Jedna Evroliga (1994. sa Željkom Obradovićem na klupi), dva “Kupa Koraća” (1981. i 1990.), jedan ULEB Kup 2008, jedan Evrokup FIBA (2000.), dve španske lige(1967,1978.), dve ACB lige (1991,1992.), 8 kupova  (48, 53, 55, 58, 69, 70. 97, 2008.), 11 katalonskih liga i 5 kupova Katalonije – to je sportska lična karta Huventuida iz Badalone, kluba osnovanog 1930.

Titule će, svakako, zauvek biti deo istorije ovog kluba i španske košarke, ali nevolja je što bi I sam Huventud lako mogao da ode u istoriju. Preti mu gašanje, bankrot, sunovrat u nepovrat… Ovih dana rešava se sudbina istorijskog kluba, upaljeni su svi alarmi ali mač nad glavom još uvek je visoko podignut i ako se neko od “dželata” odluči da ga spusti do “vrata” kluba iz Badalone istorija košarke u ovom delu Barselone počinjaće, kao u bajci, sa “Bio jednom jedan klub…”

Ekonomski problemi nisu od juče. Bivši as Đordi Viljakampa tokom 17 godina predsednikovanja nosio se sa njima kako je znao i umeo, bilo je i rezultata i igrača (Rudi Fernandez, Riki Rubio…), ali i dugova. U martu 2017. Viljakampa je sa opštinom Badalona potpisao sporazum koji je obećavao bolje dane za klub. Dug je sa 11 miliona evra smanjen na 7, a kada je odobrena prodaja nekog terena koji je bio u vlasništvu kluba za 2,3 miliona evra izgledalo je da su problemi dobrim delom rešeni. Međutim, opština Badalona prvo je smanjila vrednost pomenutog terena, a takođe usput ne ispunjava ono što je dogovorila i potpisala sa Viljakampom, što komplikuje dogovor sa poreskim vlastima kojima klub takođe duguje. Opštinari traže objašnjenje gde je završilo nekih 900.000 evra subvencija iz gradske kase 2014. i 2015.

Dogorelo je do nokata, možda je čak u pitanju i odlazak na sledeću utakmicu jer u kasi nema ni prašine… Kako nesreća obično ne dolazi sama, i sportska situacija je krajnje dramatična. Huventud je poslednji na tabeli sa samo 6 pobeda, koliko ima i Burgos, sa malo nade da u 14 preostalih kola može izbeći ispadanje iz ACB lige. Huventud nikada nije ispadao.

Ovaj klub je za Kataloniju i Španiju ono što su za nekadašnju Jugoslaviju bili, recimo, Zadar ili Čačak, gradovi sa dugom košarkaškom tradicijom i nizom asova koji su stizali iz mlađih kategorija. Badalona je, kad je sport u pitanju, uvek bila prepoznatljiva po košarci i brojnim asovima, od Fransiska Buskata i Alfonsa Martineza u timu koji je 1967. osvojio prvu titulu prvaka, preko Hosea Marije Margalja, Luisa Migela Santiljena i Zorana Slavnića 1978. do Andresa Himeneza, Đordija Viljakampe, braće Rafe i Tomasa Đofrese, Ferana Martineza iz 80-ih i s početkom 90-ih godina, odnosno Rukija Rubija i Rudija Fernandeza u 21. veku.

Odlazak Zorana Slavnića u Huvetud 1977. učinio je da ovaj klub postane popularan i u ondašnjoj Jugoslaviji. Moka je svojim  sjajnim igrama pomogao da se osvoji druga titula. On je bio prvi od niza igrača sa naših prostora koji su postali deo istorije Huventuda. Željko Obradović i Zoran Slavnić bili su treneri, zeleni dres nosili su Nenad Marković, Žan Tabak, Milan Gurović, Luka Bogdanović, Uroš Tripković, Ognjen Kuzmić, Marko Todorović, sad je u timu Makedonac Nenad Dimitrijević, nekog sam sigurno zaboravio…

Kroz Huventud su prošli i brojni sjajni stranci, u jednoj anketi za najboljeg  u istoriji kluba nezvanično je izabran Korni Tompson, član ekipe koja je 1994. postala prvak Evrope u Tel Avivu. Zapažen trag ostavili su Tanoka Berd, Andre Tarner, Harold Prisli, Rendi Vajt, Maseo Baston, Daril Midlton, Voren Kid, Aron Svinson…

Odluku o proglašenju bankrota može da donese Skupština akcionara, na predlog uprave kojom predsedava Huan Morales, takođe bivši igrač. Nadam se da ovaj tekst ipak nije “epitaf” klubu koji od dolaska Slavnića 1977. uživa sve moje simpatije… Nije za utehu, ali Huventud  nije jedini bivši evropski prvak koji je u teškoj situaciji. Bosna je na “veštačkim plućima”, Split daleko od stare slave, Partizan vežba da živi sa krizom, ASK Riga se rasfiormirao, sudbinu Dinama iz Tbilisija znaju valjda samo Gruzijci, Kantu, Injis i Virtus Bolonja takođu mogu da prodaju samo prošlost, Banko di Roma ni nju…

I šampioni propadaju, manje je važno – mada ne i sasvim nevažno – čijom krivicom.

Photo: Printscreen