Koš magazin se retko bavi stručnim temamam a tu prazninu u našem sadržaju veoma dobro popunjava Kosta Jankov, naš poznati trener, koji nam se javio zapaženim prilogom o srpskoj trenerskoj školi. Gospodin Jankov je, inače, poslednje dve decenije stanovnik Pariza odakle koordinira svoj rad regrutovanja, savetnika i skauta za Golden Stejt Voriors, ekipu koja je poslednjih godina dominirala u NBA. Zahvaljujemo Kosti Jankovu i očekujemo da nam se, kad stigne, ponovo javi.

***

Iskreno, ne volim kad neko za srpsku trenersku košarkašku školu kao neku odrednicu stavi reč „takozvana“. Ona, škola, je toliko toga izrodila da zaslužuje da je bar mi Srbi priznamo za nešto što je zaživelo, što traje i što nije nastalo slučajno. U prilog tome dajem vidjenje kako ja doživljavam “srpsku trenersku košarkašku školu”.

TVORCI I SLEDBENICI   

Imao sam sreću da o nastanku srpske trenerske košarkaške škole slušam kazivanja od njenih tvoraca. Prvi, gospodin Ranko Žeravica, osoba bez čije pomoći ne bih bio tu gde sam. Radio sam sa njim i saradjivali smo od 1981 godine. Takodje, dve godine sam radio u Minhenu dok je gospodin Borislav Stanković bio generalni sekretar FIBA, sa sedištem u tom nemačkom gradu. Iz njihovih kazivanja saznao sam i zapamtio da su, uz njih, i gospoda Nebojša Popović i Aleksandar Nikolić bili utemeljitelji srpske trenerske košarkaške škole. Svaki od njih je ponaosob dao nemerljiv doprinos stvaranju specifičnih metodologija kojom su unapredjivali igrače i način igranja koji je afirmisao košarkaše i istovremeno postizao takmičarski rezultat timova koje su vodili.

Koristeći po sopstvenom izboru najkorisnija iskustva izvorne srpske trenerske škole, njeni najpoznatiji sledbenici bili su i još uvek jesu gospoda Dušan Ivković, Svetislav Pešić, Božidar Maljković, Dušan Vujošević, Željko Obradović i Aleksandar Djordjević. Oni su na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima i klupskim takmičenjima osvojili više medalja nego čitav preostali svet zajedno. Takodje, oni su pomogli u stvaranju više NBA igrača (osim u SAD) nego svi ostali treneri zajedno. Oni su zajedno ostvarili kontinuitet kojim je definitivno potvrdjena svetska dominacija srpske trenerske košarkaške škole.

Škola je od početka svog postojanja usmeravala sklonost trenera na vrlo precizan delokrug rada. Sve do danas, stvaralačka uloga trenera je morala da bude višestruka i usko vezana za:

Aktivnosti vezane sa interes organizacije u kojoj trener radi;

Aktivnosti vezane za sopstvene ambicije;

Aktivnosti koje podstiču razvoj košarkaške;

Aktivnosti usmerene na lične ambicije igrača.

Naravno, ovde pišem samo o vrhu piramide. Pri tom nikako ne smemo zaobići sve one “male” trenere koji su bili sastavni deo procesa kojom se škola stvarala i razradjivala do dostignutih granica. Njihova uloga je bila nemerljiva i svima im i ovim putem odajemo dužnu pažnju.

KREATIVNOST U STVARANJU UNIKATNIH METODA

Već od samog postanka, srpska trenerska košarkaška škola je počela da razvija originalne metode koje su treneri osmišljavali kako bi unapredili put kojim su razvijali igrače i način igranja. Neretko, regionalna pripadnost kluba je dobila i originalno obeležje kojim su se metodama služili treneri u rešavanju problema. Na primer, metodologija kojom se trasirao način igranja pojedinca i ekipe iz Čačka je bila sasvim drugačija od metodologije koja se koristila, recimo, u Zrenjaninu.

Stvaralačka sposobnost svakog trenera im je dozvoljavala prepuštanje sopstvenoj imaginaciji. Treneri su stvarali sopstvene metode koje su preslikavali na način stvaranje igrača i na način igre njihovog tima. Kada se govori o doprinosu u stvaranju igrača, naši treneri su uspevali da neretko posebno pripremljenim metodama za samo jednog igrača proces učenja podignu na nivo perfekcije.

Jankov sa Stivom Kerom, prvim trenerom aktuelnog NBA šampiona

Kod nas, u Srbiji, stalna selekcija ne priznaje redovnost polaska. Bilo je predodredjenih dečaka koji su postajali veliki igrači prošavši sve reprezentativne i klupske selekcije, ali je ne retko bilo igrača koji su počeli da se bave košarkom kada su već bili seniori. Oni su bili pod režimom posebnih metoda i zahvaljujući njima i svom radu ti igrači su dostizali svetski priznate karijere. Slepo verujući u sopstvenu viziju čitavog projekta treneri su, u tom trenutku sa samo njima znanim tajnama, uspevali.

To je podrazumevalo totalno samopouzdanje i samokontrolu kako trenera tako i igrača. Mentalna sposobnost trenera i igrača je morala da bude na najvišem nivou. Da bi trener došao do takvog igrača, morao je imati izuzetan sistem odabiranja i koristiti najbolje metode prilagodjene uslovima ko je, gde se i sa kim radilo. Borba da se od netalentovanog igrača stvori igrač srednjih sposobnosti, ili da se od polutalentovanih igrača stvore izuzetno korisni košarkaši, bio je proces kojim je trebalo dokazati da, ako se pronadje odgovarajući metod, uvek – kroz rezultate – postoji opravdanje za uložen trud, sredstva i vreme.

Ipak, bez pravog potencijala bilo je moguće stvoriti samo igrača srednje klase a takvih je bilo mnogo. Druga velika dobit je bila razradjivanje, unapredjivanje i usavršavanje nove metode kojom su se igrači unapredjivali. Potencijal ekstra formata je retkost i kao takav se teško nalazi, ali kada bi ga treneri pronašli, postojala je garancija da će se od njega stvoriti ekstra igrač upravo zbog metoda koji su već dobrim delom bili pripremljeni.

Kada se govori o doprinosu u stvaranju igrača, naši treneri su uspevali da, ne retko, posebno pripremljenim metodama za samo jednog igrača proces učenja podignu na nivo perfekcije.

Srpska trenerska košarkaška škola nas je u početku učila da se u procesu stvaranja mladog igrača u završnoj selekciji odgovaralo na pitanje: “Koju će poziciju jedan mladi igrač moći da igra kada bude bio senior”? Razvijajući metodologiju razvoja igrača, naši treneri su prvi na svetu shvatili potrebu za stvaranjem polivalentnih igrača kao nosioca igre. Polivalentnost igrača podrazumeva njegovu sposobnost igranja na dve ili više pozicija. Davnih godina se pojavila potreba za univerzalnim igračima koje je odlikovala uspešna igra u napadu licem ili ledjima ka košu, i odbrambena univerzalnost u mogućnosti čuvanja napadača sa karakteristikama da igra licem ka košu, ili ledjima ka košu. Umesto pitanja “Koju će poziciju igrač moći da igra kao senior”, pitanje se preformulisalo u “Koliko će pozicija taj igrač moći da pokrije kao senior” ?

Vremenom je srpska trenerska košarkaška škola iznedrila trenere specijaliste za prepoznavanje onih osobina koje nisu bile merljive. Sve rečeno upućuje na zaključak da je za stvaranje igrača ulogu protagoniste imao trener. On je taj koji je pronalazio mladog igrača, izmerio mu i predvideo njegovu predodredjenost, prilagodio postojeće i izgradio nove metode i obezbedio ostale neophodne uslove. Tako radeći trener je usavršavao i sebe i igrača.  Gradila se neraskidiva veza. Trener je davao igraču totalan prioritet u stvaranju, a igrač je vraćao treneru nesebično koristeći dobijenu privilegiju.

STVARALAČKA MOĆ

Stvaralački nagon:

Tokom procesa selekcije, srpski treneri su posebnu pažnju davali mladim igračima koji su se isticali po stvaralačkom nagonu. Treneri su bili svesni da je stvaralačka moć ono što će praviti razliku izmedju igrača kada budu seniori. Takodje, treneri su bili svesni da se bez stvaralačkog nagona ne može dostići visok stepen stvaralačke moći. Samo treneri koji su imali “nos” za to su mogli da prepoznaju tu osobinu kod mladog igrača. Iako ju je igrač posedovao, stvaralačkom nagonu je bilo nemoguće definisati poreklo, kao ni budući razvoj. Istovremeno, treneri su znali da jedino stvaralački nagon svojom snagom prisiljava igrača na rad.

Kosta Jankov u društvu Stefa Karija i Kleja Tompsona, zvezda Voriorsa

Mašta:

Kada igrač, pored stvaralačkog nagona, ima maštu koja je proizvod ljudske intelektualne moći, poprilično se zaokružila celina koja je bitno uticala na proces selekcije. Mašta je nevidljiva, čudesna i bezgranična. Ispoljava se u trenucima samonadahnuća. Ona ne daje predznake da je prisutna, i pojavljuje se u nelogičnim intervalima. Kao neznano od kuda dolazeća energija, ona napaja igrača, nadražuje mu misli nepoznanicama i otvara nepoznate vidike.

Tako istovremeni i razdvojeni, stvaralački nagon i mašta sami za sebe ne predstavljaju veliku vrednost. Imati maštu kao moć imaginacije nije i istovremeno garancija da će se postići visok stepen stvaralaštva. Istovremeno, ne imati stvaralački nagon izražen kroz naporan rad jeste garancija da se ne može postići visok stepen stvaralaštva.

Usmeravajući stvaralački nagon izražen kroz naporan rad, i maštu izraženu kao moć imaginacije jedno na drugo, igrač čini da se ove dve osobine ujedine. Njihovo spajanje obogaćuje jedno drugo i pretvara ih u novu osobinu, u stvaralačku moć. Stvaralačka moć upućuje igrača na produktivnu inventivnost čime oformljuje i čini da nešto postane.

Stvaralačka moć:

Poznato je da ne postoji timska taktika koja može da nadoknadi nedostatak po prirodi igračkih stvaralačkih pojava donešenih u trenutku nadahnuća jednog ili više pojedinaca. Takav igrač utiče na dolazeće dogadjaje stvarajući promene u budućem vremenu u odnosu na poznate norme postojećeg stanja. On tako gradi novi raspored snaga na terenu u svoju, i u korist svoje ekipe. Takav igrač je svojom stvaralačkom sposobnošću uzrokovao postajanje nečeg ni iz čega, i tako postao neprocenljivo vredan umetnik. Takvi igrači nisu činili velika dela ni iz jednog drugog razloga nego iz neodoljive želje da posedovane sposobnosti pretoče u delo. Igrač je ostvario delo vrlinama datih od boga i majke prirode, koja su svedena na njegovo definisanje ljudskog odredjenja koja se kao dar prenosi genima.

Pri svemu tome, postoje trenažne zakonitosti koje treba slediti. Njima predodredjeni igrači dobijaju snagu kojom neizbženo utiču na tok dogadjaja. Takvi igrači, koji nisu rodjeni i nadareni sami zbog sebe, su izdvojeni od ostalih košarkaških stanovnika Univerzuma. Kao najveće umove, njihova hrabrost u odbacivanju ukorenjenih gledišta ih je dovela da iz sebe oslobode čudo stvaralaštva koje ne živi u svakodnevnici. Oni bi tada, tako savršeni, u tom čudu izazivali postojanje i nadu da prave vrednosti ove igre ne isčezavaju.

Srpski treneri su treneri vizionari. Oni se nikada nisu plašili da svojim osmišljenim metodama i slobodom koju su davali igračima, pomognu igraču da koristi svoju stvaralačku moć.

STVARANJE IGRE I UJEDINJENJE U NAČINU IGRANJA

Treneri koji su prošli srpsku trenersku košarkašku školu imali su sposobnost da uspostave takav način igranja koji je najbolje koristio sve kvalitete koje su najbolji igrači posedovali. Istovremenim upravljanjem razvoja igrača i igre pravila se ravnoteža u kojoj način igranja nije išao mimo sposobnosti igrača, niti su sposobnosti igrača išle mimo načina igre. Podredjivanje jedno drugom je bilo u cilju istovremenog stvaranja igrača i takmičarskog rezultata. Ovakav pristup istovremeno postaje temelj u stvaranju hijerarhije u kojoj dominantna uloga pripada treneru. Kvalitet trenera je taj koji je bio garant da će se pronaći i prepoznati buduće igračke zvezde. Da će se one posebno pripremljenim metodama tako obučavati dok ne dostignu individualnu virtuoznost.

Kosta Jankov i legendarni Džeri Vest

ZAKLJUČAK

Ipak, nije sve tako sjajno kako bi moglo da izgleda. Srpska trenerska košarkaška škola ima jedan veliki nedostatak. Njeni osnivači i njihovi naslednici, koliko ja znam, nisu ostavljali skoro nikakav pisani trag. (Sa)znanja su se prenosila usmeno, kazivanjima sa kolena na koleno. Šta je, ko je i koliko zapamtio od svega rečenog, nemoguće je saznati.

Najdragocenije od svega, pisani trag o metodama kojima su se selektirali i razvijali igrači, skoro da se više nigde i ne pominje. Postoji dosta video materijala o raznim timskim taktikama. Istovremeno, zanemarljivo malo ima o metodama koje su nas toliko razlikovale od ostalog košarkaškog sveta. Sve je manje predavanja na temu razvoja igrača. Sve se više uklapamo u opšti trend “Šta da se igra da bi se napravio pobednički sistem”. Ne tako davno, srpska trenerska košarkaška škola se vodila idejom “Ko i kako da igra da bi se napravio pobednički sistem”.

Ja sam imao sreću da poznajem i dugo saradjujem sa većinom trenera koje sam u ovom tekstu pominjao. Već od prvih kontakata sa njima počeo sam da zapisujem sve što sam smatrao vrednim za individualni i timski razvoj igrača. Sakupio sam oko 2.000 stranica pisanog materijala a da se pri tom nigde ne pominje timska taktika. Kada sam pre desetak godina zaključio da je neophodno taj materijal podeliti sa drugim trenerima, odlučio sam se da otvorim web stranicu preko koje delim sve što sam zapisao. Naravno, bez naplate. Ko je zainteresovan, može da se uloguje na www.globallbasketball.com