Kolumnicu počinjem pod vedrim sloganom komšije Njofre – ”na dnu mora leži kit i on gricka suv biskvit”, iako mi poruka pisca nije najjasnija. Dakle, samo vedro u novu košarkašku sezonu, počela je IGRA, što je na svakom arealu,osim našeg, važnije od PREDIGRE. Nosilac basket kvaliteta je koncerrn ABA (umalo da napišem kancer), barem bi tako trebalo da bude, sa nekoliko projekata u (do)gradnji – ABA 1 i 2, U 20, Superkup i slično.
Prva tri kola ABA 1 igraju se ubrzano, po popularnoj basket taktici pojedinih trenera ”trči i pucaj”, gde je ono ”trči” konstanta, a ”pucaj” je varijabilni deo, koji može da znači i šutiraj i pucaj po svim šavovima. Prvo kolo donelo je više zanimljivu nego opčinjavajuću košarku, što je i očekivano. Evo nekih mojim zaključaka.
Prvo, ABA ligeštul nekad je bio među tri, četiri najjače lige u Evropi, one koje privlače A kvalitet, kao Španija, Turska, VTB, pa i grčka i italijanska liga danas. Većina ostalih (i Jadranska) spadaju trenutno u nadmetanja iz kojih se regrutuju mladi A potencijala, a dovode strani igrači B i C kvaliteta.
Drugo, smanjenjem na dvanaest učesnika više se ujednačio nego što se povećao kvalitet, jer otpadaju (naj)slabiji klubovi. Četiri utakmice manje znače i – težu bitku za prva četiri mesta koja vode u polufinale, a ”krvavu” za izbegavanje poslednjeg, odnosno ”ispadanje” u ABA 2.
Posledično, treće, sve zajedno ostavlja manje vremenskog manevra trenerima za razigravanje mladih, tako da gro timova čine ”iskusni B klase”, pogledajte rostere.
Četvrto, posledično, biće ovo liga ”domaćeg terena”, što je pokazalo i prvo kolo – svih šest pobeda domaćina, mada većina jako teško, posle produžetka ili do sedam razlike.
Peto, ali ne i poslednje, pošto je odliv veliki, nužno je i ”rađanje” nekih novih klinaca, jer besparica diriguje broj stranih aktera.
Šesto, raduje košgeterska nadahnutost većine timova.
Sedmo, Njofra Paviljonski na ovaj moj deo analize kaže da je ”svejedno”, ja mu javno odgovaram da nije, jer da je svejedno i jarca bi muzli…
Koja reč i o timovima iz Srbije. Obratiti pažnju na podatak da četiri od dvanaest učesnika čini 33 odsto, odnosno trećinu, što je velika privilegija u svakom pogledu u odnosu na, recimo, jedinog predstavnika šampiona Evrope – ljubljansku Olimpiju. Sva četiri kluba su iz Beograda, ako ništa drugo imaju tri gostovanja ”manje”, što u ovom tempu igranja na četiri koloseka nije nevažno. Crvena zvezda će, barem prema prvoj pobedi nad Mornarom, i dalje gajiti defanzivu kao inicijalnu kapislu ofanzive, ali je problem što su ”novi glumci” na pakretu, pa to treba posložiti, uskladiti iskustvo i pozicionu preciznost Antića, Bjelice, Feldina, Ročestija, Kešelja i Lazića, sa fizikalijama i mladošću Lesorta, Radičevića, Dangubića, Dobrića, Jankovića, Jovanovića… Mislim da je Mega na dobrom putu da se ponovo vrati u vrh, modelom igre koji su Slovenija i Letonija demonstrirale nedavno u Turskoj… Partizan je izgubio prvo gostovanje u Skoplju, po meni, isključivo zbog malo radnih sati provedenih zajedno i sa trenerom, a ima potencijal za prva četiri mesta… Konačno, FMP je u Cedeviti imao najtežeg protivnika, lepo se predstavio, brine pomalo samo 67 datih koševa, najmanje u prvom kolu. Ali, ući će momci vremenom u SISTEM, koji je suština, što reče NJP – ”ni šibicari nisu van sistema”…
Photo: ABA
(Kolumna objavljena u dnevnom listu Danas, prenosimo uz dozvolu autora i redakcije Danasa)