Od zlata važniji – igrači

 

Lepo je kada se osvajaju medalje, pogotovo zlatne, kao naši sjani mladići na Evropskom prvenstvu do 20 godina u Italiji (10 mečeva, 10 pobeda!), ali je još lepše ako iza njihovog sjaja stoji talenat igrača, perspektiva od koje će naša košarka živeti u budućnosti. Juniorski šampionati Evrope igraju se od 1964. godine, a cilj ovog retrosptektivnog teksta jeste da podseti na košarkaše Jugoslavije i Srbije koji su u proteklih pet decenija osvajali medalje kao juniori ili mladi, a mnogi od njih kasnije i kao seniori. Možda je u ovom pregledu, svakako nenamerno, zaboravljeno neko ime, ali verujem da poduži spisak naših mladih “medaljaša” dovoljno svedoči o “fabrici talenata” koja u našoj košarci, uprkos svim krizama, i dalje radi.

 

 

Jelić, Pazmanj, Tanjević, Pavlović…

Na prvi šasmpionat Evrope za juniore, 1964. u Napulj, selektor Ranko Žeravica je odveo Tihomira Pavlovića (oca Mirka Pavlovića), Slobodana-Batu Jelića, Momčila Pazmanja, Bogdana Tanjevića, Juricu Koštu, Miljenka Valčića, Danka Hočevara… Osvojeno je skromno 6. mesto od 8 učesnika, a prvi evropski prvak postao je SSSR sa timom u kome je najveća zvezda bio Modestas Paulauskas.

 

U Porto San Đorđu (Italija) avgusta 1966. na drugo Juniorsko prvenstvu Evrope trener Ranko Žeravica poveo je ovu ekipu: Mihajlo Manović, Bogdan Tanjević, Steruli Andonoski, Kosta Grubor, Dragiša Vučinić, Ivica Valek, Dragan Kapičić , Ljubodrag Simonović, Damir Šolman, Aljoša Žorga, Željko Dokman, Krešimir Ćosić. Samo 4 godine kasnije, na seniorskom prvenstvu sveta u Ljubljani, Ranko Žeravica doneo je prvu titulu prvaka sveta seniorskoj reprezentaciji Jugoslavije sa timom u kome su bili Kapičić, Simonović, Šolman, Žorga i Ćosić!

 

Na sledećem Juniorskom šampionatu Evrope u Vigu 1968. (takmičenja su se tada održavala na dve godine), selektor Slobodan-Piva Ivković imao je, uz Simonovića, Šolmana, Manovića i Vučinića iz prethodne generacije, još Zorana Slavnića, Vinka Jelovca, Žarka Zečevića, Stanislava Bizjaka, Ivana Sarjanovića….Opet je osvojeno drugo mesto. U Atini 1970. Lazar Lečić je osvojio 4. mesto sa timom u kome su bili Srećko Jarić (otac Marka Jarića) , Miroljub Damnjanović, Zoran Kovačević (otac Maksima Kovačevicha koji je u Gorici 2007. postao prvak Evrope za mlade), Goran Rakočević (otac Igora Rakočevića), Blagoja Georgijevski, Nedeljko Ostarčević, Radivoje Živković…

 

….Kićanović, Delibašić, Todorić, Žižić…

 

Prvo juniorsko zlato doneli su 1972. u Zadru (pod vođstvom Mirka Novosela) Dragan Kićanović, Mirza Delibašić, Željko Jerkov, Dragan Todorić, Rajko Žižić, Branko Macura…Dve godine kasnije u Santjago de Komposteli (Španija) titulu su, pod vođstvom Bogdana-Boše Tanjevića, odbranili Aleksandar Petrović, Predrag Bogosavljev, Miodrag Marić, Rade Vukosavljević (MVP turnira)….Treću uzastopnu titulu osvojili su 1976, sa Lukom Stančičem na klupi, Predrag Bogosavljev, Slobodan Nikolić (otac Stefana Nikolića, člana mlade reprezentacije koja je trijumfovala u Gorici 2007), Petar Popović (otac hrvatskog reprezentativca Marka Popovića), Aleš Pipan, Ivan Sunara…. U Rosetu (Italia) 1978. Petar Popović, Nihad Izić, Aleš Pipan, Slobodan Nikolić, Mihajlo Poček, Predrag Benaćek, Predrag Bogosavljev, Milan Medić, Ivo Sunara…sa Lukom Stančićem na klupi osvojila je treće mesto. U Celju 1980, još uvek sa Lukom Stančićem, nastavljen je niz medalja, osvojeno je drugo mesto sa generacijom koju su predvodili Nebojša Zorkić, Srđan Dabić, Zoran Čutura, Žarko Đurišić, Goran Grbović, Branko Vukićević, a zbog povrede nije igrao Zoran Radović, danas istaknuti funkcioner FIBA.

 

…Dražen Petrović, Cvjetičanin, Danilović…

 

Dražen Petrović, Danko Cvjetičanin, Stojko Vranković, Zoran Jovanović, Velimir Perasović, Nebojša Bukumirović, Goran Sobin, Ivica Žurić, Ivo Petović….bili su 1982. u Haskovu (Bugarska) drugi, a vodio ih je Rusmir Halilović. U Švedskoj 1984, sa Lukom Stančićem, 3. mesto osvajaju, pored ostalih, Žarko Paspalj, Luka Pavićević, Jure Zdovc, Ivo Nakić, Miroslav Pecarski, Ivica Mavrenski. Dražen Petrović i Nebojša Zorkić bili su te godine bekovski par na Olimpijadi u Los Anđelesu i osvojili bronzanu medalju, a Dražen je u seniorskoj selekciji debitovao još 1983. na EP u Francuskoj…

U Gmundenu (Austrija) 1986. pojavljuje se zvezdana generacija koju sjajno vodi Svetislav Pešić : Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Toni Kukoč, Dino Rađa (sva četvorica će 1987. igrati na EP u Atini i osvojiti bronzanu medalju pre svetske juniorske u Bormiju istog leta), Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Slaviša Koprivica, Teoman Alibegović, Radenko Dobraš, Samir Avdić i Ivica Gulin. U gotovo istom sastavu (Kalpić je ušao umesto Gulina) taj “dream team” osvojiće Svetsko juniorsko prvenstvo u Bormiju 1987.

 

Na tlu Vojvodine, u Vrbasu i Srbobranu, 1988. titulu su odbranili Predrag Danilović, Arijan Komazec, Rastko Cvetković, Žan Tabak, Dževad Alihodžić, Mirko Pavlović, Oliver Popović… Dve godine docnije u Groningenu (Holandija) Duško Vujošević će sa Dejanom Bodirogom, Nikolom Lončarom, Željkom Rebračom, Mlađanom Šilobadom, Veljkom Mršićem, Borkom Radovićem, Romanom Horvatom… osvojiti bronzanu medalju, a godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu u Edmontonu (Kanada) stići do polufinala..

 

…Bodiroga, Tomašević, Berić…

 

U Getulevu (Poljska) aprila 1992. generacija u kojoj su bili Dejan Bodiroga, Milan Tomić, Dejan Tomašević, Miroslav Berić, Zlatko Bolić, Damir Mulaomerović … lako pobeđuje na kvalifikacionom turniru ali zbog sankcija koje stižu 30. maja ne učestvuje na EP. Juniori se vraćaju na scenu u Tarbu i Lurdu (Francuska) 1996. i osvajaju treće mesto: Igor Rakočević, Ratko Varda, Vladimir Vidačić…U kvalifikacijama je igrao i Marko Jarić….Prvi veći neuspeh juniori beleže 1997. kada generacija koju predvode Vladimir Radmanović i Miloš Vujanić ne uspeva da se plasira za završnicu EP, a isto ponavlja i naredna generacija koja 1999. takođe ne prolazi kvalifikacije u Slovačkoj sa igračima koji nisu ostavili značajniji trag u našoj košarci: Bojan Bakić, Mirko Kovač, Aleksandar Gajić, Milutin Aleksić….

 

U Zadru 2000, gde će Toni Parker, buduće zvezda San Antonija, biti MVP , SR Jugoslavija osvaja peto mesto, a od tadašnje generacije solidnu karijeru napravio je još uvek aktivni Blagota Sekulić. Dve godine kasnije u Češkoj Darko Miličić, Kosta Perović, Luka Bogdanović, Mladen Šljivančanin, Ivan Koljević….ne uspevaju da se kvalifikuju, a u Saragosi 2004. Nemanja Aleksandrov, Milenko Tepić, Dragan Labović, Uroš Tripković (prethodne godine kadetski prvaci Evrope), osvajaju 5. mesto.

 

…Teodosić,Tepić, Štimac, Raduljica…

 

Konačno, 2005. u Beogradu Srbija i Crna Gora vraća se na tron sa generacijom u kojoj su Tepić, Labović, Raduljica, Vladimir Štimac, Ivan Paunić, Marko Đurković, Nikola Dragović, Miloš Teodosić, Vladimir Dašić, Nenad Mijatović…. Vodio ih je Stevan Karadzić.U Grčkoj 2006. selektor Jovica Arsić neoprezno i nepedagoški, zbog petog mesta, proglašava Stefana Markovića, Mladena Jeremića, Bobana Marjanovića, Milana Mačvana, Aleksandra Radulovića, Petra Despotovića, Miroslava Raduljicu (svi prvaci sveta iz Novog Sada 2007) za “gubitničku generaciju”… Na šampionat Evrope u Madridu te iste 2007. Srbiju su do zlata predvodili Milan Mačvan, Dušan Katnić i Stefan Stojačić, trojica najmlađih iz novosadske šampionske selekcije.

 

Ako bacimo pogled na šampionate za mlade, koji se igraju od 1992, s tim što SR Jugoslavija na dva prva nije učestvovala zbog sankcija. Uz mnoga već pomenuta imena podsećamo se na bronzu u Bursi (Turska) 1996. (Drobnjak, Šćepanović, Lukovski, pokojni Haris Brkić, Jestratijević, Stanojević, Bolić…). Dve godine kasnije u Trapaniju (Italija) Marko Jarić, Dejan Milojević, Igor Rakočević, Jovo Stanojević, Ratko Varda… postaju evropski prvaci! U Litvaniji 2002. Vujanić, Avdalović, Radmanović, Čabarkapa… bili su 7. dok su Kosta Perović, Vladan Vukosavljević, Aleksandar Rašić, Ivan Koljević… 2005. u Brnu bili peti. U Čehovu (Rusija) 2005. bronzanu medalju osvojili su Tripković, Bogdanović, Novica Veličković, Boris Bakić… Naredne godine u Izmiru trener Miroslav Nikolić je sa Teodosićem, Tepićem, Labovićem, Dragićevićem, Jerominovim, Rakićem, Paunićem, Dragovićem, Mijatovićem, Pekovićem, Dašićem i Marašom osvojio zlato a Vlada Vukoičić je 2007. godine u Gorici odbranio titulu sa istom generacijom, plus Stefan Nikolić, Maksim Kovačević, Uroš Nikolić, Nenad Zivčević….

 

….Mačvan, Kešelj, Marjanović…

 

U Rigi 2008. opet zlato a osvojili su ga Miroslav Raduljica, Milan Mačvan, Marko Kešelj, Boban Marjanović, Mladen Jeremić…Godinu dana kasnije generacija u kojoj su bili Bojan Subotic, Dragan Milosavljević, Nenad Marković, Filip Čović, Nemanja Nedović, Vladimir Lučić, Stefan Birčević, Branko Lazić… osvojila je na Rodosu u Grčkoj tek 11.mesto.

 

….Bogdanović, Mitrović, Jaramaz…

 

U Hrvatskoj 2010. Nedović, Musli, Đekić, Milutinović, N. Jaramaz, Anđušić, N. Arnautović, Majstorović… nisu mogli bolje od 7. mesta, ali još gore je bilo 2011. u Bilbau – 11. mesto sa timom koji je mogao i morao bolje: Nedović, Anđušić, Jaramaz, Đekić, Kalinić, Radosavljević…U Sloveniji 2012. bilo je bolje, osvojeno je 4. mesto sa timom u kome su lideri bili Bogdan Bogdanović, Nenad Miljenović, Aleksandar Cvetković, Luka Mitrović, Stefan Nastić (ovog leta blista u letnjoj NBA ligi), Dangubić…Po sistema toplo-hladno Srbija je 2013. u Talinu bila tek 13. sa Lukom Mitrovićem, Nemanjom Krstićem, Miljenovićem, Andrićem, Bezbradicom… Na pobedničko postolje vratili smo se 2014. u Heraklionu: Nikola Janković, Ognjen Jaramaz, Jovan Novak, Marko Tejić, Nikola Rebić, Mihajlo Andrić, Đoko Šalić, Stefan Pot… osvojili su bronzanu medalju.

I onda 2015. opet zlato, Marko Gudurić MVP, Gudurić i Nikola Rebić u najboljoj petorici. Srbijo, raduj se, imaš i zašto.

 

Ne treba biti poseban stručnjak za košarku pa zaključiti ko je od silnih navedenih igrača kao senior postao super-star, ko odličan, ko dobar prvoligaški klupski igrač, ko solidan član kolektiva bez kojih se takođe ne može zamisliti tim. Mnogi nisu odmakli od kvalifikacije “talenat” ali, generalno, možemo biti zadovoljni jer je gotovo iz svake generacije izlazio bar po jedan igrač koji je kasnije postajao važan “šraf” u seniorskom timu. Nadam se da će tako biti i sa nekim od nove generacije momaka koji su nas obradovali u Italiji.

Photo> FIBA Europe