Beograd je proteklih dana bio domaćin završnom takmičenju FIBA fajnal foura. U tri dana beogradska publika, ali i navijači koji su došli u naš glavni grad, imali su prilike da vide okršaje tri španska i jednog grčkog kluba. Slavila je, zasluženo, ekipa Unikahe, predvodjena sjajnim Kendrikom Perijem, koji je poneo i titulu MVP turnira.
Ono što je nama posebno privuklo pažnju, pored novog, revolucionarnog LED terena na kome se igrao ovaj turnir, je nastup grčke ekipe Peristeri, što zbog trenera i velikog prijatelja Srbije Vasulisa Spanulisa, nekada jednog od najboljih igrača sveta, što zbog nastupa našeg Nemanje Dangubića u žutom dresu grčke ekipe.
Nemanja je od prošle godine prvotimac ovog poznatog grčkog kluba i itekako nas je zanimalo kako se posle uspešnih sezona u Crvenoj zvezdi i Partizanu snašao u ovom grčkom klubu iz predgradja Atine. U Beogradu su se dobro borili, na jednu ili dve lopte su izgubili i polufinalni meč protiv Tenerifea, i u borbi za treće mesto protiv Mursije, ali ceo klub, kao i Nemanja, imaju razloga za zadovoljstvo:
– Mislim da je ovo ipak veliki uspeh za nas. Bilo je dosta ekipa koje su se takmičile, a naš put do fajnal foura nije bio nimalo lak. U top 16 smo izvukli ubedljivo najtežu grupu, sa vrlo jakim protivnicima,a ipak smo uspeli da se nadjemo u samoj završnici takmičenja. Ostaje žal što nismo uspeli da upišemo bar jednu pobedu, ali borili smo se do samog kraja u obe utakmice. Nismo odustajali do samog kraja, dve, tri lopte, dva, tri detalja su nas koštali poraza na kraju ali dali smo sve od sebe i nadamo se da ćemo ponoviti ovakav uspeh – kaže Nemanja.
Kako je raditi sa legendom Bilijem Spanulisom kao trenerom?
– Sjajno. Sve je prošao, sve zna, velika je stvar kada sam trener zna da uzme loptu i pokaže igraču ono što je zamislio. Veliko znanje, veliko iskustvo, velika ambicija, posvećenost detaljima i sve to prenosi na nas igrače. Sigurno je veliko zadovoljstvo videti taj njegov pobednički mentalitet. Nisam imao nikakvu dilemu kada je došao taj poziv da se priključim klubu. Pokazalo se da je to bio dobar potez, ove godine igram dobro, kao i ceo naš tim. Drago mi je da sam baš kod njega u timu.
Dilan Enis (Unikaha) i Nemanja Dangubić (Peristeri)
Ti si ponovo u svom gradu, u svojoj hali?
– Tako je. Presrećan sam. Uželeo sam se kuće. Atina je lep grad, nije daleko ali mnogo je lepo igrati u Areni pred svojom porodicom, devojkom, prijateljima. Ovaj fajnal four mi je baš prijao. Došli su i naši navijači, to je lepo i za nih, da vide naš grad, da vide Arenu, da vide dobru košarku. Srećan sam zbog svega toga.
Ali, dole u Atini ti je isto lepo?
– Jeste, kako ne. Kažem Atina je lepa, lepo se živi, ali nigde nije kao kod kuće (smeh).
Photo: FIBA