Srbija se najzad kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u Kini koje će se održati u septembru ove godine. U dvorani “Aleksandar Nikolić” pobeđen je Izrael 97-76 u utakmici, kako to Amerikanci vole da kažu “do or die”, ili po naški biti il’ ne biti.

Znao je Saša Đorđević da će biti veliki pritisak pred ovaj meč, i da ga mogu savladati samo iskusni igrači, “matorci”. I – “matorci” su i pobedili i odveli našu selekciju u Kinu. Meč su do pobede vodili Miloš Teodosić (31 godina), Dragan Milosavljević (29), Vladimir Lučić (29), Miroslav Raduljica (31), Milenko Tepić (31), Stefan Birčević (29) i Marko Simonović (32). Prvo poluvreme Milosavljević je odigrao carski, i po svemu je zaslužio titulu “kineskog cara” u večerašnjem timu. Postigao je 18 poena, leteo je po terenu, skoro sam je igrao protiv Izraelaca. A oni nisu bili naivan protivnik. Posle našeg početnog vođstva 7-0 izjednačili su na 13-13 i bili nam za petama sve dok ih Milosavljević nije slomio za naše prvo dvocifreno vođstvo (42-31).

U drugom poluvremenu carsku titulu preuzeo je Vladimir Lučić, koji je na kraju bio naš najefikasniji igrač (22 poena, indeks 25). Prednost je rasla, na 57-35, pa na 90-65… Bila je ovo potpuno druga priča u odnosu na onu od pre tri dana u Talinu protiv Estonije. Igrala se ozbiljna odbrana, akcije su počinjale uglavnom od Teodosića čije pasove su njegovi saigrači čitali neuporedivo bolje nego na prethodnoj utakmici. Očigledno da je našima bilo potrebno malo treninga i malo domaće atmosfere da pokažu šta zaista predstavljaju u košarkaškom svetu.

Ako nekog, pored Milosavljevića, Lučića i Teodosića treba izdvojiti, onda su to pre svih Nikola Milutinov (10 poena), Raduljica (6 asistencija), Jelovac (8 poena, 3 ofanzivna skoka), Birčević (9 poena). Naravno, i Sašu Đorđevića, koji je po ko zna koji put dokazao da zna da se nosi sa pritiskom. Posle blede igre našeg tima protiv Estonije nije bilo malo onih koji su kritikovali baš njega, sumnjali u njegove trenerske kvalitete. Ali – takvi smo mi. Setimo se samo kako je i Novak Đoković dočekivan na nož posle svakog poraza, kako su “eksperti” pričali da “on pojma nema” kad bi slučajno izgubio od Nadala ili Mareja. Ta sudbina nije mimošila ni Đorđevića, i pratiće ga i dalje. Verujem da je on svestan toga, i da ne obraća previše pažnju na to ko šta priča, odnosno piše po društvenim mrežama. A pisalo se svašta, prebrojavali su se košarkaši koji su igrali u Zvezdi, odnosno u Partizanu, prebrojavala su se krvna zrnca članova Košarkaškog saveza Srbije, kao da su mnogi jedva dočekali prvi kiks da krenu u rušenje legendi.

Istina, pobediti reprezentaciju Srbije u ovim kvalifikacijama nije bilo previše teško, ili neizvodljivo, ali iz jednog prostog razloga koji bi svako trebao da razume: FIBA nam je oduzela pravo da sastavimo najbolji tim, naši najbolji košarkaši jednostavno nisu mogli da igraju za nacionalni tim. I tu prestaje svaka diskusija.

– Niko nije razumeo koliko će biti teško, da su ova pravila u kvalifikacijama promenila sva pravila. Ovo nije fer – ovo je više igranje šaha, povrede, pravi kvalitet košarke su samo igrači, a mi igrače nismo mogli da imamo. Kalendar ubija igrače, pa i reprezentacije – rekao je posle utakmice naš selektor Đorđević.

Treba li ovome nešto dodati?

Photo: FIBA