Evroligaški okršaj na “vrhu” Jadrana između Crvene zvezde i Cedevite nije se završio po volji navijača beogradskog tima, ali je doneo izvrsnu košarku. Naravno, samo ta činjenica nikako neće zadovoljiti niti ljude na tribinama Pionira, niti one u rukovodstvu tima sa Malog Kalemegdana, jer je ispuštena još jedna važna pobeda. Druga u nizu.

Zvezda je nastavila tačno tamo gde je stala u 27. minutu meča sa Efesom u prošlom kolu Evrolige. Ni u Istanbulu, niti u Beogradu, nije bilo nijednog razloga da se ne dotuče protivnik, da se ne čeka kraj sa dugim napadima i čestim pogledima na semafor. Trebalo je “gaziti” i zgaziti i Efes i Cedevitu (svaka čast obema ekipama, pokazale su vrlinu koja u ovom trenutku ne krasi crveno-bele: igraju do kraja na pobedu). Rezultat je identičan – dva poraza koji mogu skupo koštati Zvezdu. U Evroligi propuštena je šansa za brejk u gostima, koji bi možda mogao biti presudan u borbi za četvrtfinale. a u ABA ligi sada je zaostatak za vodećom Budućnošću tri pobede. Takođe, Zvezda ima zaostatak i za Cedevitom, i to dve pobede, bez šanse za popravni jer je izgubila i jesenji meč u Zagrebu. A dobro je poznato koliko je važna prednost domaćeg parketa u plejofu.

Ovo je bila, koliko se sećam, osma utakmica između Crvene zvezde i Cedevite u poslednjih godinu dana. Dobili smo tako, po mnogima neočekivano, jedno novo rivalstvo. Ova dva tima će se sigurno sastati još dva puta do kraja sezone, i to u Evroligi, a verovatno će odmeriti snage i u plejofu ABA lige. To je već broj utakmica koji su nekad igrali između sebe Zvezda i Partizan. Cedevita je neočekivano uskočila “u šemu”, navijačima beogradskog kluba sigurno bi milije bilo da prozivaju Cibonu, i da joj zvižde, ali sudbina, a malo i pare hrvatskog biznismena Emila Tedeskog nametnuli su im klub koji se u svom Zagrebu ne može pohvaliti bog zna kakvim fanatičnim navijačima.

Kad smo već kod para, ovih dana aktuelna je tema rastanka Crvene zvezde i Gala Mekela, izraelskog plejmejkera. Pominju se tri plate, ukupno 150.000 evra, pa je lako izračunati koliko bogatiji se Izraelac budio svakog jutra u Beogradu. Pretpostavljam da se u sličnim dimenzijama (za mene kosmičkim) kreću i primanja Maika Cirbesa, Kvinsija Milera i Tarensa Kinsija. Odrade oni to, svaka im čast i nemam nikakvu zamerku, ali nijedan od njih nije nikakva budućnost Crvene zvezde! Istinska budućnost našeg šampiona su već dokazane vedete Stefan Jović i Luka Mitrović, momci na pragu reprezentacije i velike karijere poput Vase Micića, Nemanje Dangubića i Marka Gudurića, kao i Nikola Rebić i Marko Tejić. Oni će u Zvezdi biti i dogodine, i nosiće njenu igru, nijedan od pomenutih stranaca neće ostati u timu. Doći će neki drugi, a koliko je pronalaženje pravih stranaca klizav teren najbolje je pokazao letošnji prelazni rok (Mekel, Tompson, Big Sofo). Vrednost i važnost ovih momaka najbolje se pokazala u poslednja dva minuta meča sa Cedevitom. Ostala su mi u sećanju tri napada. U dva je Marko Gudurić pogodio spektakularne trojke i vraćao Zvezdu na pobedničku trasu, u jednom (poslednjem) je Kinsi promašio za pobedu. E – to je ta razlika. Ona počinje u srcu, a završava se u rukama i na vrhovima prstiju koji dodiruju loptu. Dok su u našoj košarci Gudurići, Micići, Dangubići i Tejići u svom tinejdžerskom uzrastu rešavali utakmice – bili smo jaki i lansirali smo u svet Kićanoviće, Daniloviće, Đorđeviće, Jariće i Teodosiće.

Šta sam hteo da kažem? Pa, da je ono što se može kupiti za novac u stvari najjeftinije, i da postoji nešto mnogo, mnogo vrednije. Ako je neka uteha navijačima Crvene zvezde – tim je prepun takvih vrednosti. Samo ih treba prepoznati.

Photo: ABA