Tek treća pobeda Estonije u 11 kvalifikacionih utakmica za Svetsko prvenstvo u Kini, i čak peti poraz Srbije. Neočekivan, jer je razlika u klasi čak i u ovakvim okolnostima kad ne mogu igrati najbolji igrači bila na našoj strani. Nažalost, to je jedino što nam je išlo na ruku u meču u Talinu, sve ostalo je bilo razočaravajuće.

Pre svega, u našoj odbrani nije bilo skoro nikakve energije, o čemu svedoči čak 13 ofanzivnih skokova domaćina (naši momci ubeležili su devet). Sa tako slabim zagrađivanjem, i sa onako lošim branjenjem šuteva za tri poena (Estonija pogodila 9 trojki, prema naših 6) poraz se nije mogao izbeći.

Loše je što imamo igrače, ali nemamo tim. Bar je tako izgledalo protiv Estonije. Saša Đorđević nije imao ni blizu dovoljno vremena za stvaranje tima i timskog duha među reprezentativcima. Verovao je da su to sve iskusni igrači koji iza sebe imaju već toliko reprezentativnih nastupa, ali malo ko od njih se potrudio da opravda selektorovo poverenje. Na kraju Srbija je izgubila za samo jedan poen (71-70), ali isti ovakav utisak bio bi i da je pobedila.

Od starta, od same ideje o famoznim prozorima FIBA, bilo je jasno da najbolkji igrači neće moći da nastupe u kvalifikacijama, i da je to šansa za neke druge da se nametnu. U dosadašnjim izdanjima reprezentacije Srbije svoje lepe minute imali su i Ilija Đoković, i Stevan Jelovac, i Aleksa Avramović, ali utisak je da je kod svih njih sasvim dovoljno atletike, ali premalo fantastike. Po mom mišljenju, jedino Jelovac može konkurisati za naših idealnih 12, pre svega zahvaljujući činjenici da je Milan Mačvan povređen. Lično, voleo bih da sam malo više video Radeta Zagorca, Aleksu Radanova, Borišu Simanića, pa i to “čudo” od igrača Filipa Petruševa (18 godina, 211 cm, igra na Univerzitetu Gonzaga). Ali, ko sam ja da bilo šta prigovorim selektoru Đorđeviću? Uostalom, to i ne činim svestan svih muka koje su ga snašle u ovim kvalifikacijama. Da njega nismo imali na klupi – uveren sam da bi prošli i mnogo gore!

Posle pobede hrabrog Izrael protiv Nemačke (81-77), jasno je da je našim momcima neophodna pobeda u poslednjoj utakmici u Beogradu da bi se plasirali za Svetsko prvenstvo. U nekim kombinacijama (u slučaju kruga tri tima) može biti “dobar” i poraz od Izraela, ali takva opcija uopšte ne bi smela biti uzimana u obzir. Agresivnijom i organizovanijom igrom, jednom rečju boljom nego što je bila ova protiv Estonije, Srbija može odlučiti sama o svojoj sudbini, pogotovo uz podršku domaćih navijača. Potrebno je samo da se naši vrate na “fabričko podešavanje” i neće biti nikakvih problema. Duboko verujem da ih zaista neće biti.

Photo: FIBA