Od povučenih brojeva Boston Seltiksa mogao bi se napraviti jedan imaginarni super-tim, uključujući i trenersko predsednički tandem u sastavu Red Ojerbah-Volter Braun. Evo te “ekipe” sa brojem (povučenog) dresa:

1 – Volter Braun (predsednik, 1964), 2 – Red Ojerbah (trener,1985), 3 – Denis Džonson (1991), 6 – Bil Rasel (1972), 10 – Džo Džo Vajt (1982), 14 – Bob Kuzi (1963), 15 – Tom Hajnson (1966), 16 – Tom Sanders (1973), 17 – Džon Havliček (1978), 18 – Dejv Kovens (1981), 19 – Don Nelson (nerealizovano) 21 – Bil Šerman (1966), 22 – Ed Mekoli (1963), 23 – Frenk Remzi (nerealizovano), 24 – Sem Džons (1969), 25 – Kej Si Džons (1967), 32 – Kevin Mekhejl (1994), 33 – Leri Bird (1995).

Veliku većinu tih igrača doveo je legendarni Red Ojerbah, jedan od najvećih “šmekera” za pravu procenu igrača. Kada je na draftu 1957. kao 8. pik stigao u Boston, samo je taj isti Red bio siguran da je u Semu Džonsu dobio ono što je tražio. Posle idealnog tandema “veliki-mali “, koji su činili Kuzi i Rasel, sa Bilom Šermanom kao prvim spoljnim šuterom, nedostajao je još najmanje jedan spoljni igrač. U brzom kao munja, spretnom Džonsu Red je video buduću zvezdu mada je početak bio skroman, sa samo 4,6 poena. Pre nego što je postao profesionalac, Sem je stekao renome odličnog ofanzivnog igrača igrajući za All-black Nort Carolina Central Colege.Tamo ga je trenirao odlični stručnjak Džon Meklindon sa kojim će se Sem mnogo godina kasnije “naći” u “Kući slavnih”. Meklindon je ušao kao trener, Džons kao igrač. Njegovo studiranje proteglo se na šest godina jer je posle treće godine bio pozvan u vojsku, vratio se tek 1956. i diplomirao 1957. Studentski prosek bio mu je 17,7 poena, ništa posebno i ništa obećavajuće za NBA… da nije bilo Reda Ojerbaha.

Njegova ruki godina koincidirala je sa gubitkom titule koja je iz Bostona prešla u Sent Luis, ali je od sezone 1957/58. započet niz od osam uzastopnih trijumfa u kojima su zasluge Sema Džonsa bile prilične. Posle pauze 1967. (Fladelfija), Boston je osvojio još dve titule tako da je sa 10 šampionskih prstenova – za svaki prst dve ruke – jedan od najuspešnijih igrača svih vremena. Samo Bil Rasel sa 11 titula ima bolji skor od njega.

Imao je peh da igra pored zvezda kakvi su bili Rasel, Kuzi, Šerman, Hajnson, Remzi, kasnije Havliček i Sanders, i zato je bio “manje zvezda“ nego što je zasluživao. Džon Havliček, njegov saigrač u Džonsovim poznim igračkim godinama, sasvim je bio u pravu kada je tvrdio da bi Sem bio isto što i Oskar Robertson ili Džeri Vest “samo da je igrao u drugom klubu”. Izuzetna konkurencija uticala je da nikada ne bude izabran u prvu petorku šampionata, morao je da se zadovolji ulaskom u drugi idealni kvintet u sezonama 64/65, 65/66. i 66/67. Zanimljivo je da je bio kao staro vino – što stariji to bolji. U sezoni 64/65. potukao je lični rekord postigavši 51 poen protiv Detroita. Boston je pobedio u gostima 106-108, što znači da je on sam dao skoro polovinu poena. Prethodna lična “marka ” bila su 47 poena iz aprila 1963. protiv Sinsinatija. Sa prosekom od 25,9 poena na kraju sezone 64/65. bio je najbolji strelac Bostona, ispred Havličeka (18,3), Rasela (14,1) i Toma Sandersa (11,8) a na listi najboljih strelaca lige dogurao je do 4. mesta, iza Vilta Čemberlena (34,7), Džerija Vesta (31,0) i Oskara Robertsona (30,4).

U sezoni 68/69. Boston nije igrao najbolje, u Istočnoj konferenciji završio je na 4. mestu sa skromnim bilansom 48-34, ispred su bili Baltimor, Filadelfija i Njujork, ali Boston je u plejofu prvo sa 4-1 potukao Filadelfiju, potom sa 4-2 Njujork, i u velikom finalu Los Anđeles sa 4-3. Bilo je to jedno od najdramatičnijih finala, Lejkersi su imali prednost domaćeg terena, vodili su sa 2-0 i 3-2, i u 7. utakmici bili domaćini, ali su izgubili 106-108! Bio je 5. maj 1969, Sem Džons je, kao i Bil Rasel, igrao oproštajnu utakmicu. Može li se zamisliti lepši oproštaj od tako slatkog trijumfa u finalu, protiv najljućeg rivala?

U knjigama o Boston Seltiksima ime Sema Džonsa još uvek se nalazi u vrhu mnogih statistika. Smatrali su ga jednim od najbržih igrača u NBA ligi. Bio je veoma popularan i kada se 1970. birao idealni tim NBA povodom 25 i 50 godina postojanja, ime Sema Džonsa nije moglo biti izostavljeno. Čovek koji ga je napravio igračem, Red Ojerbah, opisao ga je kao specijalistu za šut sa strane “tehnikom koja se graničila sa umetnošću”. Ojerbah je tvrdio da je Džons bio “rođeni takmičar” i jedan od najbržih igrača koje je ikada video, a kada je to govorio legendarni Red treba mu verovati. Zvali su ga “Mr Clutch” (hvatač, osvajač mnogo lopti, u slobodnom prevodu). Bio je prototip moderne dvojke, odličan šuter i veoma dobar odbrambeni igrač.

Džons je tokom 12-godišnje karijere u Boston Seltiksima uvek nosio dres sa brojem 24. U poslednjoj utakmici, 7. meču finala plejofa protiv Lejkersa 5. maja 1969. u Los Anđelesu (108-106 za Boston), pre nego što je načinio šesti faul postigao je – 24 poena. Više od simbolike…

Biografija

Ime: Samuel Jones

Rođen: 24.6.1933. u Vilmingtonu, Severna Karolina

Visina: 1,93 m.

Univerzitet: North Caroline Centar

Draft: 1958, (Boston Seltiks, 8. pik)

Broj poena u regularnoj sezoni: 15.411 (17,7)

Broj poena u plejofu: 2.909 (18,9)

Broj skokova: 4.305+718=5.023 (4,9)

Broj utakmica: 871+154=1.025

All-star: 5 puta (62, 64, 65, 66, 68)

Priznanja: 10 puta šampion NBA (59-66, 68, 69)

Trener: Federal Siti Koledž (69-73), Nort Kerolajn Senter (73/74), asistent u Nju Orlenas Džezu 74/75.

Kuća slavnih: od 24.juna 1983.

Photo: NBA