Svi mi nešto sanjamo. I svi težimo da te snove i ostvarimo. Nekad uspemo, nekad i ne. Ali, uvek je važno pokušavati i truditi se da tako bude. Nije ni važno da li su ti snovi realno veliki, ili mali. Bitno je da zadovoljavaju čoveka, i da jednog dana, sam sebi, može da kaže – uspeo sam.

Kad se bavite sportom ti snovi se stalno sanjaju. Zamišljaaš sebe na sve višem i višem postolju, dok se ne osetiš ispunjenim. Kad postaneš recimo prvak Evrope, kao junakinja naša priče, onda je to jedan od tih snova koji su se ostvarili. Igrati u najboljem timu današnjice, van NBA, i tako superiorno biti prvi, ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Pa još kad je taj klub prvi turski tim u istoriji takmičenja koji je odbranio titulu prvaka Evrope i ostvario tzv. back to back, onda je svaka reč i svako objašnjenje suvišno.

Da, junakinja o kojoj govorimo je Nikolina Milić, a klub je Fenerbahče koji je pre samo nekoliko dana ponovo postao, ili ostao prvak Evrope.

– Mi smo stigli u Mersinu nekoliko dana pre, zbog bolje pripreme – započinje razgovor za Koš magazin Nikolina Milić. – Znali smo da će biti paklena atmosfera jer su oni i organizovali turnir sa ciljem da ga ovoga puta i osvoje. Znali smo da neće biti lako, iako možda rezultati govore drugačije. Trenirale smo i pripremale se nekoliko dana, da bi se što lakše i bolje privikli na ono što nas čeka. A u polufinalu nas je čekala dobro poznata ekipa Mersine, sa kojom vodimo velike borbe i u Turskoj i u Evropi. To je već bio peti meč sa njima u sezoni, a treći u nizu. To je bilo finale pre finala. Pogotovo što se igra kod njih, i što je rivalstvo izmedju ta dva kluba veliko. Takva je i bila utakmica, takva je i bila atmosfera. Kad igraš nekoliko puta protiv nekog nikada ga nije lako pobediti toliko puta, a pogotovo tako dobru ekipu kao što je Mersina. Ali, eto, ono što smo radile tokom čitave sezeone je da smo se fokusirale na sebe i svoje igre. Znale smo da imamo ekipu sa kojim možemo da pobedimo svakoga, nismo dozvoljavale da se mi prilagođavamo drugima već su drugi morali da se prilagode nama i našoj igri. To je bio cilj i u tome smo uspele. Tako smo i dobile to polufinale. I onda finale protiv francuske ekipe Vilnev koju, moram da priznam, nismo očekivale, već ekipu Praga, ali na fajnal fouru je sve moguće i na sve moraš da si spreman. Po rezultatu izgleda da je bilo lako finale ali, verujte, nije bilo tako. Francuskinje su fizički baš dominantne i bilo je baš naporno. Atmosfera je bila fenomenalna. Dvorana je bila prepuna naših navijača koji su nam davali ogroman vetar u leđa. Čitavo to iskustvo je bilo neverovatno, i ta titula prvaka Evrope je vrhunac moje dosadašnje karijere i mogu slobodno da kažem da je to nešto što sam sanjala još kao klinka. San iz detnjstva mi se ispunio. Cilj mi je da ostanem na tom putu i da opet dobijem tu priliku.

Očigledno ste u pravo vreme došli u ekipu Fenera?

– Apsolutno. Ovo su baš te godine kada Fener vlada. Osvojile smo 4 trofeja – FIBA super kup, Kup Turske, prvenstvo Turske i Evroligu kao krunu svih titula koje možeš da osvojiš. Stvarno sam presrećna i ponosna na sve te uspehe.

Da li je po vama Fener bolji ove ili prošle godine kada je isto bio prvak Evrope?

– Za mene je bolji ove godine, naravno (smeh).

Nikolina Milić sa peharom pobednika Evrolige

Kako je to igrati sa nekim od najboljih igračica Evrope, a i sveta. Mislim najpre na Emu Meseman?

– To je jedna od najboljih igračica današnjice. Znate koliko meni znači što imam nju kao saigračicu odnosno sparing partnera svakodnevno na treningu. Ja na svakom treningu igram protiv nje, protiv jedne od najboljih na svetu, i sutra kad igram utakmicu teško da može neko da me iznenadi, da dodje neko ko je bolji od nje. Ona me sprema za sve izazove koji mogu da me očekuju na nekoj utakmici. I ne samo ona, već i sve ostale sjajne igračice. Mi kad igramo jedne protiv drugih na treningu, verujte, to je često kvalitetnije od mnogih utakmica koje igramo. Za mene je to veliki izazov koji me gura napred, gura me da budem bolja. Ema je i timski igrač, preinteligentna, ima sjajan pregled igre, realno igra četvorku ali može da igra sve, od jedan do pet. Ali i svih 12 igračica je na vrlo visokom nivou, i možemo da igramo tako da nam intezitet igre ne pada celu utakmicu.

A šta kažete za „našu“ Ivon Anderson?

– Bila sam ja još u reprezentaciji kad je ona došla na pripreme. Igrala sam i protiv nje, i znala sam kakav je tip igrača. Ima svoj karakter, odličan je organizator igre. Svidja mi se ta njena agresivnost na terenu, posebno u odbrani, vuče na terenu celu ekipu i imale smo dobar odnos od samog početka.

Šta kažu gazde kluba, da li planiraju da Fener bude ovako jak i narednih godina?

– To je na njima da kažu i odluče. Moje je mišljenje da treba da se zadrži ova ekipa, jer što bi nešto menjao kada je toliko dobro. Ali, ja ne odlučujem o tome, videćemo u narednom periodu.

A vi, da li ostajete?

– I za mene će se znati u narednom periodu. Kad budem ja znala, znaće te i vi.

Mnogo ste napredovali poslednjih godina, i u Evropi i u Americi?

– To je valjda i prirodno. Ja  svaki dan nastojim da budem bolja i bolja. Ja sutra želim da budem bolja nego što sam danas. Kad bude došao trenutak da kažem nemam šta da više naučim, to će biti znak da je kraj karijere tu. Uvek može bolje i uvek treba težiti ka nečem boljem i višem.

Za kraj, reprezentacija. Na moju i verujem žalost svih u Srbiji, zbog pravila koja su na snazi, niste deo naše reprezentacije, gde vam je svakako mesto, ali idu Olimpijske igre, šta očekujete?

– Pa… to je nešto na šta ja ne mogu da utičem i pomirila sam se s tim. Zbog stvari na koje ne mogu da utičem, neću da se nerviram. Naša reprezentacija se izmenila, na sceni su nove devojke ali mogu da kažem da su pokazale kako treba da se bore oni koji igraju za svoju zemlju. Grizu na utakmici i to mi se mnogo svidja. Mislim da će naše devojke i dalje da se bore za najviše plasmane. Ponosna sam na njih i na rezultate koje su ostvarile u prethodnom periodu, uprkos podmladjivanju ekipe. I ove mlade su pokazale da imaju veliki potencijal. Uvek pratim sve naše nastupe i od srca navijam za njih. Tako će biti i na Olimpijskim igrama.

Photo: FIBA