Katastrofalnu  međunarodnu sezonu košarkaša Cedevita Olimpije neće spasiti ni eventualni naslov državnog prvaka, kao što nikakva uteha nije bio ni osvojeni domaći Superkup u Kranju pre početka sezone protiv Heliosa. A ni  slovenački kup u kome su u Ljubljani na jedvite jade dobili slabašnu Krku koja je ABA ligu okončala na poslednjem mestu sa svega pet pobeda. »Zmajčeki« su bili peti u ABA, pa bi prvenstvo Slovenije uz konkurenciju samo  Krke i prosečnog Heliosa, morali osvojiti bez problema čime bi sezona koliko-toliko bila pokrivena.

Mnogi u Sloveniji misle da su igrači slovenačkih  klubova  preplaćeni za ono što su dosad prikazali.  Kapiten  Cedevita Olimpije Jaka Blažič je rekao  da sezona nema smisla, a legendarni trener Zmago Sagadin bio je još oštriji rekavši da je sezona sramota. Igrači italijanskog trenera  Simonea Pjaniđanija od prve utamice na ABA Super-kupu sa Megom u Podgorici, pa do poslednje, pod vođstvom Zorana Martića sa istom Megom u četvrtfinalu ABA lige, igrali su, u najkraćem – katastrofalno.

Trener Zoran Martić

U sezoni koja je na izmaku bilo je i retkih svetlih trenutaka i dobro odigranih utakmica poput pobede protiv Budućnosti u gostima ili  Partizana u Ljubljani. Loša je bila i evro-sezona,sa samo  jedinom pobedom u Evropskom kupu u Hamburgu, u pretposlednjem kolu. Sve ostalo  bilo je ispod prosečno, a posebno boli 17  izgubljenih utakmica u Evropi gde su bili najslabiji tim. Lošoj sezoni doprinela je i uprava. Oko nove godine dovela je, pa se  posle samo dva meseca odrekla usluga Klemena Prepeliča. Slično je bilo i sa dobrim centrom Karlom Matkovićem.   

Još pre sezone klub se  bez razloga odrekao odličnog pleja nemačke reprezentacije Justusa Holaca koga su posudili, odnosno prodali Efesu. Na isti nerazumjiv način  Italijan Pjaniđani odrekao se, bez razloga, Alena Olmića, i jednog od retkih reprezentativaca Zorana Dragića. Prvome su isplatili čak i odštetu jer su mu prekinuli ugovor pa ga vratili, a drugi je, verovali ili ne, usred rodnog grada primao platu, a nije mogao u tim. Posle takvih poteza ne moramo se ni čuditi zašto je bilo kako je bilo!

Krivicu snose igrači, ali i klupski menadžment. Uprava će imati puno posla u narednim mesecima jer navijači gube strpljenje. Klub se sve više udaljava od najava i ambicija  pre spajanja sa hrvatskom Cedevitom. Fuzija u režji vlasnika i predsednika Emila Tedeskog  zasad nije dala rezultat. Nakon slabe prošlogodišnje i katastrofalne ovogodišnje sezone, vreme je za radikalne poteze. Za početak treba kvalitetni, autoritativni trener koji bi rezultatsku krivulju ponovno mogao okrenuti prema gore. O tome treba raspraviti i odlučiti već sada, odnosno što pre. Deo trogodišnjeg projekta najavljenog u prvoj sezoni bio je  i uspostaviljanje  baze mladih igrača, ali osim povremenih bljesaka Luke Ščuke drugih nije bilo ni u najavi.

Posle niza loših ili sumnjivih poteza klub je počeo gubiti ugled, a posledice će se još dugo osećati. Od samog početka stvari nisu bile postavljene kako treba. Posledice traju  sve do danas.  

– Čelnici kluba  će nakon ove sezone imati dovoljno vremena da razmisle o svemu i povuku poteze, ako budu u stanju, za dobrobit Olimpije – rekao je Jaka Blažič posle poraza u četvrtfinalu ABA lige od Mege.

Jaka Blažič

U promašaje spada i dovođenje rekreativca iz Amerike Šana Armanda, koji nije bio ni fizički sposoban da zaigra od prve utakmice u Podgorici. Otkaz se predugo čekao. Zoran Martić, koji je ušao kao zamena za trenera Pjanđanija posle sramnog ispadanja od Mege rekao je:

– Protiv takvih protivnika smo uvek imali problema ove sezone zbog karakteristika tima. Pogotovo u prvoj utakmici mnoge su stvari pošle loše. U drugoj smo više želeli pobedu, borili smo se, ali Mega je brzom igrom postizala lagane koševe i mi smo se predali. Serija od 13 uzastopnih poraza koju smo nanizali u Evrokupu ostavila je velike psihičke posledice na igrače.

Možda je, simbolično, upravo u vreme ispadanja Olimpije od Mege u Beogradu umro veliki prijatelj kluba, 77-godišnji Mile Ćulibrk kome sam lično poslao poruku da mi se pridruži u dvorani. Nije mogao  i bolje, da nije! Sa  njim su odrastale mnoge generacije košarkaša u Ljubljani, a od njega su, iako je bio samo ugostitelj, više puta pomoć tražili iz vođstva Olimpije. On se zarad kluba i igrača odrekao čak i svog stana. “Dao sam sve za klub, potrošio svoj novac, putovao o svom trošku” rekao je Čulibrk za Slovenske novice 2016. godine. Kad je mogao i kad je bio najjaći u osamdesetim godinama  prošlog veka u  lokalu “Čad” u Tivoliju  pomagao je klubu i igračima, a nije tražio ništa  zauzvrat. Takve ljubavi prema klubu dugo već nema u Stožicama.  Košarka nije običan posao na koji se dolazi, da bi se samo odradio. Za klub  treba živeti i odricati se. To u prvom redu  treba da shvate oni koji ga vode i vole, a potom i dovedeni igrači iako su potrošna roba.

Photo: ABA