Četvrtak uveče. Zvoni mi telefon. Moj drug Mile Bubiša Stanković: “Jel gledaš? Ima prenos igra Zvezda”, nastavlja Mile. Šta igraju, fudbal ili košarku – pitam. “Igraju košarku protiv CSKA u Pioniru”. Odgovorih: “Gledam nešto o azilu za pse i spašavanju kerova sa ulice. I mrzi me sada da gledam košarku. Ajd’ zdravo, završavam konverzaciju”.

Posle završene emisije o psima okrečem kanale. Tražim nešto na  History chanel, a možda ima i snimak nekog rock koncerta. Ništa nema. Prevrčem kanale i naidjem na  prenos košarke Crvena Zvezda – CSKA. Baš kada sam se uključio u prenos desio se interesantan detalj. Zvezdin igrač iz dvokoraka šutira na koš. Pošto je izbacio loptu iz ruke nastavio je da leti i pao na igrača CSKA koji je mirno stajao. Lopta je ušla u koš. Sve se to moglo videti iz aviona u niskom letu. Jedina pravilna odluka bila bi: koš važi i Zvezdinom igraču se dodeljuje lična greška u napadu.

Kada na televiziji gledam košarku isključujem ton, komentatora nikad ne slušam. Pustim neku muziku. Šta sada vidim na televiziji? Piše official review. Trojica sudija, medju kojima prepoznajem Luidjija Lamoniku, gledaju snimak šuta i sudar igrača, i onda ponovo gledaju i diskutuju. Posle svog tog show time-a priznali su koš i dosudili ličnu grešku u napadu Zvezdinom igraču. Nažalost, danas se sve svelo na public relation, show time.

Nisam mogao a da se ne setim dvojice najboljih evropskih sudija, Obrada Boce Beloševića i Dragaša Jakšića Jaleta. Bili su ljudi od autoriteta. Neprikosnoveni. Uvek su imali pošten odnos prema igračima i trenerima. Svi su ih cenili i poštovali. Sve su videli bez ponovljenih snimaka.

Imao sam sreću i čast da sude i neke utakmice koje sam igrao. Sećam se utakmice protiv Partizana. Dražen Dalipagić (najbolji igrač sveta 1978.) je skočio u skok-šut. Podmetnuo sam se, pa je po završenom šutu Dalipagić pao na mene. Sudija Jakšić je došao i dosudio meni ličnu grešku. Kako, Jale? Stajao sam mirno a on je pao na mene – rekao sam. Onda mi je sudija Jakšić objasnio: “On je skočio da šutne i dok je bio u vazduhu ti si dotrčao i podmetnuo se da padne na tebe. Šta ti misliš, da je Dalipagić ptica pa da ostane u vazduhu i leti?” U redu je, Jale – rekao sam i podigao ruku da priznam grešku.

Nekoliko minuta kasnije opet sam napravio faul. Igrač Partizana je pobegao u kontru i već su svi u sali videli da će iz dvokoraka poentirati. Pre nego što je pošao u dvokorak udario sam po ruci igrača Partizana, ali je on nastavio i postigao pogodak. Boca Belošević je priznao koš i dosudio mi ličnu grešku. Kako, Boco? Pa, napravio sam faul pre nego što je krenuo u dvokorak. Samo lopta sa strane, rekao sam. Boca mi je odgovorio: “Šta misliš, da si mnogo pametan? Napravio si faul u nameri da ima samo loptu sa strane, umesto da jednostavno lagano poentira. I šta je trebalo da uradim? Tebe da nagradim što namerno praviš faul i da kaznim njega poništavanjem koša? To bi bilo po pravilima, ali nije pošteno”. Podigao sam ruku i priznao grešku. Kasnije, kao trener, nisam dozvoljavao svojim igračima da “otkidaju” protivnika i prave namerne lične greške. Ne dolazi publika da gleda tuču, nego košarku.

Sudija Sveta Popovski, po profesiji lekar iz Velesa, jednom prilikom za vreme utakmice u Valjevu je doneo nesvakidašnju odluku. U krajnje neizvesnoj završnici dogodio se prekid utakmice. Kada su se strasti smirile, Popovski je pitao sudije za zapisničkim stolom: ”Čija je bila lopta pre prekida?” Sudije za zapisničkim stolom, njih trojica su jednoglasno viknuli: ”Naša!” Popovski je istog momenta zamenio sve sudije za zapisničkim stolom. “Ne može lopta da bude naša. Može samo da bude u posedu domaćeg ili gostujućeg tima”. Mesta za zapisničkim stolom su zauzele nove sudije. 

Nekada su ljudi imali časti, poštenja i voleli su košarku. Svoje slobodno vreme su posvetili košarci, dok su se bavili profesijama za koje su se školovali.

Utakmicu Crvena zvezda–CSKA nisam gledao do kraja. Narednog dana sam u novinama pročitao izveštaj o utakmici. Zvezda je pobedila u produžetku, što je izuzetan uspeh. Čitajući izveštaj bio sam iznenadjen nekim podacima. Ako se pogleda broj koševa koje su postigli srpski i ruski kosarkaši rezultat je 7–7! Ostali košgeteri su bili Amerikanci i jedan Gruzijac – Šengelija.

Ko su uzori mladim sportistima? Istetovirani likovi sa zlatnim kajlama. Timovi se menjaju stalno početkom nove sezone. U Zvezdi  igra šest, a u CSKA pet Amerikanaca i jedan Gruzijac (Šengelija – dobio million dolara za ugovor).

Slična situacija je i u fudbalu. Nekada je bilo drugačije. Obično kažu: Sada su druga vremena, sve se promenilo. živimo u doba “neokleptoliberalnog kapitalizma” (mažnjavaj koliko možeš ako te ne uhvate) .Citirao bih Duška Radovića: “Sve je napredovalo. I budale su postale gluplje.”

Kao klinci sa Voždovca išli smo obavezno na fudbalski derbi Partizan – Crvena zvezda. Sastavi timova su se retko menjali. Nama su idoli bili Džajić, Kovačević, Galić, Ostojić… Još uvek znam napamet sastave oba tima.

Crvena zvezda:

Dujković, Đorić, Jevtić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, Lazarević, Aćimović, Džajić

Partizan:

Šoškić, Jusufi, Sombolac, Bečejac, Rašović, Vasović, Čebinac, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer…

Photo: Arhiva Koš magazina