Već sam pisao o Mirku Novoselu, trenerskom i menadžerskom geniju. U obe ove uloge njegov talenat je bio prepoznat. Kao trener, znao je da odabere igrače. Kao administrator, znao je da odabere prave trenere. Najznačajnije što je uradio je da je 21-godišnjeg Dražena Dalipagića uvrstio u jugoslovenski nacionalni tim, iako Praja nikad ranije nije igrao ni za jednu juniorsku selekciju. Kao što je poznato, 197 centimetara visoki Dalipagić je danas član Nejsmitove i FIBA Kuće slavnih. Ali, Novoselovo oko za pronalaženje pravih igrača nije se tu završilo. On je takodje znao kako da trenira sa veteranima, i da od njih dobije ono najbolje.

Kad je preuzeo jugoslovensku reprezentaciju 1973. uvrstio je dva igrača sa kojima je trenerima bilo izuzetno teško da saradjuju – Nikolu Plećaša iz zagrebačke Lokomotive, i Zorana Slavnića iz beogradske Crvene zvezde. Mnogi su tada govorili da je i jedan previše, a dvojica nemoguće za pravljenje tima. Novosel ih je zadržao u reprezentaciji četiri godine, i ovo je njihov zajednički učinak: zlatna medalja na Evropskom prventvu 1973, srebro na Svetskom prvenstvu 1974, zlato na EP 1975, srebro na Olimpijskim igrama 1976. Štaviše, njih dvojica su predvodili reprezentaciju Jugoslavije koja je nepobedivi SSSR savladala osam puta zaredom! Toliko o toj zajedničkoj mudrosti…

U vreme dok je bio član Stručnog saveta u Jugoslovenskom košarkaškom savezu, on je bi zadužen za sve reprezentativne selekcije. Izmedju ostalih, 1987. bio je nadležan za selekciju U19 koju je u italijanski Bormio odveo selektor Pešić. Taj tim je osvojio titulu svetskog juniorskog prvaka, pobedivši američku reprezentaciju Lerija Brauna dvaput.

Novosel je potom dao mladom Dušanu Ivkoviću u ruke A tim da napravi slavnu ekipu. Evo šta je Duda Ivković uspeo da uradi sa A timom: srebro na Olimpijskim igrama 1988, zlato na EP 1990, zlato na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990, zlato na EP u Rimu 1991! Štaviše, nastavio je niz pobeda protiv američkog tima na Svetskom prvenstvu 1990. Da, taj tim je bio tako talentovan. Ali i Novosel je umeo da odabere pravog trenera.

Bio je i ono što se zove “timski igrač”. Kad je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi, glavni trener bio je Ranko Žeravica. Pored njega sedeo je kao pomoćnik upravo Novosel. Bila je to njihova zajednička “savršena oluja”. Posle toga mnogi su verovali da će Amerikanci ubuduće imati velikih problema sa Jugoslovenima, SSSR i Italijom. Medjutim, Mirko Novosel je tačno znao šta je najbolje za jugoslovensku reprezentaciju, odabirao je najbolje trenere i najbolji menadžment. Njegov instinkt je bio nepogrešiv.

Mirko Novosel je bio prevejani lisac. Sećam se finala Evrolige 2002. izmedju Virtusa iz Bolonje i Panatinaikosa iz Atine. Na poluvremenu je bilo 48-40 za Virtus, i u TV studiju sam naleteo na Novosela. Rekao sam mu: “Pa, izgleda da Virtus dobija”. Odgovorio mi je: “Ne, Panatinaikos pobedjuje!” Bio sam zatečen, ali on je bio u pravu. Panatinaikos je posle treće četvrtine vodio 64-61, na kraju lako pobedio 89-83. Eto zašto je Mirko Novosel član Nejsmitove Kuće slavnih od 2007.

Photo: Euroleague