Najtraženija ličnost u miks zoni bio je Luis Skola. Maestralnom partijom odveo je svoju Argentinu u finale, a Francuze poslao u borbu za bronzanu medalju. Posle serije odgovora na engleskom usledilo je isto na španskom. Iako smo tokom mog rada u Evroligi, a njegovog igranja u Baskoniji sarađivali i više puta pričali, srdačno mi se obratio na – engleskom. Nije me prepoznao, ali nije mu zameriti.

Da li je Argentina iznenađenje?

– Kako za koga, za vas možda jeste, za nas nije.

Nečeš mi valjda reći da ste došli da igrate finale?

– Neću, došli smo da igramo košarku pa dokle stignemo. A stigli smo daleko zahvaljujući talentu i radu ovih momaka.

Koje predvodi Luis Skola…

– Ja sam najiskusniji, znam šta se od mene očekuje i šta treba da radim.

Da li se ova generacija može porediti sa onom koja je igrala finale 2002?

– Može, ali iz ranijeg perioda tima iz 2002, recimo iz perioda 1998-2000 kada smo rasli kao ekipa, i na kraju igrali finale Mundijala i osvojili Olimpijske igre 2004. Ova generacija nema tako poznata imena, ali ima talenat i srce. Zaslužili smo finale.

Manu Đinobili je bio na tribinama…

– Manu je moj veliki prijatelj, zajedno smo prošli mnogo toga. Sigurno se mnogo raduje, kao i cela Argentina. Treba da budemo ponosni na ono šta smo uradili. Dobiti Srbiju i Francusku u nokaut fazi nije mala stvar.

Poravnao si dugove sa Srbijom iz Indijanapolisa 2002…

– Pusti, davno je bilo… Oni su sjajan tim, utoliko je naša pobeda vrednija.

Španija?

– Prognoze su vaš deo posla, mi smo došli da igramo i svi uživamo u igri, ja prvi. Veoma smo motivisani, znamo da smo usrećili ljude u našoj zemlji i učinićemo sve da ovaj san potraje.

Photo: FIBA

(Izvor: maxbetsport)