Prošle nedelje Nemanja Nedović je u dresu Unikahe igrao protiv svog bivšeg kluba Crvene zvezde, a pre njega to je uradio i Nikola Kalinić u dresu Fenerbahčea, zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem koji nije nosio Zvezdin dres ali je kao član crno-belih mnogo puta igrao protiv komšija sa Kalemegdana. Danas je uobičajeno i često da naši igrači igraju protiv svojih bivših, ili uopšte naših klubova, ali nekada nije bilo tako. Imali smo mnogo manje igrača u inostranim klubovima, a svaki njihov dolazak u grad iz koga su otišli u veliki košarkaški svet pobuđivao je veliku pažnju.

Jedan od prvih koji se sa svojim inostranim klubom „vratio“ u Beograd bio je Zoran-Moka Slavnić. Pre Evropskog prvenstva 1977. u Belgiji  potpisao je dvogodišnji ugovor sa Huventudom iz Badalone, i pravo iz Liježa otišao za Španiju. Odmah je uzeo komandu u svoje igre i poveo Huventud u jednu veoma uspešnu sezonu koja će kulminirati osvajanjem šampionske titule. Paralelno sa prvenstvom, Huventud je igrao i Kup Koraća. U prvom kolu pobedio je Ortez sa 22 i 15 poena Slavnića, a onda je žreb sastavio u četvrtfinalnu grupu katalonski tim, OKK Beograd, Hagen i Milano. U prvoj utakmica u Badaloni, Huventud je pobedio OKK Beograd 85-71 uz 13 poena Moke Slavnića. Zatim su u gostima savladani Hagen (4 Slavnićeva koša) i Olimpija Milano (21), tako da je Huventud stigao u Beograd, na revanš OKK Beogradu, kao neporaženi lider grupe.

Dolazak Slavnića u njegov rodni grad bila je svojevrsna atrakcija za naše novine i publiku. Moka je katalonskim novinarima objašnjavao da dolaze u „malu Kaliforniju“, što baš nisu mogli da osete jer je  bio 25. januar. Ispostavilo se da su „klonferi“ bili nedorastao protivnik, Huventud je pobedio 95-77.

Zanimljivo je da je naš tim vodio na poluvremenu 46-43, ali je u nastavku sasvim posustao. Mile Simendić je bio najefikasniji sa 19 poena, pratili su ga Blaž Stojanović i Rajko Žižić sa po 18, ali je Huventud imao više raspoloženih igrača. Amerikanac Ed Džonson napunio je koš plavih sa 29 poena, Margalj je dao 21, Slavnić 18, Santiljana 14…

– Ja sam profesionalac – rekao je Moka na primedbu da je bio nemilosrdan prema zemljacima. I bio je.

Huventud je grupu završio sa svih 6 pobeda, Moka je Hagenu ubacio 20, a Milanu 22 poena. Žreb je hteo da se Moka te sezone još jednom vrati u Beograd, ovog puta u polufinalu protiv Partizana koji je bio najbolji u svojoj grupi, ispred Nice, Đenove i AEK-a. Prva utakmica igrana je u Badaloni 28. februara 1978. Bio sam na tom meču sa kojeg najviše pamtim ambijent. U staroj dvorani Huventuda bilo je 5.000 vatrenih gledalaca, između tribina i terena jedva da je bio koji metar razmaka. Utakmica je bila festival ofanzivne košarke. Huventud je na poluvremenu vodio 64-50 (!) i činilo se da je Partizan na pragu katastrofe. Nije bilo tako jer su crno-beli imali u svojim redovima svetski tandem Kićanović-Dalipagić, koji će kasnije te godine zablistati na Svetskom prvenstvu u Manili. Partizan je do kraja poraz sveo na podnošljivih 5 poena (109-114). Moka Slavnić je odigrao maestralan meč, osim što je vodio igru i delio asistencije dao je „mrskom rivalu“ 32 poena. Centar Luis Migel Santiljana pratio ga je sa 29, Huan Fernandez je dao 19, Hose Marija Margalj 16, ali problem je bio što je i druga strana imala raspoložene strelce. Kićanović je završio sa 35 poena, Dalipagić sa 34, Kerkez je dao 13, Boban Petrović 12, Miško Marić 8…

Revanš je igran 7. marta u staroj, dobroj Hali sportova na Novom Beogradu na čije je tribine stalo oko 6.000 gledalaca. Mnogi su došli samo zbog Moke. Na snazi je još uvek bila njegova čuvena izjava „da više mrzi Partizan nego što voli Crvenu zvezdu“. Ko bi rekao da će koju godinu kasnije igrati za crno-bele i biti njihov trener…

Prvo poluvreme bilo je prilično izjednačeno, ali skor 51-45 ukazivao je da je Partizan na putu za finale. Tako je i bilo, Dalipagić sa 36 i Kićanović sa 31 poenom bili su „dželati“ tima iz Badalone. Odličan je bio i Miško Marić sa 23 poena. Slavnić je bio upola manje efikasan nego „kod kuće“, dao je 16 poena. Toliko je postigao i Margalj, a najefikasniji je bio Santiljana sa 23, ali sve to nije bilo dovoljno jer je Partizan pobedio 107-95.

Moka je iz Beograda otišao tužan, možda i ljut, a Partizan u Banjaluku gde ga je 21. marta 1978. u „Boriku“ u finalu domaćeg Kupa čekala Bosna. Ta utakmica zaslužuje poseban osvrt, za sada samo rezultat 117-110, posle 101-101 u regularnom delu uz još jednu maestralnu partiju Dražena Dalipagića (48 poena), Dragana Kićanovića (33), Miška Marića (21) i Jadrana Vujačića (11). Na drugoj strani blistali su Mirza Delibašić (32), Žarko Varajić (22), Ratko Radovanović (20) i bivši partizanovac Svetislav Pešić (14).

Moka Slavnić morao je da se zadovolji  „samo“ titulom prvaka Španije.

Photo: Privatna arhiva. YouTube, Euroleague