Pratio sam poslednjih dana takozvani “slučaj Marjanović”. I šta sam mogao da saznam?

– Borko Radović tvrdi da je pogrešno interpretiran…

– Saša Đorđević kaže da mu je sve bilo jasno, samo je ćutao i čekao da se dogodi to što se desilo…

– Dragan Đilas moli predsednika San Antonija da se predomisli…

– Boban Marjanović je uvek tu za reprezentaciju, i sigurno će se odazvati svakom sledećem pozivu selektora…

Samo jedno nisam nigde video: a šta ako su američki lekari u pravu, i Marjanoviću zaista treba odmor?

E – to niko ne uzima u obzir. Mnogima su puna usta patriotske retorike, te mrze nas Amerikanci, te mrzi nas San Antonio, na neki čudan način baš njima je stalo da reprezentacija Srbije igra na Evropskom prvenstvu baš bez Bobana Marjanovića!

OK, možda je sve to tačno, ne mogu da isključim ni tu varijantu. Ali, zašto ovde, u Beogradu, niko ne veruje američkim lekarima? Nisam baš ubeđen da oni imaju interes da oslabe srpsku reprezentaciju na Eurobasketu. Kao što nisam ubeđen da se ovde, u Beogradu, razmišlja u onoj meri u kojoj bi trebalo o zdravlju Marjanovića. Možda će se ova konstatacija nekom učiniti preoštra, ali kako drukčije tumačiti reakcije posle izveštaja koji je poslat u KSS, a koji doslovno glasi:

“Nakon fizikalnih pregleda obavljenih od strane dr Ričarda Ferkela (Ortopedski institut Južne Kalifornije), renomiranog eksperta ortopedske medicine, skrenuta nam je pažnja da Boban ima urođene promene u fibrozno/koštanoj vezi u okviru članka na oba stopala. Dodatno, primećeni su značajni otoci bočno na stopalu i kosti levog stopala. Ovaj otok može prouzrokovati omekšavanje kosti, a konstantno delovanje može oslabiti kost do tačke pucanja.

Dr Dejvid Šmit, prvi doktor tima i ortopedski hirurg, takođe je bio u prilici da oceni Bobanovo stanje i saglasan je sa procenom doktora Ferkela. Sledstveno ovim nalazima, naši doktori su prepisali sledeće kriterijume za povratak na teren:

– Odmor – bez delovanja, nositi Aircast „čizmu“ najmanje tri nedelje
– Bez fizičkih aktivnosti koje se odnose na nogu ili stopalo sa nacionalnim timom ovog leta
– Ponoviti snimanje magnetnom rezonancom za tri-četiri nedelje i tada eventualno početi sa ograničenom košarkaškom aktivnošću na terenu u granicama dozvoljenog
– Obezbediti uobičajenu protetiku za patike i koristiti je svakodnevno
– Obezbediti dobar laboratorijski nivo vitamina D i kalcijuma

U cilju prevencije buduće povrede i zaštite od dugotrajne nesposobnosti, naši doktori su prepisali 8 nedelja bez kontakta pre bilo kakvog potencijalnog povratka košarkaškim aktivnostima osim ukoliko ranija snimanja ne pokažu značajan napredak. Razumemo da su ovo teške vesti, ali uz ovu informaciju i u skladu sa direktivama naših medicinskih eksperata, San Antionio Spurs ne dozvoljavaju Bobanu da učestvuje sa nacionalnim timom ovog leta”.

Možda mi je promaklo, ali nisam primetio da je na ovu dijagnozu reagovao bilo koji srpski medicinski stručnjak. Reagovali su novinari, dakle ljudi sa ili bez završenih fakulteta društvenih nauka, zatim oni sa položenim advokatskim ispitima, višim trenerskim školama i raznim tehničkim fakultetima.

A radi se, u suštini, o zdravlju jednog košarkaša.

Da podsetim, pomoćni trener Crvene zvezde Velibor Radović pokrenuo je lavinu izjavom da je Marjanović igrao finale plejofa Super lige sa slomljenim stopalom. Demantija ove vesti bilo je mnogo, potvrda nijedna. Čudno, niko se nije setio da pita samog Bobana Marjanovića da li je zaista imao slomljeno stopalo, da li ga je nešto bolelo u to vreme. A evidentno je da mu je učinak bio neuporedivo slabiji nego tokom sezone.

Zatim je rečeno kako je Boban detaljno pregledan u Milanu, pre nego što je potpisao jednogodišnji ugovor sa San Antonio Sparsima, i kako je isto tako podrobno pregledan od strane domaćih lekara prvih dana priprema reprezentacije. Interesantno, svi ti nalazi su bili identični onima koje su dali i dvojica američkih lekara, s tim što se ovde tumači da se ne radi o ozbiljnoj povredi, i da Boban može da igra u reprezentaciji. Američki lekari, sa istim tim nalazima, misle suprotno. Kome verovati?

Sklon sam da verujem u ono što čujem svojim ušima. A čuo sam od Nebojše Čovića, predsednika KK Crvena zvezda, da je taj klub zaradio 625.000 dolara od transfera Bobana Marjanovića u San Antonio, i pored činjenice da mu je prethodno istekao ugovor sa crveno-belima, i da je bio slobodan igrač.

” Marjanoviću je istekao ugovor i nije imao obavezu prema klubu. Međutim, zahvaljujući Bobanu i menadžeru Ražnatoviću, Crvena zvezda je dobila ne 500.000 dolara, već 625.000 dolara obeštećenja od San Antonija, čime smo dogovorili isplatu zaostalih zarada Radenoviću, Katiću, Simonoviću i Dragićeviću i time više nema suspenzije BAT-a”, rekao je Čović.

Ja mu verujem.

I shvatam da se radi o skupocenoj “robi” čiji vlasnici nikako ne žele da im propadne novac. Evo, setio sam se na ovom mestu jedne (američke) izreke: kod košarkaša svaki centimetar preko 210 vredi po milion dolara. A Boban Marjanović ima čak 222, i procene su da njegovi centimetri vrede i više. Naravno, ako su celi i zdravi.

Znači, koliko razumem, neko je uložio velike pare, neko je zaradio sasvim pristojne pare, a nikome ne odgovara da mu propadne posao (i zarada). Jedino ne razumem čemu onda sva ta patetika o patriotizmu, ljubavi i mržnji Srba i Amerikanaca, i slične “tlapnje” (nisam baš siguran da je ovo srpska reč, možda mi neko zameri i na ovome).

A od svega najmanje razumem da se niko nije setio da pita samog Bobana Marjanovića da li mu je stopalo zaista bilo slomljeno, boli li ga nešto, ima li otok?

“Želeo sam da budem u timu i odem na Eurobasket, ali, nažalost, to neće biti moguće. Žao mi je što možda neću biti u prilici da pomognem saigračima iz nacionalnog tima. Igrač sam San Antonija i oni odlučuju o meni. Ipak, nadam se da će ljudi iz KSS uspeti još nešto da urade”, rekao je jednim dnevnim novinama Boban.

Ma čekaj, njegova želja nikad nije bila sporna, on je fenomenalan čovek i sportista, ali zašto ga niko ne pita ključne stvari? Kojim lekarima Marjanović veruje: onima koji su dali dijagnozu u Milanu i Beogradu, ili onim drugim (koji su se za razliku od prvih i potpisali imenima i prezimenima), koji su dali istu takvu dijagnozu u Americi?

Ja savršeno shvatam da su neki ljudi (pre svih Saša Đorđević) ljuti i razočarani što neće biti Bobana Marjanovića u našoj reprezentaciji. I ja sam razočaran. I sećam se da su uvek, ali uvek igrači otkazivali igranje u reprezentaciji zbog povreda. Sećam se i da su se igrači povređivali na pripremama reprezentacije, i tokom takmičenja, i kasnije mesecima lečili. Njihovi klubovi su besneli, a u Beogradu su se slavili uspesi. Treba imati razumevanja i za jedne, i za druge. I voditi brigu o zdravlju sportista. To treba biti na prvom mestu.

Photo: MN press