U domaćim šampionatima često se dešavalo da je razlika između prvog i drugog strelca u timu prilično velika.U životu svi težimo da smo bar u nečemu PRVI, tako da uloga DRUGOG nikoga ne zadovoljava, niti se pamti. Ne kažu slučajno- Da bi uspeli u poslu budite smeli, budite drugačiji i budite prvi. Svi znamo da je Nil Armstrong prvi čovek koji je kročio na Mesec. A ko je bio drugi ? Kolumbo je prvi otkrio Ameriku. Ali ko je bio drugi? Kada je košarka u pitanju,  rang liste najvećih razlika u efikasnosti igrača je moguće formirati na tri načina:

1.Na osnovu razlike u broju postignutih poena.

2. Na osnovu razlike proseka postignutih poena po utakmici.
3. Na osnovu količnika datih koševa prvog i drugog strelca (koliko koševa je davao prvi strelac na svaki postignut koš drugog strelca).

Ovo neodoljivo podseća na svakodnevni život u kome je pitanje kriterijuma često odlučujuće pri donošenju odluka. Na primer: Da li je život u Moskvi lepši od života u Beogradu? Onome kome je staro društvo sa Karaburme, Dorćola ili Zemuna, neophodno da bi se osećao srećnim i konfortnim- Moskva se neće dopasti jer u megapolisu ne postoji takva privrženost „starom kraju“. Onome kome puno znači veliki broj pozorišta, muzeja i raznih znamenitosti- Moskva je pun pogodak, i nudi mnogo više od Beograda. A oni koji bi da žive dostojno, okruženi jasnim finansijskim i moralnim pravilima –svejedno je da li su u Moskvi ili u Beogradu. A ima i ona stara izreka da se o ukusima ne diskutuje…

Prema prvom kriterijumu, najveće razlike u broju poena, lista je sledeća:

558 poena –Cibona 1985/86 (1.D.Petrović 906, 2.Cvjetičanin 348 poena)

514 poena –C.Zvezda 1992/93 (1.Ilić 1041, 2.Obradović 527 poena)

507 poena –Borac 1996/97 (1.Radošević 760, 2.Šušić 253 poena)

467 poena –Dinamo Pančevo 1961 (1.Sajkov 549, 2.Radaković 81 poen)

451 poen   -Zadar 1989/90 (1.Komazec 694, 2.Obad 343 poena)

Očekivano, svih 5 igrača sa prethodne liste, bili su i najbolji strelci navedenih šampionata i svi su igrali na bekovskim pozicijama. Nisu se baš pridržavali nekog pravila,koje kaže „Ako želite da budete bolji, takmičite se. Ako želite da budete najbolji- sarađujte.“ Možda su se držali načela „Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.“

Prema razlici u proseku datih poena u prvenstvu:

26,00 poena/po utakmici –Dinamo 1961 (1.Sajkov 30,50 2.Radaković 4,50)

25,74 poena/po utakmici –Cibona 1985/86 (1.Petrović 43,14 2.Cvjetičanin 17,40)

25,03 poena/po utakmici- OKKBeograd 1967 (1.Korać 37,94 2.Pazmanj 12,91)

22,46 poena/po utakmici –OKKBeograd 1960 (1.Korać 39,18 2.Nikolić 16,72)

Za ovaj kriterijumu ukinuta je prednost onih šampionata u kojima je odigrano više takmičarskih kola i koji su bili favorizovani po prvom kriterijumu. Za Koraća i Petrovića, dva izrazita koš-getera naše košarke, prirodno je da su na ovoj listi. Iznenađenje je Zlatko Sajkov, koji je na prvoj poziciji i koji kao da se držao mišljenja Vejna Greckog, najefikasnijeg igrača hokeja u istoriji: „Promašićete 100% šuteva koje ne pokušate.“

Prema količniku koševa prvog i drugog strelca:

6,78 količnik – Dinamo 1961 (1.Sajkov 549 / 2.Radaković 81)

3,85 količnik – Proleter 1950 (1.Radojčić 231 / 2.Stankov 60)

3,41 količnik – Radnički 1958 (1.Đurić 467 / 2.Pljakić 137)

Opet je prvi Zlatko Sajkov iz Dinama. Kada se pogledaju tabele navedenih šampionata, simtomatično je da su sva tri kluba u navedenim prvenstvima ispadala iz lige. Proleter 1950. zauzima 9. mesto u ligi sa 10 klubova, isto kao i Radnički 1958. a Dinamo je 1961. zauzeo poslednje mesto sa samo jednom pobedom. Jasno je da je tako velika razlika u količniku koševa prvog i drugog strelca tima, nastala iz jednostavnog razloga što su u tim sezonama ti klubovi imali veoma slabe sastave sa samo po jednim odličnim igračem, koji je praktično sam igrao a klubovi su bili sa nevelikim šansama da izbore opstanak. A kako je pesimista osoba koja u šansi vidi problem, a optimista tip koji u problemu vidi šansu- jasno je da su Sajkov, Đurić i Radojčić, optimisti koji su iskoristili svoju priliku. Oni su imali svoj cilj. Čovek uvek mora da ima cilj, jer je upravo delovanje prema određenom cilju ono što život čini podnošljivim. Ako čovečanstvu nedostaje cilj, nedostaje li i samo čovečanstvo?

Sajkov je te 1961. postavio domaći rekord za sva vremena- postigao je 549 poena od ukupno 1035 poena Dinama, što je 53% posto od ukupnog broja koševa Dinama, i do danas je jedini igrač u našoj Prvoj ligi koji je u jednom prvenstvu postigao više poena nego svi ostali igrači njegovog tima. Nemanja Đurić je navedene 1958. postigao 44% poena svog kluba-Radničkog, a Duško Radojčić je 1950. postigao 40% poena Proletera. Po takvom kriterijumu, najbolji Koraćev rezultat je iz 1960. kada je postigao 43% od koševa OKK Beograda, a D.Petrović je 1985/86 postigao 37% od poena Cibone. A šta tek da se kaže za 903  (od ukupno 1.901 Vojvodine) poena Marije Veger na 22 utakmice u sezoni 69/70, i to bez trojki? Prosek 41,04…Nestvarno.

Tri stvari svaki lider mora da zna da (po)kaže svom timu: 1.Ako nešto krene loše- ja sam to uradio. 2.Ako nešto ide dosta dobro- mi smo uradili. 3.Ako nešto krene jako dobro- vi ste to uradili. Liderstvo je umetnost navođenja druge osobe da uradi ono što vi želite, zbog toga što ona to želi.

Ako već nismo bogati (a Duško Radović je prelepo rekao „Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube.“) a budući da nam nije dat dug život, ostavimo nešto čime bismo svedočili da smo živeli- tako i ove napred navedene brojke mogu da posluže u tu svrhu, a istovremeno i kao košarkaški kurioziteti naše Prve lige.

Foto: Marija Veger i Dražen Petrović, rođeni strelci (privatna arhiva)