Zdenko Davčik se prošlog leta iz Subotice otisnuo u Rumuniju, gde je nastavio da radi sa mlađim kategorijama. Posle 12 meseci i tri završna turnira nacionalnog prvenstva susedne nam zemlje, kaže da je više nego zadovoljan i da se nijednog momenta nije pokajao. 
Prva vam je godina u Rumuniji, možete li nas uputiti u kvalitet tamošnje košarke u kojoj je veliki broj naših trenera i igrača? 
– Šampionat mlađih kategorija startuje sa 32 tima. Oni su podeljeni u četiri grupe sa osam ekipa. Zastim najboljih 12 formira nove dve grupe sa po šest timova, koje zatim igraju ligu. Najbolja tri tima iz tih grupa idu na F6, a najuspešnija četiri na završni turnir, koji daje šampiona. Jasno vam je da tu igra veliki broj košarkaša, koji su sve više pod uticajem trenera iz Srbije. 
Kao trener Steaue i Agronomije ostvarili ste zapažene rezultate. Približite nam malo način rada i kvalitet tamošnjih mlađih kategorija? 
– U selekciji Agronomije do 20 godina asistirao sam treneru Milanu Sokiću. Osvojili smo drugo mesto. Sa njim, inače, sarađujem dugo, pa i u selekciji dve godine mlađih igrača gde smo bili četvrti. Od njega sam naučio mnogo, posebno kada je u pitanju agresivna odbrana na celom terenu koja traje svih 40. minuta. Da kažem i to da je Steauin tim do 18 godina starosti, čiji sam trener, takmičenje završio kao treći u zemlji, uz nekoliko reprezentativaca. To je ocenjeno kao odličan rezultat. 
Radili ste i u Srbiji, sa mlađim kategorijama. Možete li u smislu rada i talenta da poredite dve zemlje?
– Kvalitet je bez dileme na našoj strani. Ali, Rumuni mnogo ulažu, pre svega u infrastrukturu. Potom, pod uticajem trenera iz Srbije podižu nivo košarke u svakom smislu. 
Pratite li danas mlađe kategorije u Srbiji, posebno Vojvodini gde ste se nadmetali kao trener subotičkih ekipa?
– Ispratio sam sve finalne turnire. Nažalost, zbog mnogo obaveza ovde, nisam posebno pratio nadmetanja u Vojvodini, osim ženskih ekipa Spartaka koje sam trenirao i koje su uzele medalje u konkurenciji do 15, domnosno 17 godina starosti. 
Malo je poznato da ste ranije trenirali neke od današnjih prvoligaških igrača, kao recimo Stefana Pota ili Kenana Karahodžića. Jeste li zadovoljni njihovim razvojem?
– Naravno da pratim. Bilo je tu još nekolicina igrača, ali sam zadovoljan i ponosan što je Stefan Pot izrastao u odličnog igrača i što doprinosi kvalitetu tima za koji igra. 
Imali ste kontakt i sa ženskom košarkom. Koliko vam je to iskustvo pomoglo, pošto razlike u radu postoje? 
– Pomoglo je mnogo. Lepo iskustvo u razvoju trenera. 
Posle svega, kako bi ukratko objasnili vašu filozofiju košarke?
– U najkraćem, trud i rad se kad-tad isplate. 

Photo: Privatni album