo jedva 500 gledalaca, a sinoc je nekadašnji Pionir bio krcat. Dokaz poverenja, kvaliteta i istinske želje za nastupom za Srbiju koju ceo stručni štab i igrači stalno pokazuju. I ljudi to vide. Zato je sada svima iz reprezentacije mnogo lakše nego na početku kada su se možda neke sumnje, često neopravdane, javljale. Sada je to druga priča, druga situacija, druga atmosfera. Što je isto jako bitno. Dišu kao jedan, uživaju kada su zajedno, uživaju u igri, veruju jedan drugome, veruju selektoru. Svi preduslovi da se sledeće godine napadne sam evropski vrh košarke. Ali, da ne brzamo i ne prognoziramo. Zanjući selektora, prvi bi se naljutio na ovakve optimističke prognoze. Bitno je da za sada sve ide onako kako su svi u rukovodstvu Saveza, reprezentacije, kao i na oni na terenu zamislili. To je svakako moglo da se vidi i odmah nakon meča:

Marko Gudurć: „Čast je i privilegija uvek igrati za Srbiju. Hvala svima koji su došli i napinili Pionir. Glavno je da smo se plasirali na Evropsko prvenstvo. Idemo dalje“.

Ognjen Dobrić: „Zaista je privilegija biti ovde. Videli ste po načinu na koji igramo, družimo se između sebe. Zaista svi uživaju kada smo zajedno. Lično, zdrav sam, dobro se osećam i spreman sam za dalje izazove“.

Aleksa Avramović i Ognjen Dobrić

Filip Petrušev: „Okupili smo se da bi ostvarili upravo ovaj cilj. Da se kvalifikujemo za Evropsko prvenstvo. Jedva čekamo to sledeće leto. Da opet budemo zajedno i takmičimo se. Jako je bio bitan taj kontiunitet rada sa selektorom Pešićem i svi smo se trudili da doprinesemo tome i da ga ubedimo da ostane. To smo i ispeli i kao što vidite, atmosfera je fenomenalna. Mi kada dodjemo ovde, mi se odmorimo, bukvalno. I zaboravimo na te izazove u klupskoj košarci i napore koje prolazimo. Provodimo svo vreme zajedno i meni ovo liči na neki mini odmor“.

Aleksa Avramović: „Hvala publici koja je napunila dvoranu. Razlika u meču pokazuje da smo imali ozbiljan pristup meču i da smo ispoštovali sve zadatke koje smo i imali i individulano i timski. Plasirali smo se na Evropsko što je i najvažnije. To što sam igrao dosta večeras je normalno ,mada nisam obraćao pažnju na to, prošlu utakmicu je Stefan igrao više, što znači da su svi dobili šansu i da smo sa svih 12 igrača izborili ovaj plasman na Evropsko. Kvalifikacije su uvek nezgodne, nije nekada lako igrati protiv ekipa koje igraju dugi niz godina zajedno, imam to iskustvo, da igram protiv nekih na papiru lakših protivnika i da izgubim. Tako da mora da se ozbiljno igra protiv svakoga da bi se ostvario dobar rezultat. Motiv igranja za Srbiju je uvek veliki. Kod svih nas. Verujte, da su mogli, došli bi i Jokić, Bogdanović i Micić. Motivacija je koda nas uvek tu. Drago mi je i zbog ovih mlađih igrača, svi su odlični. Svi su bili odlični i ovi momci iz Mege i svi ostali. Mi iskusniji iz ovih „prozora“ predajemo kroz ovakve utakmice  palicu ovim mlađima da nas jednog dana naslede na terenu“.

I iz ovakvih reči naših igrača vidi se kakva atmosfera i zajedništvo vladaju u selekciji. Ponekad je teže napraviti tu atmosferu u ekipi nego uigrati određene akcije. A naši momci imaju i jedno i drugo. I igru i atmosefru. Zato, uživajte, i sa radošću očekujte naredno leto i novu borbu za novu medalju.

Phozo: FIBA