U Zvezdi je proglašen netalentovanim, Aleksandar Saša Djordjević je na nagovor svoga oca (proslavljenog trenera Zvezde Bratislava Đorđevića) prešao u KK Partizan. Tamo je debitovao sa samo 17 godina i već tada nagovestio da će biti igrač za završne trenutke utakmice. U samo 2 minuta igre presudio je tadašnjem viceprvaku Crvenoj zvezdi trojkom u zadnjim sekundama. To je prva od kasnije ćemo videti, mnogih ključnih trojki u karijeri ovoga asa.

Partizan je 1991. na vrhu svoje moći. Prije te sezone Sale je imao prvi dodir s NBA ligom. Bio je na probi u Bostonu, ali nažalost nije zadovoljio i na sreću navijača Partizana vratio se u svoj matični klub. Te 1992. godine Partizan je pokorio sve. Sa tada mladim Željkom Obradovićem na klupi i Saletom na terenu osvojili su prvenstvo i Kup Jugoslavije, te Kup europskih šampiona. Otežavajuća oklonost je bila ta što su sve domaće utakmice morali igrati na neutralnom terenu, u Fuenlabradi u Španiji. U finalu u Istanbulu, kod rezulatata 70:68 za Joventud, Sale u kasnije svom prepoznatljivom stilu pretrčava teren i sa sirenom donosi Partizanu prvu i jedinu titulu prvaka Europe.

Posle 9 godina među Grobarima Sale odlazi u Italiju i tamo igra za Phillips Milano i Fortitudo iz Bologne, te osvaja još jedan Kup Koraća. A 1996. ponovo kratka avantura u NBA, ovaj put u Draženovim Blazersima. Nije se naigrao, te vrlo brzo se vraća u Europu u Barselonu. Ovaj izlet u NBA puno je pomogao Saletu te se vratio nikad bolji. Ukupno je osvojio 2 prvenstva Španije, te je bio izabran u All star ekipu zapada, bio najbolji strelac i uzeo trofej u šutiranju trojki.

Ljuti Barsin rival Real Madrid je Saletova iduća stanica. Sa njima uzima još jedan trofej prvaka Španije. Posle 2 sezone vraća se u Italiju, u Scavolini, gde ostaje jednu sezonu i posle svađe s upravom odlazi iz kluba, te završava karijeru tamo gde je i krenuo u europsku avanturu, u Milanu.

Za reprezentaciju Sale je posebna priča. Puno velikih utakmica, odlučujućih trojki, nema šta nam Sale nije podario u svojoj reprezentativnoj karijeri. Prva medalja sa juniorima 1986. u Austriji. Vodio ih je Pešić, a s njim su igrali i Divac, Kukoč, Rađa, Pavićević i drugi. Iduće godine upada kao 12. igrač u seniorsku reprezentaciju, koju je vodio veliki Krešo Ćosić. I tu počinje Saletova seniorska karijera i već u utakmici za 3. mesto donosi Jugoslaviji medalju. Iste godine osvaja zlato za juniore u Bormiju na Svetskom prvenstvu, a 1991. godine u Rimu opet zlato za Saleta na Euru.

Da nije bilo sankcija, zbog kojih Jugosavije sve do 1995. godine nije bilo na prvenstvima, verovatno bi Saletova riznica bila i bogatija za koju medalju. No, te 1995. opet Sale briljira, solidno odigrano prvenstvo sa 10-ak poena u proseku i onda eksplozija u finalu. Litvaniji sa Marčiulisom i Sabonisom je utrpao 41 poen uz 9/12 za tri poena, i naravno zlato za Jugoslaviju. U Atlanti na Olimpijskim igrama  iduće godine opet medalja, ovaj put srebro posle izgubljenog finala od Amerikanaca.

Sledi prekretnica 1997. godine. Prvo prvenstvo od osamostaljenja, i bez Divca i Paspalja, Sale je izabran za kapitena. I bome je kapitenski odigrao. U grupi Jugoslavija se mučila sa žilavim Hrvatima, utakmica puna tenzija i onda kakav završetak. Flasback na 1992. i Fuenlabradu. Sale uzima loptu nakon što je Rimac zabio oba bacanja za +1 Hrvata, i pretrčava čitav teren i zabija trojku sa sirenom. Posle toga Jugoslavija je osvojila zlato i Sale je bio proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva.

I među zadnjim prvenstvima je bila 1998. godina. Jugoslavija je došla bez Divca i Danilovića, sa povređenim Saletom. Nisu im davali velike šanse, no opet je tu Sale Nacionale. Preokret protiv Argentinaca u četvtfinalu i onda polufinale protiv domaćina Grka i za kraj Rusi. Sve pobede i još jedno zlato za Saleta. Oprostio se od košarke 2005. i započeo je veoma uspešnu trenersku karijeru. I zasad dodao 3 srebra, na Svetskom prvenstvu 2014, Olimpijadi 2016. i Evropskom prvenstvu 2017.

(Izvor: ostataksveta.com)