Ono što danas zovemo “Martovskim ludilom”, završnim turnirom NCAA lige, pre 26. marta 1979. nije postojalo! Sve dotle to je bio interesantan košarkaški turnir sa mnogo lepih utakmica i neočekivanih rezultata, ali tog 26. marta pre više od tri decenije Amerika je načisto poludela.

Odmah da kažemo: navedenog dana u Solt Lejk Sitiju igrano je finale NCAA između Mičigen Stejt Spartansa i Indijana Stejt Sikamorsa. Danas ova univerzitetska imena malo znače na košarkaškoj mapi SAD, ali njihov okršaj čekan je sa podjednakim nestrpljenjem kao sletanje čoveka na Mesec deceniju ranije. Čak 18 miliona domaćinstava širom Amerike imalo je uključen televizor i podešen kanal na CBS, a računa se da je utakmicu gledalo oko 40 miliona ljudi. Pa – šta je ovaj događaj činilo tako posebnim?

Bio je to meč dva košarkaška titana koja su svoje anonimne timove doveli do finala – Medžika Džonsona (Mičigen) i Larija Birda (Indijana). Sada, sa ove distance, smatra se da je utakmica u Solt Lejk Sitiju bila najznačajniji događaj u istoriji NCAA lige, a prelazak Medžika i Birda u NBA nekoliko meseci kasnije najznačajniji događaj u istoriji profesionalne košarke. Njihovim dolaskom u NBA počelo je najveće rivalstvo ikad viđeno, kako međusobno tako i timova za koje su igrali (LA Lejkers i Boston Seltiks). NBA nikad ne bi bila tako planetarno popularna da nije bilo tog večnog Medžik vs. Bird.

Te 1979. televizija nije kao sada prenosila svaku utakmicu, pa se mnogo manje toga znalo. Pričalo se da na minornom univerzitetu Indijana Stejt sjajno igra neki momak koji je pre upisa na studije radio kao vozač kamiona – Lari Bird. Uz sve pohvale išla je i ona najveća – on je belac. Kao što je u boksu Amerika decenijama čekala “veliku belu nadu” (i dočekala je tek kad je Silvester Stalone snimio film “Roki”), tako je i u košarci pojava jednog belog mađioničara mnoge uzbuđivala. Priča o Birdu je krenula u jesen 1978, a posle Božića on je već bio najveća košarkaška senzacija sezone. Njegov tim, koji pre starta lige nije bio ni u kakvim kombinacijama, ređao je sve same pobede. Bird je imao neverovatan prosek od 30 poena po utakmici, a Indijana Stejt je do finala u Solt Lejk Sitiju napravila senzacionalan skor 33-0! David je pobedio sve Golijate, ali tu priči nije kraj.

Na samo četiri sata vožnje kolima od Tere Hota, mesta zaboravljenog u državi Indijana u kome je mali univerzitet na kome je igrao Bird, nalazi se još manji Ist Lensing, u državi Mičigen. Tu postoji univerzitet koji se zove kao i država, i na kome je igrao autentični čarobnjak pod obručima, čovek koji je još u srednjoj školi dobio nadimak Medžik – Irvin Džonson. Trener je bio stanoviti Džad Hitkot, a druga najveća zvezda u ekipi bio je sada zaboravljeni Greg Kelser. Kako je Medžik svojim igrama celu karijeru druge igrače činio boljim, tako je i od tog Kelsera napravio univerzitetsku zvezdu pa je momak izabran za NBA u prvoj rundi narednog drafta. Tek kad je stigao tamo videlo se da bez Medžika on ne vredi baš ništa.

Protivno svim prognozama, Džonson je svoje Spartanse doveo do velikog NCAA finala, a u međuvremenu se širom Amerike napravila takva atmosfera koja se mogla porediti samo sa mečevima Muhameda Alija i Džoa Frejzera. Svi su hteli da vide ta dva luda tima, dva košarkaška mađioničara, i svi su se podelili. Jedni su navijali za belca, drugi za crnca. Dotle neviđena histerija.

Meč je počeo izjednačeno, a onda je negde oko petog minuta Mičigen napravio seriju 9-0. Seriju je trojkom najavio bek Majk Brković, Srbin sa kanadskim pasošem. Taj momak je dve godine kasnije izabran na NBA draftu u 8. rundi kao 181. pik od strane Milvokija, i tu mu se gubi svaki trag.

Plan trenera Hitkota je bio prost: Larija Birda su čuvala trojica igrača, a ako se izmakne njihovoj kontroli odmah bi priskakala i preostala dvojica. Ta odbrana je kasnije nazvana “Birdov kavez”. Dala je rezultata, na poluvremenu Mičigen je vodio 37-28. Međutim, Indijana se konsolidovala i u 10. minutu drugog poluvremena rezultat je smanjen na 52-46. Tada Medžik Džonson pokreće seriju 8-0 i meč je prelomljen. Na kraju je Mičigen Stejt slavio 75-64, a za MVP celog Fajnal for turnira  je izabran Medžik. Imao je u dve utakmice 53 poena. U finalnoj 24, nasuprot Larija Birda koji je ostao limitiran na 19 koševa. Ipak, najvažnije od svega je da su te večeri 26. marta 1979. u “Midoulends Areni” 15.410 gledalaca, i još njih četrdesetak miliona pred malim ekranima, bili svedoci spektakularnog početka nove ere u košarkaškoj istoriji.

Mičigen Stejt: Greg Kelser 19, Medžik Džonson 24, Džej Vinsent 5, Teri Doneli 15, Majk Brković 5, Ron Čarls 7, Majk Longejker, Rob Gonzales.

Indijana Stejt: Bred Majli, Aleks Gilbert 4, Lari Bird 19, Karl Niks 17, Stiv Rid 8, Bob Hiton 10, Liroj Stejli 4, Rik Nemsek 1.

Photo: NCAA