Čitam u ponedeljak u jednom našim novinama, na prvopj strani, najavu za Zvezdino gostovanbje u glavnom gradu Španije: “Kralj mora da padne u Madridu”. Priznajem, nasmejao sam se. Prvo, Realu se ne preti, posebno ne kad se igra na njegovom terenu. Drugo, alerigačan sam na sinonim “kralj” za Real Madrid. Godinama ukazujem na masovnu grešku u našim medijima, pokušavam da krajnje dobronamerno ukažem da se kralj na španswkom kaže “rej” a da “real” znači “kraljevski”. Objašnjavam da to “real” znači da je kraljevim dekretom klub dobio pravo da se zove Kraljevski klub XY. A takvih u Španijima preko 10, od Real Betisa i Espanjola  preko Real Sosiedada, Selte, Deportiva do Majorke i Avile za koju verovatno mnogi nisu ni čuli..

Toliko za uvod o “kralju”.. Sad o podvigu Crvene zvezde u Madridu. Odigrala je-kraljevski.  Priznajem, nisam očekivao pobedu u Madridu, verovatno ni većina navijača Crvene zvezde, ali zato je slađa, više negó ohrabrujuća pred preostalih 14 kola. Zvezda je sada 14. sa bilansom 7-13, ispred nje su Makabi i Baskonija sa po 9-11, Fenerbahče (10-10), Olimpijakos (10-9), Žalgiris i Valensija su na deobi 8.i 9. mesta sa po 11-9 što znači da Zvezdu od  poslednjeg mesta koje vodi u plejof dele 4 pobede. Objektivno, to je teško stići i prestići u preostalih 14 kola, ali ako Zvezda bude igrala kao u Madridu čudo neće biti sasvim nemoguća misija.

Zvezda je u Madridu dobila tri prve četvrtine (23-21,22-19,21-18), izgubila je samo poslednju (13-19), sve skupa dovoljno za veliku pobedu. Pobedio je tim, ali tim čine pojedinci. Zvezda je imala Kori Voldena (18 poena,3/6 trojke), Ognjena Dobrića (13 poena, 4 skoka), Duopa Rita (10 poena, 3 skoka), takođe i Ognjena Kuzmića koji je  protiv bivšeg kluba uhvatoio 9 lopti uz 4 poena. Imala je Zvezda odličan šut za 3 poena (9/20,45%) i, naravno,Dejana Radonjića koji je bez greške vodio utakmicu. Povratnik na klupu “crveno-belih” koristio je u Madridu 10 igrača i svako je dao doprinos pobedi. Polako vraća Dobrića, nalazi mesto  Radanovu, dozira minute Koloma…U najkraćem, Zvezda je u Madridu ličila na tim, ali već 22. januara na redu je novi “ispit iz španskog”, u Beograd stiže Barselona koja je pre neki dan dobila CSKA u Moskvi. Teška provera, ali i šansa da se potvrdi uspon forme i pokaže da pobeda u Madridu nije bila slučajna.

Do ovog meča u Madridu Real i Zvezda igrali su 12 puta u evro-kupovima,bilans je bio 9.-3 za madridski tim. Od te 3 pobede Zvezuda je dve osvtvarila u Kupu šampiona 1972/73. U Madridu je 9. novembra 1972. bilo 77-74, po 20 poena dali su Zoran Slavnić i Goran Rakočević kome je to verovatno bila igra karijere, bar u napadačkom smislu. Pratio ih centar Dragiša Vučinić sa 18 poena. Revanš u Beogradu igran je 1.febnruara 1973. a Zvezda je slavila sa 80-70. Dragan Kapičić je sa 24 poena napunio koš Reala, Vučinić je dodao 19 a Slavnić 18. Treća pobeda ostvarena je 14.novemvra 2006. u ULEB kupu, u Beogradu je bilo 100-81 a junak meča sa 35 poena bio je Milan Gurović.

Istorija ne igra, ali može da pomogne. Tradicija, makar i loša, pored ostalog služi i da se menja. Zvezda je u Madridu uradila upravo to. Iakop bez najboljeg strelca Džordana Lojda predstavila se u najboljem izdanju sezone. Igrala je hrabro, sa potrebnom dozom samopiuzdanja, bez panike kad se rival rezultatski približavao, dobila je egal-završnicu odbranivši poslednji napad rivala, što joj ranije tokom ove sezone baš i nije bila karaktewristika.

Pobeda u Madridu značiće mnogo u nastavku takmičenja. Igrači će, valjda, shvatiti šta i koliko mogu. Ostaje nimalo lak deo posla-ponavljanje dobre igre i rezultata. Meč sa Barselonom biće dobar test, ali ako je išta moglo da ohrabri igrače, stručni štab, upravu pa i novinare (bez pretenje Barsi, molim) onda je to ova pobeda u Madridu.

Zvezda je obasjala Madrid, ali treba da zasija i u narednom meču protiv Barselone. I hoće ako igrači shvati da mogu.

Dejan Radonjić je to već shvatio.