Situacija sa srpskim klubovima kristalno je jasna, Crvena zvezda dominira odavno, svi su izgledi da će i ove sezone nastaviti zlatni niz, bez obzira što ima blagi, razumljivi i opisani pad u Evroligi, donekle i u ABA ligeštulu. Beogradski Partizan svojeglavo nastavlja put jednosmernom ulicom u kontra smeru, umesto da parkira ili se okrene. Videli smo da i promena trenerske garniture (Nenad Čanak sa jakim čačanskim začinima umesto Miroslava Nikolića) promućurnije tera na dumanje: igrači sprovode koučeve zamisli u praksu, ako neće ili ne znaju – piši propalo; iskustvo trener stiče godinama, kako sa mlađim, tako i sa ekipama iz nižih rangova; kad se izgubi u upravi sistem vrednosti, kad su na vrhu ljudi bez vizije (samo sa tele-vizijom) – piši propalo na desetak godina. FMP gura solidno, ali kao ”filijala” CZ (ili je, možda sigurno, obrnuto?), pretvorio se u tim, a bio je klub visokog ranga u Evropi, Mega proizvodi igrače, samim tim i pare, po zacrtanom planu. Nego, hoću da kažem da nisam znao za koga da se odlučim kao najboljeg ”domaćeg” pojedinca u 2017. godini, a (pre)ozbiljni kandidati su Pero Antić ili Milko Bjelica, Gos ili Miler, Filip Čović ili Odžo, Enis ili BItadze…

Moram da kažem, pre onog ”srećno svima”, da bilo koje moje pominjanje ABA 2 ligice, na primer, proizvodi (možda sigurno) naručene negativne komentare, koji na mene deluju adrenalinski pozitivno. Pogled na tabelu ABA 2 kaže da Krka ima dva, a Primorska, Borac i Vršac po tri poraza. Pogled na KLS ligu – Dinamik, Borac i Vršac po tri poraza. Dakle, čačanski Borac i Vršac imaju isto poraza u oba takmičenjca, znači li to da su ona istog kvaliteta, a nešto mislim da je KLS i bolja na osam tabli (i zašto jeste?)…