Slovenija se plasirala na petnaesto EP zaredom! Eurobasket 2025 koji će biti od 27. augusta do 14. septembra sledeće godine na Kipru, u Letoniji, Poljskoj i Finskoj biće ponovo takmičenje gde će igrati državica izpod Alpi. Jeste, da je mala, ali košarkaški velika i sa bogatom istorijom.

Baš u vreme kvalifikacijskih utakmica sa Portugalom u 92. godini života preminuo je Marjan Kandus, bivši košarkaš ljubljanske Olimpije, koji je u vreme bivše zajedničke države bio deo ekipe Ljubljane, a osvojio je i četiri titule prvaka Jugoslavije kao i srebro na EP 1961. u Beogradu.  Sa Jugoslavijom je Kandus na Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu zauzeo šesto mesto U ekipi koja je srebrom na EP otvorila put uspeha sledećim generacijama su pored njega bili i Radivoj Korać, Ivo Daneu, Slobodan Gordić, Radovan Radović, Nemanja Đurić, Vital Ajzelt, Sreten Dragojlović, Miha Lokar, Miodrag Nikolić i Zvonko Petričević. Znaći četiri Slovenca!

Počela se pisati zlatna jugo(slovenska) epoha u kojoj je učestvovala i Slovenija sa vrhuncem iz 2017. godine i remek delom Srbina Igora Kokoškova koji je duo D&D (Dragića, Dončića) i ekipu vodio do trofeja u Istanbulu. Posle Kokoškova državici nalik na kokošku nje išlo više tako dobro pod vodstvom sadašnjeg selektora Aleksandra Sekulića, ali nije bilo ni loše jer za tako  malu državu nisu neuspesi 4. mesto na OI u Tokiju (da nije bilo banane Nikolasa Batuma Klemenu Prepeliču u poslednjoj sekundi polufinala bilo bi i najmanje srebro), 6. mesto na EP u Nemačkoj i 7. mesto na poslednjem SP u Japanu, odnosno Manili (jedno pre toga smo ispustili).

Sve je to lepo i sa kontinuitetom kad bi se pravili slepi i samo pratili te rezultate, ali unutar Saveza i reprezentacije dešavaju se stvari zbog kojih bi sadašnji selektor ipak morao završiti svoj rad, a ne da ga nastavlja, što će se veoma verovano desiti poznavajući stanje duha na Letališkoj ulici gde je sedište Saveza. Ne bih sada podgrejavao priče o tome da je glavni arhitekt zlata iz 2017. i dovodjenja Kokoškova, pa i Sekulića, bivši generalni sekretar Radoslav Nesterović dao otkaz jer je posle EP u Nemačkoj već bio u SAD, da vrati Kokoškova ali su ga tamo obavestili iz kancelarije Saveza, da nek se vrati neobavljena posla jer će ostati Sekulić, kako su odlučili. Pa je Rašo dao otkaz, a zbog toga su se poremetili i odnosi sa zlatnim liderom generacije 2017. Goranom Dragićem koji na svoj spektakularni oproštaj nije pozvao nikog iz Saveza!

Aleksandar Sekulić, selektor Slovenije

Ali da se vratim u sadašnjost, i razloge zbog kojih kao i legendarni Peter Vilfan, sada uspešni komentator, misli da je vreme da Sekulić ostavi nekom drugom dirigentsku palicu. Dešava mu se naime isto što se dešavalo njegovom prethodniku Radu Trifunoviću, koji je za razliku od Sekulića “klecnuo”  i rezultatski pa se nije plasirao na SP. Nema(ju) autoritet. Ne samo u svlačionici već i u javnosti, iako se Sekulić čudio kada ga je o tome da li razmišlja o ostavci posle nove blamaže sa Portugalom u Kopru pitala koleginica iz Siola.  Četrdesetšestogodišnji Ljubljančanin se šokirao tim pitanjem na pres konferenciji, kao da je dobio neko pitanje iz nuklearne fizike, a u stvari je bilo u vezi sa košarakškom hemijom. O prozivkama javnosti i medija o njegovom odlasku, rekao je da za sve to prvi put čuje. Hm… Baš me zanima da li bi posle utakmice sa Portugalcima tako govorio da je Slovenija izgubila, i da li bi tako srdačno zagrlio protivničkog trenera Marija Gomeša. Ne bi sigurno bilo ni tradicionalnog pevanja brucoša u reprezentaciji, ovog puta mladih Padjena i Daneua. Naročito poslednji se pokazao izvanrednim, i uz veterana Klemena Prepeliča odigrao je najbolje od svih.

A obe predstave sa Portugalcima su bile jadne, da jadnije nisu mogle iako je glasna primorska publika na Bonifiki pomogla da digne svoj tim koji je 11. na svetskoj tabeli FIBA, dok je Portugal 55. Da, naravno falili su mnogi, ali to nije opravdanje. Kao ni to što je istakao uvek borbeni kapiten Jaka Blažič, da Portugalci manje više  igraju u uigranom i istom sastavu, dok se u Sloveniji poznaje svaki izostanak nekog standardnog igrača. Sve ok, ali naročito iskusniji igrači i nosioci zlata iz 2017 kao što je on, Edo Murić, Zoran Dragić, Matic Rebec i Žiga Dimec morali su pokazati više.  U dva meča sa Portugalom održana u četiri dana Slovenija je doživela prvo bolni poraz u gostima u Almadi  sa 82:74, pa se veoma srećno provukla u revanši u Kopru sa tesnom pobedom 83:82, koja je posle pobede Izraela nad Ukrajinom isto veče značila plasman na EP.

Jaka Blažič

Reprezentacije Slovenije i Portugala pre utakmica u ovim kvalifikacijama  odigrale su pet mečeva, a svi su završili glatkim pobedama slovenačkih košarkaša, a da je Vilijams u posljednjoj sekundi utakmice u Kopru pogodio otvoreni šut za pobedu gosti bi skor smanjili na 5:2.  Bili su zaista blizu tome jer su 3:15 minuta do kraja imali sedam poena prednosti, a pre zadnjeg šuta Vilijamsa isti igrač imao je otvoren šut za vodstvo i verovatnu overavanje pobede u poslednjem minutu. U uzbudljivoj završnici  srećom pa su se domaći vratili trojkom Blažiča za izjednačenje na 81:81, a mirnom rukom i sa dva pogodjena slobodna bacanja ispostavilo se da je odlučio najbolji strelac utakmice 14 sekundi pre kraja, Klemen Prepelič. “Na početku bih se zahvalio navijačima. Najvažnija je pobeda i sa optimizmom idemo dalje”, rekao je na pres konferenciji selektor Sekulić, i posle čuđenja nad gore pomenutim pitanjem sa zadovoljstvom sačekao sledeće o mladima. “Eto, za kraj jedno normalno pitanje koje ističe mlade i talentovane kojih srečom imamo. I takvih između generacije u Hrovatu i Nikoliću, ali i mlade koji su talentovani. Treba nam vremena, njihov odaziv je iznad očekivanja, ne možemo očekivati ​​da igraju bez grešaka. Dosta je mladih igrača koji pokazuju, da su budućnost reprezentacije”.

Kao što sam pre par dana napisao u izveštaju o Cedevita Olimpiji. Da, imamo mlade ali sa njima treba raditi, a to u Sloveniji na žalost ne čini niko, iako se s vremena na vreme desi bljesak neke nove generacije na nekom takmičenju mladih koji u stvari ne znači ništa, jer je poenta napraviti igrača za seniore.

Photo: FIBA