Što bi rekao moj pre svega prijatelj, a potom i kolega Igor Đurović,pozdrav iz zemlje svetskih prvaka. Pre nego što vas upoznam sa novim košarkašim vladarima planeta, još jednom bih se osvrnuo na sjajnu izjavu Nikole Jokića „da Srbi ne vole košarku, već pobede“. Nakon finala moj se telefon vrlo brzo ispraznio od poziva znanih i neznanih, koji se nisu mogli pomiriti sa činjenicom – kako smo izgubili od Nemačke. Lično mislim da je ovo veliki uspeh našeg nacionalnog tima, a da već sledeće godine u Parizu, pod uslovom da budemo u kompletnom sastavu, i aktuelni svetski prvaci će teško sa nama izaći na kraj.

Priča o nemačkom košarkaškom čudu kreće sa SP u Kini 2019. godine. Tadašnji trener Henrik Redl je hrabro najavio da nikad jači nacionalni „mannschaft“ ide po medalju. To je izazvalo podsmeh i onog malog dela javnosti koji prati košarku, ali reprezentacija u čijem sastavu su se našli Šreder, Tajs, Bartel, Bencing, Kleber, Vojtman, Obst, Lo, Čipser i mlada nadolazeća zvezda Moric Vagner je puno obećavala. Na žalost selektora Redla, koji je bio član bronzanog tima 2003. iz Indijanopolisa, njegov tim nije izašao ni iz grupe. Pobedili su Jordan, a izgubili od Francuske i Dominikanske Republike.

„Daska” za aktuelnog trenera je bila „nasapunjana“, ali mudri ljudi iz Saveza su mu dali šansu da tim vodi na olimpijskim kvalifikacijma u Splitu. Ovaj lepi grad u Dalmaciji je za ovdašnje medije bila lepa ekskurzija za Redla i njegovih 12 „žigosanih“. A u splitskoj areni Nemci su plesali. U grupi su savladali Rusiju i Meksiko, u polufinalu Hrvatima uskratili san za odlazak u Tokio, da bi u finalu savladali Brazil koji je vodio Aca Petrović. Kada se saznalo da u glavni grad Japana neće ići Denis Šreder, jasno je bilo da se ne očekuje neki spektakularni rezultat. „Poslednji ples“ Redla završen je u olimpijskom četvrtfinalu protiv moćne Slovenije.

Drnis Šreder, MVP finala u Manili

Mudri predsednik Saveza Ingo Vajs sa nadolaskom mlade zvezde Franca Vagnera shvatio je da se u nacionalnoj selekciji krije ogroman potencijal. Prvi pomalo i neočekivani potez bio je angažovanje trenera Gordona Herberta. Ovaj Kanađanin sa finskim pasošem radio je u Bundesligi 12 sezona gde je vodio Vircburg, Frankfurt i Albu. Poznavao je dobro prilike u ovdašnjoj košarci, a ne treba smetnuti s uma da je on diplomirani psiholog u sportu. Zajedno sa ljudima iz Saveza postigao je dogovor sa vodećim igračima da se obavežu za nastup na Evropskom prvenstvu čija je završnica igrana u Berlinu, potom na Mundijalu, a da kruna generacije budu Olimpijske igre u Parizu.

Nemački selektor Gordon Herbert

Pred Evropski šampionat javnost je „na nož“ dočekala Herbertovu odluku da se odrekne usluga dugogodišnjeg kapitena Robija Bencinga. Neodoljivo je ta situacija podsetila na „slučaj“, Teodosić i odluku našeg selektora Pešića. Herbert je hrabro ključeve tima dao u ruke mladom Francu Vagneru. Naravno još uvek se za mnoge stvari u reprezentaciji pitao tandem iz Braunšvajga Šreder-Tajs. Svoju šansu su iskoristili Gifaj i Timan, igrači koji su sa Albom dominirali u nacionalnom prvenstvu. Veliki pogodak aktuelnog selektora bio je i Andreas Obst koji je odigrao sjajno na Evropskom prvenstvu. Nakon što su u četvrtfinalu izbacili Grke, Nemci su u polufinalu „na konopcima“ imali budućeg šampiona Španiju. Samo njihovo neiskustvo i trema u završnici koštala ih je zlatne medalje. Navijači su bili zadovoljni i bronzom, ali ne i ljudi u Savezu.

Andreas Obst

Nedavna tavršnica u Manili bila je kruna ove generacije. Šreder je svoj neosporni kvalitet dokazao u finalu, i u duelu sa Amerikom u polufinalu. Moric i Franc Vagner su zalog za budućnost, a mnoge je iznenadio Isak Bonga. Košarkaš koga je Herbert znao još iz Frankfurta, bio je defanzivni „guru“ ovog tima.

Mnogo dobrih stvarti se u poslednje vreme dešava u Nemačkoj košarci. Jaka i stabilna Liga ima dva evroligaša, ali se može desiti da u takvoj konkurenciji titulu prvaka osvoji Ulm. Dobro se radi i sa mlađim kategorijama što smo videli i na nedavnom juniorskom evropskom prvenstvu u Nišu, gde je Nemačka osvojila treće mesto. Paralelno se stvaraju mladi i perspektivni treneri. Sebastijan Glajm bio je asisternt na Mundijalu, Anton Gavel osvojio je titulu sa Ulmom u svojoj debitantskoj sezoni, dok je Kristijan Held odlično vodio juniorsku selekciju. Sve navedeno vam govori da će i u budućnosi Nemačka biti košarkaška velesila, i da titula u Manili nije slučajnost već proizvod dobrog i studioznog rada.

Problem je naravno što u ovoj zemlji je fudbal sport broj jedan, a potom je sto praznih mesta. I u danu kada su košarkaši postali najbolji na svetu glavna vest je bila odlazak poprilično neuspešnog fudbalskog selektora Hansija Flika. Nakon debakla u prijateljskoj utakmici sa Japanom (1-4) odigranoj u Volfsburgu, Flik je postao prvi selektor u istoriji nemačkog fudbala koji je dobio otkaz .

Franc Vagner

Ono što se takođe imali priliku da pročitate jeste da nigde nije bilo TV prenosa utakmica sa Svetskog prvenstva, što je delimično tačno. Televizija Magenta sport, koja je bila nosilac prava sa ove manifestacije, sve utakmice Nemačke besplatno je puštala na kanalu Sport 1 što je nekadašnji DSF. Problem je bio u tome što su se utakmice igrale za vreme radnog vremena, a ono je u Nemačkoj još uvek „sve i svja“. Tek nakon pobede nad Amerikom, i naslova u novinama „Jesmo li zaistala pobedili?“, krenula je euforija. Tada se oglasio i neomilhjeni kancelar Šolc koji je pobedu nazvao istorijskom. Finale je bilo na nacionalnom  ZDF, ali je euforija brzo splasnula.

Dok se kod nas slavilo za sve pare, aktuelni šampioni sveta su sleteli u Frankfurt. Proslava je upriličena ispred poslovnice banke koja je generalni sponzor Saveza. Pošto je prvobitna ideja bila da se napravi velika žurka isped Brandenburške kapije u Berlinu, gde titule slavi fudbalska reprezentacija, od toga se brzo odustalo. Reagovali su čelni ljudi grada Frankfurta ponudivši gradski trg gde svoje uspehe slavi lokalni Ajntraht, ali na insistiranje igrača i ljudi iz Saveza i ta žurka je otkazana.

Na kraju – vratiću se na početak. Još pred Prvenstvo novine koje se bave isključivo košarkom reprezentaciju Srbije videle su kao drugog favorita iza Sjedinjenih Američkih Država. Bez obzira na odsustvo Jokića, Micića, Kalinića i Lučića kolumnista BIG-a Aleks Fogel sa puno respekta pisao je o našoj reprezentaciji. Vrlo interesantan članak pred samo finale imao je uvodničar BIG-a Kai Cimerman. U tekstu čiji je naslov bio „Priča iz zemlje gubitnika“, ovaj novinar je potsetio da Nemačka nije osvojila medalju ni u muškom niti u ženskom fudbalu, da su na Svetskom prvenstvu u atletici ostali bez medalje, a da im je ekonomija u padu. E sada, vi koji ovo čitate stavite prst na čelo i zapitajte se pre nego što počnete sa kritikom – da li je drugo mesto na svetu neuspeh.

Photo: FIBA