Nekada davno, košarka na jedan koš sa tri igrača po timu se zvala basket. Tako je bar bilo u Jugoslaviji, dok se na zapadu ona zvala “3 on 3” (3 na 3). U skorije vreme se uključila i FIBA pa su se utvrdila pravila i odredilo novo ime – 3×3.

Pošto sam rođen i odrastao u Novom Sadu, tačnije na Limanu, od kako postoji zvanična FIBA lista, imam i čime da se hvalim. Ovo u šta smo sve vreme verovali je i ozvaničeno. Najbolji basket se igra na Limanu! Čak dva najbolja svetska tima reprezentuju Limane – Novi Sad: Al-Wahda i Liman. Inače Limani su stambene četvrti, izgrađena posle II svetskog rata. Ima ih četiri.

Basket se naravno igrao i u drugim delovima Novog Sada, kao i u drugim delovima zemlje. Svi ga igrali i svi su imali veliki takmičarski podsticaj – samo pobednik ostaje. Što znači da, osim ako nisi došao da gledaš, moraš da pobeđuješ. Nisu se preterano poštovali ni visina, ni godine, ni status igrača u “pravoj” košarci, a bogme ni pol. Sama pobeda bez kalkulisanja je bila cilj. I nije bio potreban trener da ti kaže da igraš odbranu, ili da gradiš i da ideš na skok.

S druge strane, Irska baš i nema čime da se pohvali u pogledu ovog novog olimpijskog sporta. Od kolektivnih sportova, košarka je na petom mestu po popularnosti. GAA sportovi – fudbal i hurling, kao i fudbal i ragbi su popularniji. Još veći problem je klima. Česti kiša i vetar su najveći neprijatelji bilo kakve košarke na otvorenom. Ljudima ovde nije lako da shvate da se košarka, čak i ona na najvišem nivou, nekada igrala napolju. Po njima je ona isključivo dvoranski sport.

Ali sve se menja, pa i ta slika grada i zemlje u kojoj sada živim. I dok su sve oči košarkaškog sveta uprte u Beograd, i F4 Evrolige, ovde je po prvi put organizovan 3×3 turnir, na kome su uzeli učešće samo klubovi iz nacionalnog ranga takmičenja. U Irskoj još uvek ne postoje specijalizovani 3×3 klubovi, ili pak timovi. Zbog toga se Košarkaški savez odlučio da ograniči učesnike na one koji već igraju u prvoj ili drugoj ligi. Konor Mini, ovog puta u ulozi komercijalnog direktora košarkaške federacije, je i glavni promoter turnira. Inače Konor je prvotimac mog UCD Mariona i irski reprezantivac. Po njegovim rečima, 3×3 je je košarkaški ekvivalent bič voleja, gde glasna muzika svira, prisutna je atmosfera sa žurki, gledaoci stoje oko terena, postavljene su maskote na naduvavanje i slični rekviziti, a i deca se ne dosađuju.

U stvari pravi početak 3×3 u Irskoj se desio prošlog leta, kada su i muški i ženski tim učestvovali u kvalifikacijama za Evrokup 2017. Devojke su čak i uspele da se plasiraju za sam Evrokup i da zauzmu 11. mesto.

U subotu 12. maja 3×3 turnir je održan u šoping centru, u naselju Dandram u južnom Dablinu. Centar je otvoren 2005. i tada je bio najveći šoping centar u Evropi. Zbog svoje veličine, a i zbog načina kako su uklopljeni drugi sadržaji (restorani, bioskop, fontana, klizalište zimi, bašta leti itd.), zvaničan naziv je Gradski centar Dandram. I u muškoj i ženskoj konkurenciji bilo je po osam timova, podeljenih u dve grupe. Iz svake grupe po dva najbolje plasirana tima su imala prolaz u polufinale, a pobednici u finale turnira.

Zvanično ime turnira je “Hula Hups 3×3”. Hula hups je ono što smo mi nekad vrteli oko struka i zvali ga hulahop. Ovi “Hula Hups” su inače grickalice od krompira, u obliku kruga. U marketinške svrhe je upotrebljena igra reči – hup (hoop) je naime naziv za obruč na engleskom.

Na našu sreću kiša nas je skoro zaobišla, što je posebno bilo važno za gledaoce, jer tribine nisu bile pokrivene. Kad kažem skoro zaobišla, ne znači da nije padala. Ali za irske uslove nije bilo loše. Još jedan zanimljiv detalj je da je krovna konstrukcija bila nešto niža, pa je bilo problema sa šutiranjem trojki sa krila. Taj problem je verovatno izazvan neiskustvom organizatora i povremeno je zabavljao gledaoce. Posebno je bilo zanimljivo kada da je jedna igračica iz Elska uspela da proturi loptu između metalne konstrukcije i plastičnog krova. Ali lopta nije ušla u koš, uz uzdahe među gledaocima.

Na kraju su pobedili UCC Glenmajr iz Korka u ženskoj, i DCU Sejnts iz Dablina u muškoj konkurenciji, i to potpuno zasluženo. Sva četiri tima iz oba finala su članovi Super lige, pa njihovi trijumfi i nisu neko iznenađenje. Moj UCD Marion je stao u polufinalu, izgubivši od DCU-a. Ali ovog puta rezultati i trofeji i nisu toliko važni. Važnije je da je i ovaj novi sport stigao na veliku scenu u Irskoj, i da se i pored toga popularisala košarka.

Photo: Privatni album