Ko nas prati zna da negujemo košarkašku istoriju, da od zaborava  čuvamo utakmice, igrače, trenere, događaje… Jedan od istorijskih datuma je i 16. decembar, ali ne stigoh da ovu priču objavim baš tog dana. Nadam se da nije kasno, datum će uvek biti “crveno slovo” u košarkaškom  kalendaru jer se 16. decembra 1930. završilo prvo međunaroodno takmčenje  košarkaških reprezentacija. Reč je o prvom Šampionatu Južne  Amerike. Igran je u Montevideu od 6. do 16. decembra. Glavni grad Urugvaja dobio je organiizacij iz istog razloga iz koga je FIFA Urugvaju  dodelila prvi fudbalski mundijal te iste 1930 – zemlja je slavila sto godina nezavisnosti.

Zanimljivo je da je FIBA osnovana 18. jula 1932, dakle dve godine  posle prvog kontinentalnog šampionata. Formirana je kao sekcija u okviru Medjunarodne rukometne federacija koja je imala  sedište u Minhenu. Košarkaši će steći „nezavisnost“ koju im je dodelio Međunarodni olimpijski komitet tek uoči Olimpijskih  igara u Berlinu 1936. Nacionalne federacije takodje nisu u  početku imale samostalnost. Recimo, francuska je bila pod atletskom federacijom, a italijanska pod – gimnastičkom. Košarka je u tim prvim godinama imala neku vrstu „tutora“, staratelja koji je naravno više brinuo o svom matičnom sportu nego o novoj igri koja je sporo počela da se širi  Evropom posle Prvog svetskog rata. No, to je druga priča.

Moj prijatelj Alehandro Perez, koga sam upoznao tokom Šampionata  sveta 1990. u Buenos Ajresu, pomogao mi je oko podataka za prvo južnoamričko prvenstvo koje je, ponavljam, bilo i prvo međunarodno takmičenje na nivou reprezentacija. Učestvovalale su samo četiri selekcije:  Urugvaj, Argentina, Brazil i Čile. Igralo se na otvorenom terenu, na stadionu “Nasoinal”. U rezervi je bila mala dvorana Udruženja mladih hrišćana u kojoj je bilo mesta samo za novinare i po nekog specijalnog gosta. Sistem takmičenja je bio svi protiv svih, po dva puta.

Prvenstvo je trebalo da počne 4. decembra ali je odloženo za dva dana jer je brod kojim su putovali Brazilci kasnio zbog bure na okeanu. Turnir je izazvao veliko interesovanje publike, za duele tradicionalnih rivala Urugvaja i Argentine svih 5.000 ulaznica bilo je rasprodato. Štampa je opširno izveštavala o turniru koji je bio pun pogodak.

Čast da otvore Šampionat i uđu u istoriju kao akteri prve zvanične  međudržavne utakmice pripala je košarkašima Čilea i Argentine (20-34). Urugvaj je opravdao ulogu favorita, posebno u duelu protiv komšija sa druge obale La Plate. Urugvaj je bio prvi sa svih 6 pobeda, Argentina je imala bilans 4-2,  Brazil 2-4 a Čile 0-6.

Imena igrača ne znače mnogo, bar ne nama u Evropi, ali istorija  je istorija a u nju su ušli:

Urugvaj – Argentina 36-16 (17-18)

 Stadion: Nasional. Sudija: Haroldo Oest (Brazil). 

Argentina (16): Leon Lamazu, Antonio Dolagaraj, Alberto  Ori 4, Olindo Oneto 10, Reinaldo Zolezi 2, Fernando  Drejer.

Urugvaj (36): Karlos Gabín 2, Aloho Gonzalez Roig, Rodolfo  Braseli 6, Leandro Gomez Harlej 12, Ulíses Uslengi 16.

Alehandro mi piše da su Gabin i Roig bili bekovi, Gomez Harlej je bio dominantni centar generacije, a petorku su upotpunjavali Uslengi i Barseli. Argentinac Olindo Oneto bio je prvi strelac turnira. Braziil je imao stranog trrenera, Amerikanca Freda Brauna.

Tako je počelo, FIBA je po osnivanju dve godine kasnije “retroaktvno” priznala Urugvaju titulu prvaka Južne Amerike, a prvo Evropsko prvenstvo organizovano je 1935. U Južnoj Americi se igralo na dve godine, pa svake godine (1938-1943), pa opet na dve godine, sve do 2016. kada je tradicija na ovim takmčenjima prekinuta. Najviše medalja – 39, ima Brazil (18 zlatnih, 13 srebrnih, 8 bronzanih), Agentina je sakupila 38 (13-12-13), Urugvaj 36 (11-13-12), Venecuela 11 (3-3-5), Čile 7 (1-2-4), Peru 7 (1-2-4), Paragvaj 3 (0-2-1), a bez medalja su Kolumbija, Ekvador i Bolivija.

A sve je počelo pre 90 godina u glavnom gradu Urugvaja.

Ah, taj Montevideo…

Photo: Uruguay Basketball Federation