Spanulis je uzeo kraći odmor, kouč Kacikaris se baš nervirao, Nik Kalates išetao iz senke, mali Atentokumbo se lansirao par puta u stratosferu… i, to bi bilo to. Utakmica sa Gruzijom je bila relaksirajući trening. U prvom poluvremenu je bila provala „trojki“ (12-8), u drugom slobodno popodne i ogledna vežba „podizanje morala timu Igora Kokoškova“.

Utakmica je završena 79:68, a na semaforu je u poluvremenu pisalo 50:22. Šta tu da se komentariše?

Uočene su još neke dobre stvari u sektoru odbrane, ali je postavljena i dijagnoza za očigledne propuste u fazi napada.

Moraće da se nađe lek za odbranu čovek na čoveka na Spanulisu, i zona za ostalu četvoricu. U takvim situacijama se stvara crna rupa i koš dolazi samo kao puka slučajnost.

Teško da će neki ozbiljniji sastavi tako blagonaklono gledati na šunjanja američkog Grka Nika Kalatesa po reketu. Miran, povučen, naviknut na debelu senku Bilija, Zisisa, u novije vreme i nekih tek lansiranih zvezdica, ovaj čovek u plavo-belom dresu godinama odrađuje svoju rolu i ne žali se. Izgleda da mu je karakter izbaždaren na povremeni bljesak i konstantu – nikad ne podbaciti, a kad baš prva violina ispadne iz intonacije, zablistati u solo partiji. Nije da baš raspolaže stradivarijusom, ali malo je trenera koji bi se lišili čoveka koji sve note ima u glavi.

Velika je muka novinarski posao. Ako je danas uopšte ostalo nešto od tog nekada časnog zanata? Ne bih da otvaram temu dublje od muke koja je zadesila sirote grčke izveštače iz Zagreba. Za njih je sve završeno posle utakmice sa Hrvatskom. Šta je bilo svi znamo. Ispleli su novi lovorov venac za Spanulisa, mudrovali za sitne pare, ganjali ono malo bivših asova po kafićima Arene, tek da opravdaju dnevnice i popune užasavajuću belinu na ekranima laptopova… i sada bi svi u Berlin.

Smrtno je dosadno u Zagrebu, a pravi košarkaški ratovi se vode u Berlinu.

Košarka je eksplodirala u „grupi smrti“. Koju su, pazi ironije, nazvali GRUPA B?! Osim intermeca, kada se konzumira osvežavajući intermeco sa Islandom, sve ostalo je zapravo de lux sadržaj Evropskog prvenstva. Hm, nekako je simptomatično da se najvažnije stvari slučajno uvek dogode u Berlinu?! A, Grcima se Berlin, vidiš, nije ogadio posle svih onih fiskalnih maltretiranja.

Mada je i logično da žude da su tamo gde haraju Bjelica, Gasol, Galinari, Novicki, Teo, Belineli….

Ne samo zbog „nauke“ koju ovi demonstriraju, već zbog enigme koja ih muči – na koju strašnu mašineriju će Helada naleteti u narednoj fazi u Lilu?

Već se prave kombinacije.

Da li će to biti „nestabilni, ali ludi“ Italijani, „poniženi Gasol sa zbunjenim Skariolom“, možda Turci ili Nemci sa Novickim? Najgora solucija evocira tužna sećanja – Srbija.

Dajte Turke, Nemce, ma i Italijane, samo ne Srbija, glasi novinarski konsenzus.

Photo: FIBA Europe