Danas, 26.oktobra 2016. zvanično je objavljeno da će Beograd biti domaćin „Fajnal For“ turnira Evrolige u maju 2018. Reč je, nesumnjivo, o velikom priznanju Beogradu i Srbiji zbog čega gradska vlast zaslužuje sve čestitke. Iz prve ruke znam da je organizaciju završnog turnira Evrolige veoma teško dobiti, konkurencija je velika, mnogi gradovi žele takmičenje koja je veliki sportski ali i turistički događaj. Podatak da se gotovo sve ulaznice rasprodaju u febnruaru, dakle pre nego što se zna ko će igrati F4, dovoljno govori za sebe.

Ne sumnjam da će naša „Arena“ biti puna i da će iz Beograda još jednom otići lepa poruka. Bilo bi, naravno, idealno kada bi i neki naš tim mogao da učestvuje, ali i bez toga spektakl je zagarantovan. Beograd ima, recimo, FEST na kome retko ima domaćih filmova a narod, željan dobrog filma, hrli u dvorane. Tako će biti i sa ovom velikom košarkaškom predstavom.

Mislim da možemo reći da će taj F4 biti najveći klupski događaj u međunarodnoj košarkaškoj istoriji Beograda. Istina, davne 1977. u „Pioniru“ je igran finalni meč ondašnjeg Kupa šamšpiona između Makabija i Mobilđirđija, ali u pitanju su bila dva tima dok ćemo sada ugostiti četiri. Bilo je još značajnih međunarodnih košarkaških zbivanja u našem glavnom gradu i evo pregleda tih velikih događaja.

1. Prvenstvo Evrope za žene 1954- Od 4. do 13. juna na Tašmajdanu, u centru grada, održano je 4. Prvenstvo Evrope za košarkašice. Prvo mesto osvojio je SSSR a Jugoslavija je bila vrlo solidna, peta, sa nekoliko lepih pobeda.
2. Evropsko prvenstvo za košarkaše 1961-Sedam godina kasnije Beograd je, od 29.aprila do 8.maja, bio domaćin i šampoonata Evrope za muškarce. Prvobitno je bilo predviđeno da se i ovo takmičenje održi na Tašmajdanu ali je u vreme jedne posete Vilijama Džonsa, generalnog sekretara FIBA, toliko padala kiša da je on insistirao da se igra u sali. Kako sportske hale nije bilo, nađeno je rešenje u najvećoj hali Sajma. Bio je toi veliki događaj, utakmice je gledalo i po 18.000 ljudi a Jugoslavija je osvojila prvu medalju, srebrnu, izgubivši finale od SSSR (53-60).
3. Finale Kupa Koraća 1972-U prvom izdanju „Kupa Koraća“ igralo je samo 8 klubova a u finale su stigli OKK Beograd i Lokomotiva iz Zagreba. Iako su u pitanju bili jugoslovenski klubovi, događaj ima međunarodni karakter jer je reč o finalu internacionalnog kupa. OKK Beograd je 29.februara 1972. u prvom meču pobedio Zagrepočane sa 83-71, u Zagrebnu je 7. marta na poluvremenu vodio 48-40 što je sa 12 poena iz Beograda bilo ukupno +20, ali je na kraju slavila Lokomotiva 94-73.
4. Prvenstvo Evrope za košarkaše 1975-Beograd je po drugi put bio domaćin evropskog šampionata, iako samo završne faze. Prva deo igran je u Splitu, Rijeci i Karlovcu. U „Pioniru“ se igralo od 11. do 15.juna a Jugoslavija je u odlučujućoj utakmici pobedila SSSR 90-84. i odbranila zlato osvojen o u Barseloni dve godine ranije.
5. Finale Kupa šampiona 1977-Još jedan veliki događaj u „Pioniru“, Makabi je 7.aprila osvojio svoju prvu titulu prvaka Evrope pobedivši Mobilđirđi iz Varezea 78-77 ali utakmica je imala neobičnu pred-istoriju. Naime, kada se Makabi kvalifikovao za finale ljudi iz KSJ uhvatili su se za glavu. Najavljena je prava „invazija“ navijača Makabija ali problem je bio što Jugoslabvija nije imala diplomatske odnose sa Izraelom. Uz fleksibilan stav vlade problem je rešen, svi su bili dobrodošli a u Beograd je prvi put sleteo „Džambo-džet“…
6. Finale Kupa Koraća 1979-Partizan je u polufinalu uspeo da eliminiše Jugoplastiku čime je stekao lepe šanse da osvoji Kup Koraća pošto je FIBA ranije odredila Beograd kao domaćina finala. Igralo se 20. marta, opet u „Pioniru“, pčred 7.000 gledalaca. Prpotivnik je bio Aitalijanski Arigoni, rezultat 108-98 (54-54) uz maestralnu partiju Dragana Kićanovića, strelca 41 poena.
7. Finale Kupa Koraća 1989- Posle poraza Partizana u Kantuu od 76-89 malo je ko verovao u podvig, ali u Halu Sportova na Novom Beogradu 22.marta ipak je došlo 7.000 optimista i pomoglo da Partizan napravi podvig. Pobedio je 101-82 (55-43) uz maestralnu partiju cele postave: Divac 30 poena, Paspalj 22, Đorđević 21, Danilović 10, Savović 8, Nakić 5.
8. Finale Kupa Koraća 1998.-Crvena zvezda je propustila istorijsku šansu da osvoji trofej jer je u prvom finalnom meču pobedila u Veroni 74-68 uz 18 poena Zlatka Bolića i 17 Igora Rakočevića a onda je 1.aprila svojim navijačima priredila neuspelu prvopralisku šalu-poražena je u „Pioniru“ 64-73 (29-32) i pehar je otišao u Italiju.
9. Finale Kupa Saporta 1998-Beograd je još jednom bio domaćin finalnog meča jednog kupa FIBA-14.aprila u „Pioniru“ su, u finalu Kupa Saporta, nekadašnjeg Kupa pobednika kupova, igrali Žalgiris i Stefanel Milano. Bilo je 82-67 za litavsnki tim u kome je briljirao Saulius Štombergas, autor 35 poena.
10. Dajmond bol 2004- Konačno smo dočekali otvaranje „Arene“. Bila je predviđena za Svetski šampionat 1994. ali usledile su sankcije, Mundijal je otišao u Toronto, izradnja se otegla ali je 2004. konačno otvoreana spektakularnim „heksagonalom“ uoči Olimpijskih igara u Atini. SR Jugoslavija je u finalu pobedila Litvaniju 93-80 i ništa nije nagoveštavalo debakl koji nas je čekao u Grččkoj-pretposlednje 11. mesto.
11. Evropsko prvenstvo 2005-Treći put u istoriji Beograd je bio domaćin kontinentalnog prvenstva, istina bez naše reprezentacije koja je neočekivano ispala u osmini finala, u Novom Sadu, od Francuske. Titulu je osvojila Grčka, bolja od Nemačke u finalu (78-62) uz ovacije Dirku Novickom, prvom strelcu turnira sa prosekom od 26,1 poena.
12. Pre-olimpijski turnir 2016-Pošto nije uspela direktno da se plasira za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, Srbija se-uz punu finansijsku podršku vlade-izborila za organizaciju jednog od tri kvalifikaciona turnira, popbedila u grupi Portoriko i Angolu, u polufinalu Češku a u finalu ponovo Portoriko (108-77) i otišla u Rio po srebrnu medalju.

Dobrodošli u Beograd, košarkašku prtestonicu Evrope!