Dok gotovo ceo košarkaški svet u Americi traži igrače kao garanciju za kvalitet, jedan evropski velikan ne može se baš pohvaliti dobrim iskustvom sa američkim košarkašima. Reč je o Barseloni koja je u poslednjoj deceniji imala čak 19 Amerikanaca, od kojih su samo Pit Majkel i Bred Oleson ostavili neki dublji trag i opravdali očekivanja. Obojica su ostala 4 sezone, a od pomenute devetnaestorice čak njih 13 su dres Barselone nosili samo po jednu sezonu.

Evo pregleda i učinka tih 19 Amerikanaca u poslednjoj deceniji:

                           Sezona  Utakmice   Poeni   Skok/Asist.

• Kajl Kjurik                 1         39        9,4      2,0
• Kris Singlton              1         40        9,6      4,4
• Rakim Sanders           1         20        6,9      2,8
• Fil Prisli                      1         25        4,6      1,8 (as)
• Džejlen Rejnolds       1          9         5,2      3,8
• Tajris Rajs                  1         34       11,8      3,3 (as)
• Bred Oleson               4        142        6,4      1,5
• Aleks Renfro             1         23         5,9      2,0
• Džastin Dolman         3         94       11,7      4,5
• Džoe Dorsi                 3         62         4,6      5,2
• Džonatan Holms        1          3          7,7      3,7
• Ksavier Manford       1          7          1,7      0,7
• Dešon Tomas             1         43         8,4      2,8
• Džejkob Pulen            1         39         6,5      1,3 (as)
• Si Džej Valas             2         79         5,8      3,9
• Pit Majkel                  4        113       10,2     4,0
• Čak Eidson                1         41          7,7     2,9
• Terens Moris              2         81          6,3     4,0
• Alan Anderson          1         30       10,6      2,8

Brojke govore same za sebe. Bilo je slučajnih prolaznika, igrača koji su jedva mogli da dobiju prelaznu ocenu, i nekoliko koji bi se nekako, po školskom kriterijumu, dovukli do “dobar 3+”. Naravno, nisu krivi igrači nego oni koji su ih dovodili – sportski direktori i treneri koji su se poslednjih godina često menjali.

Praveći ovaj spisak uhvatih sebe da se nekolicine pomenutih i ne sećam iako sam u poslednjoj deceniji, kao i u prethodne dve, bio prilično redovan u dvorani “Blaugrana”.

Kad bi mene neko pitao, a verujem da bi de složio i najveći deo navijača Barselone, rekao bih da je najbolji Amerikanac u istoriji Barselone bio centar Odi Noris. Igrao je od 1987. do 1993, na 184 utakmice ostvario je prosek od 14,2 poena i 7,6 skokova. Često je bio povređen, ali je ostavio dubok trag. I danas, kad se pojavi u dvorani Barselone, a spiker obavesti navijače da je on prisutan, razlegne se dug aplauz. Publika ne zaboravlja velikane, kao što ne pamti prolaznike.

 Kori Hingins i Brendon Dejvis će sami odlučiti u kojoj kategoriji žele da budu.

Photo: barcelona