Često, odgovarajući na pitanja o sportskom novinarstu, kažem, da je to droga, koja vas maksimalno kontroliše. Taman kada mislite, da je sve izgubljeno, obesmišljeno, desi se nešto što vam pokaže svu lepotu ovog posla i gurne vas napred.

To nešto, osetilo se u subotu veče u Areni. Iz mnogo razloga, a možda najjači je činjenica da će Srbija na košarkaškom turniru imati i mušku i žensku ekipu. Žene sam iz Budimpešte u Rio ispratio na Vidovdan 2015. godine, a muškarce posle odličnog turnira u Beogradu. Zajedničkom slikom ta dva tima na centru terena i ovacijama konačno pune i bučne dvorane.

To je to! Igre su sada dobile novi smisao. Iako ću sa istim žarom navijati i za vaterpoliste, strelce, mog prijatelja Davora Štefaneka, odbojkašice, ovo je ipak nešto drugačije.

Devojke i momci sa košarkaških terena, deo su mog profesionalnog, a i privatnog života više od dve decenije. Zato kada ne radim, njihove mečeve najčešće gledam sam, da izbegnem komentare sa strane. Ne mogu da slušam prozivke i uvrede nekoga ko vidi samo teren. Ne zna šta je iza, koliko je kriza, povreda i rizika ostalo iza svakog od tih ljudi… To boli i smeta.

Kao i priča da nam košarka nije potrebna.

Zar ovo što smo videli u subotu, nije dokaz suprotnom. Igra Saletovog tima, navijanje, pa zatim, uspeh Zvezde, Partizan koji se oporavlja, deca koja igraju basket kopirajući Milicu, Anu, Jelenu, Nevenu, Tea, Radulju, Kalinu…Treba li da nastavim?

Pobeda nad Portorikom i plasman na Igre zacelio je malo rane novosadske iz 2005. Uh, kako boli poraz od Francuza. Sad mi je ipak lakše, jer kada me pitaju šta si gledao, mogu prvo da kažem evropsko zlato košarkašica i plasman košarkaša na Olimpijske igre. Pa tek onda Evrobasket 2005.

Slažem se sa ocenom kolega, da je plasman košarkaša tek prvi korak, da euforiji mesta nema i da ćemo snagu Srbije videti tek u okršajima sa Litvanijom, Španijom, Brazilom, Amerikom. Te ekipe su znatno jače od Portorika, Češke ili Angole.

To nam je potvrdio i prvi pogled na konačan žreb grupa. Čekaju nas, SAD, Francuska, Venecuela, Kina, Australija, a potomŠpanija, Argentina, Brazil, Litvanija, Hrvatska i Nigerija. Teško jeste, ali kukanja nema, jer kao što reče selektor Đorđević, Srbiju zanima samo košarka u kojoj se pobeđuje.

Photo: FIBA