Nedavno gostovanje fudbalera Partizana na legendarnom “Old Trafordu”, stadionu  Mančester junajteda, bilo je svojevrsno “hodočašće” za navijače crno-belih sa raznih meridijana. Najdalji put prevalili su Darko Dimitrijević i njegov sin Luka. Stigli su čak sa Havajskih ostrva, usred Pacifika. Zajedno smo gledali meč sa tribina i potom uživali u obnavljanju zajedničkih uspomena iz vremena gimnazijskih dana u Beogradu, a yatim druženja u Americi. Darkova ljubav prema “crno-belima” zaslužuje medalju, kad bi postojala, za “naj-Partizanovca”.

– Kako ka\e naša navijačka pesma: “Dobro pamtim sve….” – započinje svoju životnu priču 44-godišnji Darko, dete Novog Beograda a već 25 godina stanovnik Honolulua. 

– Odrastao sam uz Partizan, sa ocem i drugarima redovno sam odlazio na stadion JNA i u “Halu sportova” na Novom Beogradu, nisam propuštao nijedan meč. Posle neočekivane titule prvaka Jugoslavije 1987. Kup šampiona 87/88 sa “klincima” Divcem i Đorđevićem i mladim Duletom Vujoševićem na klupi je  posle serije pobeda u tek renoviranoj Hali izgledao kao da je na dohvat ruke, ali smo na Fajnal Four turniru u Ganu podbacili zbog neiskustva. Finalne serije prvenstva tih godina protiv Jugoplastike, sa Kukočem i Rađom, su bile parada talenata i dobre košarke. Najlepša uspomena iz vremena te generacije “Duletovih beba” i novobeogradske Hale je slavlje u finalu Kupa Koraća protiv Vizmare Kantu 1989. kada je “eksplodirao” Danilović, u svojoj prvoj sezoni, uz maestralnu igru Paspalja, Divca, Saleta… Niko nije sanjao da će svi oni zaigrati u NBA, tada nedostižnoj planeti koju smo gledali preko VHS kaseta – seća se Darko, uz naglašeni dodatak:

– Naravno, titula prvaka Evrope 1992. i Saletova trojka u Istanbulu predstavljaju drugi rođendan za mene i drugare, što obelezavamo svakog 16. aprila. 

U Ameriku je otišao 1993. sa 18 godina, i sa druge strane sveta nastavio da prati crno-bele,  svakodnevno i u svim sportskim disciplinama. Upravo ljubav prema Partizanu bila je ta neraskididiva nit koja ga je spajala sa rodnim gradom, drugovima, sestrom i roditeljima i vraćala u najlepši period odrastanja. U Ameriku je, u Kaliforniju, otišao na srednjoškolsku razmenu, tokom najtežeg perioda sankcija i uz veliko požrtvovanje roditelja. Darko je znao da mu je sport jedini načini da obezbedi nastavak studija na koledžu: kao vaterpolista Partizana, gde je u mlađim kategorijama igrao u generaciji Dejana Savića i Dače Ikodinovića, u američkoj ligi za srednjoškolce važio je za “marsovca”. Oborio je rekorde po broju postignutih golova i mogao da bira gde će nastaviti studije kao stipendista. Za novi dom izabrao je Honolulu, glavni grad Havaja, gde je posle univerziteta ostao da radi u farmaceutskoj industriji i osnovao porodicu. 

Radio prenos od 500 dolara

Bile su to godine kada internet još nije zaživeo, pa je telefon bio jedina veza sa otadžbinom – i Partizanom.

– Pozvao bih majku i odslušao derbi putem slušalice naslonjene na radio. Znao sam da me čeka račun od 500 dolara na kraju meseca i prekovremeni rad, ali nisam žalio – seća se Darko.

 Kasnije je putem interneta praćenje crno-belih postalo mnogo lakše, ali i još intenzivnije.

– Ne propuštam ništa. Probudim se noću da gledam Mladost Lučani-Partizan, kao i svaki meč košarkaša. Na putu sa Havaja ka Mančesteru, Luka i ja smo imali podužu pauzu na aerodromu u Njujorku, pa smo iskoristili vreme da pogledamo na tabletu poraz fudbalera sa Čukaričkim i pobedu košarkaša protiv Limoža. Trinkjeri se pokazao kao odličan izbor, podseća me na Duleta Vujoševića u radu sa mladima. Maštam da Željko Obradović završi karijeru tamo gde je započeo – i da nas opet dovede na krov Evrope – priča Darko.

Na Havajima živi stotinak Srba, uglavnom pristiglih tokom devedesetih i kasnije. Većina su mladi koji su došli zahvaljujući sportskim stipendijama za koledž: košarkaši, odbojkaši i teniseri. U gradu Honoluluu, na glavnom havajskom ostrvu Oahu usred Pacifika, rađaju se prijateljstva i kumstva, a do podele dolazi samo kada zajedno gledaju beogradski derbi.

Marina umesto Trinkijerija!

Ex-YU basket na Havajima ima baš lepu istoriju i neki poseban “šmek”. Dok je igrao za Lejkerse, Vlade Divac je dolazio na Havaje na trening kamp pred sezonu. Veliki šmeker i laf, uvek bi odvojio malo vremena da sedne sa zemljacima i nabavi  karte za pripremne utakmice koje su bile “sold out” jer Havaji nemaju profi-tim, i cela država je bila u euforiji kada su dolazili Lejkersi. Upoznavanje i rukovanje sa LA zvezdama tog vremena kao što su bili Medžik, Perkins, Grin ili  Kurt Rembis, ostaju u sećanju jer su to bili igrači do tada viđeni samo na TV ili  na VHS kasetama koje bi neko doneo iz Amerike sredinom i krajem 80-ih.  

Marina Maljković, legenda KK Partizan, bila je na Havajima na odmoru posle uspeha sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu. Marina je bila gost kod Darkovog dobrog druga Vladimira koji je, iako navija za Zvezdu, tenis  igrao  za TK Partizan. Ovde je igrao na BYU Hawaii na teniskoj stipendiji. Marina bi, po Darku,  mogla da se vrati u Srbiju  i zameni Trinkijerija na klupi muške selekcije!  Darko kaže da je ona to, doduše u šali, već rekla, a on  veruje da bi bila izuzetno uspešna.
Naša mala kolonija na Havajima imala je  zadovoljstvo da ugosti i Dajanu Butuliju, koja sa uspehom brani boje naše reprezentacije i bila je deo Partizanovog tima sa Marinom Maljković koji je osvojio sve.

– Ja sam se tih godina budio u zoru da uživam u vrhunskoj košarci i prelepoj atmosferi koju su “Grobari” iz novobeogradskih Paviljona pravili u “Hali Sportova”  – priznaje Darko.

Dajana se trenutno zabavlja sa Darkovim drugom Srđanom koji je bio odbojkaš na University of Hawaii, a sada je uspešni inženjer i veliki – “zvezdaš”. Na kraju se sve svodi na Partizan i Zvezdu i beskrajno zezanje kad god je neki derbi, iako hiljadama milja daleko…
Zbog Divca Zvezda sa malim “z”

– Vlade je veliki patriota i još veći čovek i samo zato mogu da mu oprostim igranje za zvezdu . Ovo “z” namerno napiši malim slovom – reče mi Darko.

Miša Ognjanović, Darkov kum igrao je u Zvezdi pod Mokom Slavnićem. On je tada bio perspektivni junior ubitačnog šuta koji i dan-danas pokazuje na basketu u parku. Tada su za Zvezdu igrale njihove legende Zoran Radović, Nebojša Ilić, Saša Obradović, između ostalih. A Miša je na Havajima dobio stipendiju i igrao za Hawaii Pacific University, koji je te godine bio prvak NCAA Division II, najveći uspeh škole u istoriji. Miša i Darko se peckaju pred svaki derbi u bilo čemu, pobeda je bitna i u šahu a kamoli u basketu, ili fudbalu. Miša je vrlo uspešan u biznisu a ima i prelepu porodicu.  Darko kaže da je Mišina dva sina bezuspesno pokušavao da čokoladicama preobrati u “Grobare”, ali nije uspeo. Kada je neki derbi Darkov sin Luka i Mišini sinovi Dušan i Stefan su u klupskim  crno-crveno-belim znamenjima. I oni su  zaraženi rivalvstvom.
Predrag Savović, nekadašnji košarkaš Partizana, je legenda University of Hawaii Basketball (najvećeg univerziteta na Havajima). Bio je najzaslužniji kada su 2002. stigli do March Madness (Martovsko ludilo),  NCAA završnice i prošli prva dva kola, najveći uspeh ikada. Tih godina tribine dvorane su bile pune, tražila se karta više. Darko i njegovo društvo  dobijali su  karte od Peđe i vodili navijanje kao da su u “Hali sportova” u najboljim danima. Igrao je Savović za Denver Nuggets jednu sezonu i između ostalih imao je privilegiju da čuva Majkla Džordana. On je sada usepšni direktor košaraškog kluba u Saragosi, a prethodno je radio u Bilbau.

– Košarka je indirektno zaslužna što sam ja upoznao ljubav svog života, ženu sa kojom sam već 25 godina. Osim Luke imamo i prelepu ćerku Anju. Moj drug Neven, koji je igrao basket za isti univerzitet na kojem sam ja igrao vaterpolo, upoznao me je sa Loralie. Ostalo je istorija. Inače, Neven je iz Zagreba, igrao je za mlađe kategorije Cibone, dobio je stipendiju za Chaminade University na kom je uspešno igrao 4 godine. Iako je tada rat harao bivšom Jugoslavijom, mi smo nekako sve sveli na sport i neko međusobno poštovanje, znajući gde su granice teških tema koje smo izbegavali. I dan danas smo prijatelji i redovno se čujemo. Naravno, ja njemu dajem do znanja kad ih redovno pobedimo u basketu, a on meni uzvraća fudbalom – priča Darko.

Stefan Janković je još jedna legenda University of Hawaii. Isto kao Savović, bio je najviše zaslužan što su se kvalifikovali za March  Madness. Opet atmosfera i navijanje za pamćenje, s tim što je uz Darka ovoga puta bio sin Luka. Stefan je bio je draftovan od Miami Heata i onda je, po Darkovom – kako kaže vrlo subjektivnom mišljenju – napravio kardinalnu grešku i prešao u Zvezdu. Stefan, Miša i Darko bili su na ručku na Havajima pred Stefanov potpis za Zvezdu. Darko kaže da je bezupešno pokušavao da “mu otvori oči” dok je kum Miša uživao u njegovoj odluci. Darko ponosno kaže da je “Stefan progledao posle godinu dana i potpisao za Partizan”. Darko je ubeđen da je indirektno zaslužan za to jer je vršio ogroman pritisak na pomenutom ručku.

– On je čuvao Berona kada se ovaj u pravom smislu te reči “prošetao” do koša u onoj finalnoj utakmici protiv Zvezde. Ogromna nepravda je učinjena Partizanu, koji je, iako na papiru slabiji,  igrao odlično. Miša i ja smo gledali tu utakmicu zajedno, on je kao košarkas odmah video korake, svi su videli osim sudija… Razlog više da pobedimo Zvezdu ove godine i ponovo postanemo prvaci – otkriva Darko svoju sportsku želju.

U svojim američkim pasošima Darko i petnaestogodišnji Luka su se slikali u dresu Partizana, da se zna odakle su koreni – gde god da krenu. Uz pomoć oca Dobrivoja, čestog gosta, u dvorištu kuće u Honolulu uskoro počinju da grade trem gde će biti uklesano: “Na kraju sveta kad igra Partizan on nikada neće ostati sam”.

Izlet u Mančester nije se dobro završio, ali da nisu došli ne bi bilo susreta školskih drugova ni ove priče o ljubavi bez granica i cene.

“Grobari” sa Havaja…

Photo: privatni arhiv