Prošli su dani, ali svim ljubiteljima naše ženske košarke je i dalje glavni utisak plasman naših devojaka na Olimpijske igre u Parizu. I to teći put zaredom. Ako neko misli da je bilo kojoj zemlji lako da tri puta zaredom bude učesnik najvećeg sportskog dogadjaja na planeti, a kamoli manjim zemljama kao što je Srbija, taj ne poznaje osnovne stvari. Doduše, Srbija je možda geografski mala ali košarkaški je bila i jeste velesila. Već deceniju je to i u ženskoj košarci. Pre svega zahvaljujući vrsnom selektoru koga imamo, zahvaljujući jednoj izuzetnoj grupi devojaka koje su se tamo negde, pre 11,12 godina počele da okupljaju i da uz neke entuzijaste koji su tada vodili našu košarku, krenule da sklapaju mozaik koji je doneo uspehe i medalje o kojima nismo mogli ni da sanjamo.

Rekli smo da smo mi već treći put zaredom učesnici na ženskom olimpijskom turniru ali nismo samo puki učesnici. U Riju smo uradili nešto gotovo nemoguće. Došli smo u taj daleki, divni grad i osvojili medalju. Ta bronza ne da sija zlatnim sjajem, nego se taj sjaj ne može ni opisati. U Tokiju smo igrali polufinale. Da, nismo uzeli medalju, ali u čemu smo mi to među četiri u svetu? Isto pitanje možemo da postavimo za naš muški tim koji je vicešampion sveta. U čemu smo to drugi na svetu? Dakle, kad je košarka u pitanju, sve je jasno. Samo nastaviti ovim putem, uz još veći rad i još bolju organizaciju i sve će i dalje biti dobro.

Kako su se malo utisci slegli sa dalekog puta u Brazil, gde smo voljom žreba igrali jak kvalifikacioni turnir za odlazak u Pariz, pozvali smo standradnu reprezentativku naše zemlje i jednu od najboljih igračica na tom turniru Draganu Stanković, da nam kaže kako ona gleda na sve to što je bilo i što nas čeka do Pariza.

– Svima nam je bio cilj da se kvalifikujemo na Olimpijske igre – kaže za Koš magazin Dragana Stanković. – Put je bio jako težak. Vremena za pripreme je bilo jako malo. Ja sam, recimo, došla direktno u Lisabon, odakle smo putovali zajedno dalje za Brazil. Isto važi za još nekoliko naših devojaka pa nismo stigli da se pripremimo onako kako znamo. Bio je vrlo težak turnir, tri jaka protivnika, fizički jake ekipe i bilo nam je zaista mnogo teško da igramo protiv svih njih sa tako malo treninga, ali uspele smo.

Da li se posle one prve utakmice i poraza protiv Nemica uvukao neki strah, sumnja da se možda neće uspeti?

– Ne bih rekla sumnja, ali jedan pritisak svakako jeste. Igrate protiv domaćina, što nikada nije lako, i znaš da ti je to presudna utakmica. Zato nije bilo lako. Morale smo da damo sve od sebe. Bilo je napeto i teško ali, kao što znate, mi smo često bile u ovakvim situacijama, i navikle smo da se snalazimo u tim teškim momentima. Tako je bilo i sada.

Po meni ipak, najbolja partija protiv najjače reprezentacije ne samo na ovom turniru, već i jedne od najboljih na svetu, Australije?

– Nama treba malo vremena da se uigramo. Treba nam više pripremnog perioda nego što smo to sada imale. I u Brazilu se videlo, iz utakmice u utakmicu smo igrale sve bolje. Kad god smo igrale protiv Australije pružale smo im jak otpor, a beležile smo i neke velike i važne pobede protiv njih. Jako nezgodna, teška ekipa za igru, ali nekako mi se čini da protiv takvih ekipa znamo da igramo. Drago mi je da smo pokazali šta znamo protiv jedne Australije koja je došla u punom sastavu.

Ti si odigrala jako dobar turnir. Uz Ivon, svakako si bila presudni faktor za te naše igre. Posle jednog perioda kada nisi pokazivala sve ono što znaš, sada, čini se, vraćaš se u formu?

– Ove godine sam imala i dobru klupsku sezonu, i došla sam sa određenim samopouzdanjem i u dobroj formi. Dala sam sve od sebe i dala sam ekipi ono što sam u tom trenutku mogla. Ne volim puno da pričam o sebi, znate to, ali mi je drago da sam uspela da pomognem timu da ostvari dobar rezultat i plasman na OI. Pomogla je svakako moja forma i uloga koju imam u ekipi Polkovice.

I šta sada sledi, jake pripreme, one čuvene Marinine pripreme pred neko veliko takmičenje?

– Sad prvo gledam da završim sezonu ovde u klubu, a onda da se maksimalno i fizički i psihički posvetim reprezentaciji. Uvek su te pripreme koje imamo pred veliko takmičenje duge i teške, a pogotovo kada vas čekaju Olimpijske igre. Verujem da će biti onako kako Marina kaže, ne želim ni da ponovim to što ona govori, krv, suze i znoj (smeh) ali nam je to definitovno potrebno kako bi bile spremne za jedno takvo takmičenje. Zna se šta znače Olimpijske igre za sve nas, i prihvatamo sve „muke“ koje nas očekuju na tom putu i mnogo se radujemo što ćemo opet biti sve zajedno.

Da li smo mi već obavili tu smenu generacija o kojoj se priča?

– Pa, jesmo. Ima već dve godine od kako je ova ekipa u ovom sastavu. Mislim da je već obavljena ta smena generacije, i sad nam ostaje da se što više uigravamo i napredujemo na ličnom i kolektivnom planu. Naravno, druga je to priča bez Sonje i Jelene, ali ima dosta talentovanih devojaka koje žele da mnogo rade na sebi i koje se maksimalno trude da daju sve od sebe, pa zato i verujem da ćemo na leto to sve da napravimo da funkcioniše kako treba.

Šta za tebe lično predstavljaju Olimpijske igre?

– Kao što znate, bila sam već dva puta na Olimpijskim igrama ali to je zaista nešto posebno. Svaki sportista sanja o tome, i nikada nije bilo pitanje da li opet želiš da prolaziš sve te pripreme i da ideš na takmičenje. Za mnoge devojke iz sadašnje reprezentacije to će biti prvo učešće na Olimpijskim igrama, ali verujem da su sve presrećne što će biti tamo, i da će ovde sve učiniti da budu među 12 putnika za Pariz, kao što ću uostalom i ja sve učiniti da se nađem na tom spisku.

Trenutno igraš u Poljskoj u ekipi Polkovice, kako ti je tamo, kako si zadovoljna?

– Nismo prošle medju najbolje četiri, imale smo neke kikseve ranije, ali je to sad sve iza nas, sad igramo jako dobro. Osvojile smo poljski Kup. Tačno pred put u Brazil igrala sam taj poljski Kup, osvojila ga i direktno sa njega se zaputila za Lisabon da se pridružim reprezentaciji. Sad smo završile regularni deo sezone i očekujemo početak plej-ofa, nadamo se najboljem i osvajanju i prvenstva. Ja sam pre tri godine već igrala u Polkovicima, tako da mi nije bilo teško da se prilagodim na život i uslove tamo. Jako sam zadovoljna, dosta se trenira, uslovi su vrlo dobri. Da nisam zadovoljna ne bih se ni vraćala da opet igram za njih. Zaista je sve dobro, od uslova, do ekipe i rezultata koje sad postižemo. Neka se samo tako nastavi.

Photo: FIBA