Šef se odmarao a saradnici su, opet uz grčki izum – dramu, regulisali holandsku obavezu i požurili u hotel. Sledi “pekarski” let u Francusku.

Bili Spanulis je bio i fizički i psihički odsutan, za razliku od većine nevažnih utakmica kada je samo psihički „odlutao“, pa su Holanđane morali da privedu redu u samoj završnici Atetokumbo (11), Burusis (9), Kufos (9) i Slukas (9). Mora da je postojao neki dogovor oko broja postignutih poena, ali je mali Atetokumbo opet bio nestašan. Igrali su svi igrači, taman koliko je potrebno da se okonča prva faza 5:0.

Izgleda da su igrači opet imali neku svoju internu šalu, ali nisu rekli Kacikarisu da se ne nervira bez veze.

Sledi “Velgio”, što bi rekli Grci, i nema nekog vidljivog razloga za strah.

Glavni čovek Belgije, Met Lodžeski, je takoreći “domaći”, igrao u Olimpijakosu i tretira se kao pročitana knjiga. Ko će, ako stvari krenu loše, bolje znati da ga smesti u “džep” od Printezisa, Spanulisa, Manzarisa, Perpereoglua i ostalih “gavrosa” (naziv za igrače i navijače crvenih iz Pireja)?

Grčke kolege naveliko analiziraju procente, igračke kvalitete, kao i mane sledećeh protivnika, ali svi su već preventivno u potrazi za melemom protiv četvrtfinalne “španske mušice”!

U masi tekstova, nagađanja, predviđanja, analiza i “izmaštavanja” pobedničkog postolja, pažnju mi je privukao tekst jednog od najpoznatijih grčkih košarkaških novinara.

Krićanin, iz predivnog Retimna, Vasilis Skuntis je redovni akter svih velikih košarkaških događaja. Nešto kao za nijansu apdejtirana varijanta našeg Vlade Stankovića. Mnogo zna, dobro, ne baš kao Vlada, ali sigurno je pretendent da jednog dana, neka nama “Vlada-seda brada” poživi makar još koju deceniju, preuzme palicu “najznačajnijeg evropskog košarkaškog novinara”.

E, baš taj Vasilije Skuntić, tako ga prozvali zbog neskrivenih emocija prema srpskoj košarci i našim ljudima u njoj, uspostavio virtuelni most između Kaira i Zagreba. U Kairu su Grci u maju 1949. imali premijerni nastup na evropskim prvenstvima baš igrajući protiv Holanđana. Pobedili su (46:28), kasnije osvojili i prvu medalju, bronzanu, a Vasilije lepo, kao da ga je Brada ispitivao na diplomskom iz košarkaškog pisanija, setno, nadahnuto, a opet poučno i opominjuće, povezuje prošlost i aktuelni trenutak.

Novinar koji živi košarku, briljantni poznavalac ove plemenite igre, sigurno će u Lilu sresti Vladu, sreća je što neće morati da se svađaju do finala, ako Bog da, pa nek razmisle o nekom objedinjenom evropskom košarkaškom almanahu. Šteta da sve to ostane u njihovim glavama.

Dok se odmaramo od utakmica, nije loše obratiti malo pažnje i na tribine.

U VIP zoni zagrebačke Arene bila je izložba lepote u izvornom egejskom obliku. Prelepe grčke mame sa naslednicima Spanulisa, Burusisa, Zisisa… Tu je još po koja atraktivna lepojka, ali se ne imenuje, biće da još veza nije ozvaničena, a u Grčkoj se o tome vodi računa.

Momci, za sada, igraju odlično, ama imaju i za koga!

Photo: privatni album