Odavno sam naučio da nije pristojno zavirivati u tuđi novčanik, ali priča koja sledi samo je prenošenje onoga što je uradio neko drugi. Možda ni to nije sasvim pristojno, ali ljudi su oduvek voleli da čitaju o parama, naročito tuđim. Elem, francuski magazin “Basket” pozabavio se u posledenjem broju zaradama košarkaša, od NBA preko Francuske do Evrope. Ne mogu da garantujem da su cifre sasvim tačne, ali vrlo je verovatno da nisu mnogo daleko od realnih. Za NBA je lakše, ugovori su praktično javni, u Evropi se iznosi često kriju ili kamufliraju ali neka orijentacija postoji.

Prema “Basketu”, najplaćeniji košarkaš sveta je Stef Kari koji u Golden Stejtu zarađuje 43 miliona dolara godišnje. Prati ga Kris Pol iz Finiksa sa 41,4 miliona, zatim Rasel Vestbruk (Vašington) sa istim iznosom, Džejms Harden (Bruklin)  i Džon Vol (Hjuston) inkasiraju po 41,3 miliona, Lebron Džejms (LA Lejkers)  je šesti sa 39,2 a “Top 10” zatvaraju Kevin Durant (Bruklin – 39,1), Blejk Grifin (Detroit – 36,8), Pol Džordž (LA Klipers – 35,5) i Klej Tompson (Golden Stejt – 35,4).

Francuski magazin otkriva da je NBA liga prva u svetu po prosečnoj zaradi igrača. Iznos je 6,6 miliona, što je znatno više od 4,4 koliko zarađuju igrači u kriket-ligi Indije. Priznajem da me je podatak o indijskoj kriket ligi iznenadio. Na trećem mestu je engleska fudbalska Premijer liga sa prosčnim ugovorom od 3,6 miliona, a dalje slede američka bejzbol liga MLB sa 3,3 miliona, američko-kanadska  hokejška NHL liga sa 2,5, španska fudbalska Primera sa 2,3, pa  italijanska Serija A sa 2,2. Nemačka Bundesliga je sledeća sa 1,8 miliona,  američki fudbal (NFL) je na 9. mestu sa prosekom ugovora od 1,7 a listu zaključuje francuska fudbalska liga sa 1,2 miliona prosečno po igraču.

Objavljena je i lista iz koje se vidi da je u sezoni 2010/11 samo jedan igrač imao zaradu veću od 20 miliona godišnje. U sezoni 2015/16 već ih je bilo devetoro sa 20 ili više miliona, a u tekućoj sezoni 53 zarađuju toliko, dok 23 ima 10 ili više miliona, a šestorica imaju prihod od 40 ili više miliona godišnje.

Prema pomenutom magazinu, najbolje plaćeni košarkaš u Francuskoj je Mustafa Fal iz Asvela sa 320.000 evra po sezoni. Na drugom i trećem mestu su njegovi saigrači Geršon Jubusele (300.000) i Šarl Kaudi (275.000). Dalje slede Vitalis Čikoko (Bulonj-Levaloa) sa 250.000, Noris Kol (Asvel) i Matijas Lesor (Monako) sa po 250.000, Di Bost (Monako) 220.000, Alen Omić (Burg en Bres), Zaheri Pikok (Burg en Bres) i Antoan Diot (Asvel), svi sa po 200.000.

Evo i “Top 10” godišnjih zarada u Evropi:

1. Nikola Mirotić (Barselona) 3,1 miliona

2. Šejn Larkin (Efes) 3,0

3. Nikola Milutinov (CSKA) 2,0

   Majk Džejms (CSKA) 2,0

   Aleksej Šved (Himki) 2,0

6. Nando de Kolo (Fenerbahče) 1,9

7. Jan Veseli (Fenerbahče) 1,8

8. Serhio Ljulj (Real Madrid) 1,6

   Valter Tavarez (Real Madrid) 1,6

   Kori Higins (CSKA) 1,6

Tekst zaključuje da u svetu fudbala FIFA ima pravila o transferima koja se prostiru (i uglavnom) poštuju u celom svetu, dok u košarci FIBA ne kontroliše dva najjača takmičenja, NBA i Evroligu koje su praktično privatno vlasništvo.

Vrlo je moguće da su neki od ovih ugovora revidirani zbog virusa korona i znatno smanjenih prihoda klubova. Ako pandemija potraje kase će biti sve praznije, tako da će i budući ugovori biti tanji.

Klubovi nisu uvek najrevnosniji u isplati onoga što je potpisano. “Basket” otkriva da je tokom 2020. bilo na stotine tužbi. Rekorder je Turska sa 333 prijave Sudu za arbitražu. Sledi Italija sa 141 slučajem, a treća je Grčka sa 107. List tvrdi da iz Francuske nije bilo nijedne tužbe. Takođe, navodi da su u Španiji Real Madrid i Barselona “u buli” za najmanje 25 miliona evra.

Bilo kako bilo, “košarka u vreme pandemije” nije isto što i bez nje. Finansijski bilansi će se tek svoditi, ali dok kriza traje ugovori će biti niži a ovi važeći revidirani ili neće biti ispoštovani u celosti.

Photo: twitter