Postoji kriminalistički roman Džejmsa Granta „Ne pucajte u pijanistu“, čini mi se i da je po njemu snimljen istoimeni film, ali ako malo parafraziram taj naslov i prilagodim ga osnovnom basket-sadržaju ovog sajta onda bi glasio: Ne faulirajte Nikolu Mirotića! Razlog je prost – ne isplati se. Osim što pogađa  sa procentom 86,1% Mirotić pravi razliku jer njegovi čuvari, posle silnih fauilova nad njim, ispadaju a on ostaje i „trpa“.

Statistika kaže da je u tri prva kola ACB lige izveo čak 36 slobodnih bacanja, 8 više od celog tima Mursije. Ako Mursija nije „reper“, evo drugog podatka. Baskonija, koja nije bilo ko, u ACB ligi je izvela 43 bacanja, samo 7 više od Mirotića. Nad Crnogorcem sa španskim pasošem napravljena su 23 prekršaja, nad celim timom Barselone 79.  U proseku, Mirotić ide na liniju za slobodna bacanja 12 puta po meču i pogađa, u proseku, 10,3 bacanja. U prvom kolu šutirao je 14 slobodnih bacanja, u drugom 10, u trećem 12. Samo je Rej Smit u sezoni 1988/89 u dresu Majorala iz Malage imao prosek od 10,4 poena sa linije penala. Zanimljivo je da je u prvom kolu Evrolige Barselona izvela samo 5 slobodnih bacanja i sve pogodila, Dilejni je šutirao 3/3 a Mirotić 2/2.

Sa prosečnim indeksom vrednosti 26,7 Nikola Mirotić Stajović (ovo poslednje je devojačko prezime njegove majke, takav je propis u Španiji a on ima španski pasoš) je najbolji igrač Barselone na početku nove sezone. Prati ga drugo najveće letošnje pojačanje, Brendon Dejvis sa indeksom 24,0. Treći najbolji (po indeksu) igrač Barselone je Ante Tomić sa 12 indeks poena.

Indeks 84

Koristim priliku da ispričam/podsetim da sam Nikolu Mirotića upoznao pod neobičnim okolnostima. U januaru 2008. bio sam prvi put šef presa na omladinskom turniru u Ospitaletu. Ne sećam se više da li sam već bio čuo za Mirotića, ali je sigurno da se nismo poznavali. Dok sam gledao prvi meč Real Madrida setio sam se definicije Boše Tanjevića: „Talenat je kao kraća noga – vidi se na prvi pogled“. Nije trebalo biti stručnjak da bi se video Mirotićev talenat. Sa visinom od 2,08 m bio je dominantan u šutu i skoku. Posle utakmice prišao sam mu, lepo smo se ispričali i od tada traje naše poznastvo.

Za tu moju prvu godinu u Ospitaletu vezan je i kuriozitet koji je obišao svet. FMP Železnik je na putu do finala pobedio Real Madrid sa 94-86, ali je indeks vrednosti Nikole Mirotića, tada 17-godišnjaka u dresu Real Madrida, bio neverovatan – 84 indeks poena! Utakmica nije igrana u glavnoj dvorani već u jednoj maloj, prilično udaljenoj, tako da gotovo nije bilo publike. Statitistiku su radili neki dečaci, očito nedovoljno obučeni. Kada sam je dobio ostao sam zapanjen. Pisalo je da je Mirotić dao 35 poena, da je dvojke šutirao 9/9, trojke 1/1, slobodna bacanja 14/14, da je uhvatio 23 lopte (8 u napadu), postavio 6 “rampi” i bio 10 puta fauliran! Nijedan promašaj, nijedna izgubljena lopta, nijedna greška! Odmah mi je bilo sumnjivo, a potvrdu sam dobio od samog Mirotića koji se ubrzo pojavio u dvorani i priznao da je, po sećanju, “promašio tri šuta za dva poena i jednu trojku, ali da je penale šutirao 15/15”.

Morao sam da napišem saopštenje za štampu u kome sam, onako okruglo pa na ćoše, rekao da je zbog neiskustva statističara došlo do “izvesnih grešaka” ali da nema sumnje da je Nikola Mirotić ostvario fantastičan indeks. Ako bismo mu oduzeli 4 poena za promašaje iz igre, a dodali jedan za jedno više slobodno bacanje, indeks bi opet bio fantastićan – 81! Kao referenca neka posluži podatak da je rekod ACB lige, važeći do danas, onaj Sabonisov iz sezone 94/95 kada je ostvario 66 indeks poena.

Mirotićeva statistika je, i uz moju malu korekciju, imala enormno veliki odjek u španskoj i evropskoj štampi. Svi su bili saglasni da je, bez obzira da li je statistika bila sasvim tačna ili nije, rođena nova košarkaška zvezda. Vreme je pokazalo da je prognoza bila više nego tačna.Kad god se vidimo, setimo se anegdote iz 2008.

Mladi Crnogorac bio je MVP turnira u Ospitaletu 2008. i 2009. i moglo bi se reći da je njegova međunarodna karijera počela na ovom turniru. Brojni skauti uneli su u svoje teftere njegovo ime, 2011. našao se na draftu i završio kao 23. pik, uzeo ga je Hjuston Rokits, ali je zahvaljujući upornosti Ivice Dukana, dugogodišnjeg šefa skauta Čikago Bulsa, Nikola Mirotić – kada je 2014. stigao u NBA – obukao dres Čikaga.

Zvezda i Partizan ga nisu hteli

Više puta sam, dok je bio u Realu,  za naše novine radio intervju sa Mirotićem. Pričao mi je o počecima u košarkaškoj školi Jadrana Vujačića, bivšeg igrača podgoričke Budućnosti i Partizana. Hteo je u Beograd, ali ga nisu primili ni u Partizanu ni u Zvezdi! Posle je iz Partizana stiglo objašnjenje da je „bio preskup“, dok mi je Dragan Šakota potvrdio da ga je individualno testirao kad je bio trener Zvezde, ali menadžment kluba nije procenio da vredi investirati u njega. Na jednom turniru u Saragosi videli su ga skauti Reala i ponudili da dođe u Madrid. Došao je…

S obzirom na godine, Real je uspeo da ga nacionalizuje i već 2010. na EP do 20 godina u Zagrebu osvojio je bronzanu medalju sa Španijom. Bio je najbolji strelac ekipe sa 15,3 poena i 6,8 skokova. Godinu dana kasnije gledao sam ga na istom takmičenju u Bilbau. Predvodio je Španiju do zlata sa 27 poena 10 skokova po meču. Bio je MVP turnira.

U ACB ligi je debitovao u sezoni 2008/09. Kada je na kraju sezone 2013/14 otišao u NBA u kartonu mu je pisalo da je odigrao 168 utakmica, dao 1.663 poena (9,9 po meču) i uhvatio 753 lopte (4,5 po utakmici). Prosek mu kvare prve godine, u poslednje dve sezone bio je jedan od najboljih igrača Reala i Lige. Sa Realom je bio prvak u sezoni 2012/13, Kup kralja osvajao je 2012. i 2014, Super-kup Španije 2012. i 2013. U Evroligi je odigrao 97 utakmica sa prosekom od 10,8 poena i 4,5 skokova. Bio je „rising star“, dolazeća zvezda, u sezoni 2010/11.

Propustio je Olimpijadu 2012, Evropsko prvenstvo 2013. i Svetski šampionat 2014. jer je prednost u A reprezentaciji dobijao Serž Ibaka, poreklom iz Konga (po pravilima FIBA može da igra samo jedan naturalizovani košarkaš), ali je povratak Serđa Skariola na klupu Španije promenio situaciju. Konačno je dobio šansu za Evropsko prvenstvo 2015. i opravdao poverenje. Sa 12,2 poena bio je drugi najbolji strelac Španije, iza nendmašnog Paua Gasola. Bio je jedan od najzaslužnijih za treće zlato Španaca.

Debiju u seniorskoj ekipi Španije prethodila je sjajna debitanstska sezona u NBA. Igrao je u proseku 20 minuta, davao 10,2 poena i hvatao 4,9 lopti po meču. Dva puta je bio debitant meseca, u decembru i martu. U februaru je učestvovao na All star utakmici debitanata i bio zapažen sa 16 poena i 4 skoka. Na kraju sezone bio je drugi najbolji debitant.

U SAD je otišao kao porodičan čovek, otac malog Aleksandra rođenog u braku sa Ninom, zemnljakinjom iz Podgorice koja je u Madridu studirala muziku.

Onaj zbir od 84 indeks poena iz 2008. bio je dobra ulaznica u svet košarkaških zvezda. Posle četiri godine u Čikagu prešao je u „Pelikane“ iz Nju Orleansa i na početku sezone 2018/19 ostvario sjajne brojke: protiv Kingsa je dao 36 poena sa 5/9 za trojke, u meču sa Hjuston Rokitsima upisao je 30 sa 6/8 za 3 poena. Sezonu je počeo sa prosekom od 33 poena i fantastičnim procentima šuta – 61% za 2 poena, 64,7% za trojke, plus 5,7 skokova po meču. Posle pet godina i 319 utakmica u regularnoj sezoni i 40 u plejofu, rešio je da napusti NBA.

Vratio se u Španiju, ali ne u Real (navodno ga madridski klub nije hteo) nego u Barselonu. Kažu da je najbolje plaćeni igrač u Evroligi, ali počeo je da se otplaćuje…

Photo: Euroleague, printscreen