Elem, odmah da naglasim da ja privatno malo toga zameram mlađanom Jokiću, da ću i dalje gledati isečke njegovih najboljih poteza, diviti se lucidnosti dodavanja, čekati njegov povratak u reprezentaciju, koji će doći kad ljudski sazri, obezbedi se finansijski (dolazeće jeseni mogao bi da potpiše višegodišnji, dolarski devetocifreni ugovor sa Denver Nagetsima), shvati ovozemaljsku a ne božansku ulogu svog menadžera, čuje priču o negdašnjem kultu repe, za koju su se odazivali i bolji košarkaški i novčano ”bogatiji” igrači od njega, da sad ne apsolviram. Spisak bi bio predug za ovu vrstu pisanija. Kad mu jasniji bude put Stefana Jovića i Nikole Kalinića od ”pokojnog” kragujevačkog Radničkog – preko Saletove ”porodice” – do Crvene zvezde i Evrolige, zatim Fenera i … Ili linija Bogdanovića: Žitko-Partizan-Fener-Srbija-NBA i gomila novca. Ili, neka mu Teo u nekoliko prostih rečenica, uz espreso i kiselu (?), objasni njegov slučaj – ”bitna uloga srpske selekcije u nizu FMP-Olimpijakos-CSKA-Srbija-NBA” . Ili, neka Kalina i Bogdan kažu koliko su zaista umorni od prošle sezone, koliko Teo i Bogdan ”rizukuju povredu” (daleko bilo, puu, puu) igrom na Evropskom prvenstvu, a pre svoje prve NBA sezone. Mada, biće da je u pravu Duško Vujošević kada kaže: ”ponos i patriotizam ne uče se u školi i na treningu, ili ga imaju ili nemaju”.

Dakle, nisu se promenila vremena, kako pojedini misle, mena je u ljudima i okolnostima – devalvaciji vaspitanja i obrazovanja, nepostojanju etičkog kodeksa, pojavi ”gazda” i ”menadžera” i njihovoj pobedi nad uticajem trenera i negdašnjih rukovodilaca, kultu novca, minimiziranju košarke kao igre, gubljenju pojmova ”prijatelj”, ”roditelj”, ”kum”, ”brak” i slično, da ne odem predaleko… Jedan detalj jako mi je zasmetao – stvaranje situacije za medijsko ”linčovanje” Jokare, po oprobanoj srpskoj recepturi – ”od idola do bivola”, što reče NJP. Pored našeg genskog preterivanja u slavlju i tugovanju, zapanjen sam kojom je to brzinom išlo – za jedan dan, čim je Đorđević objavio da mu je otkaz stigao. Ne mislim da je AĐ nešto smišljeno uradio, najmanje zbog svog odnosa sa vodećim menadžerom, ali – možda je sve moglo da ima i drugi tok. Recimo, ”Sale nacionale” sa saradnicima obavi razgovore sa svih 25 potencijalnih kandidata i odmah najavi odsustvo Jokića, odlazak Milutinova i Dangubića u SAD, na (preču?) Letnju ligu, povredu Bjelice i slično. Neke stvari nije razjasnio ni kada je prinudno ”skratio” spisak na 17 imena. Da budem jasan do kraja – uvek sam na strani selektora, odnosno najbolje srpske selekcije kao institucije.

Šta je tu je, mora se dalje (”i kiseonik je pronađen tek 1874. godine, a disalo se i pre, kao i posle toga” – NJP), mislim da je ovo lepa prilika da Srbija samostalno zasedne i na prvo mesto u Evropi, gledajući ostale sastave, pogotovo što će i to, a i sva naredna reprezentativna (FIBA) takmičenja izgubiti (trajno?) na značaju: ”prozori” novembar-februar za kvalifikacije reprezentacija, sigurno bez NBA, verovatno i Evroliga-asova, favorizovanje osovine NBA-Evroliga-ABA (u našem slučaju) u odnosu na nacionalna i reprezentativna nadmetanja i tako dalje, provaljen je ovaj sumnjivi trend.