Očekivano, usledila je hitra (posle telefonskih konsultacija?) reakcija od strane šlajmovanih, tipa – ”ABA liga kaznila je Karpoš Sokoli sa 12.000 evra zbog nanošenja štete sponzorima i ugledu lige, a predložiće višegodišnju suspenziju Karpoša iz takmičenja pod njenim okriljem”… Vreme je da Njofra Paviljonski i ja iznesemo svoje skromno gledanje na ovu pat poziciju.

Prvo, zamalo da se i nas dvojica  posvađamo oko sentence ovonedeljne kolumnice, pošto je on predložio misao svoje babe – ”ne ljubi svinje u dupe, makar se ne najeo krmenadli”, a ja – ”što je dobro za gusku predvodnicu, dobro je i za čitavo jato”. Složili smo se da idu obe misli, uz moje gunđanje da se njegova pretvorila u – ”ljubi i liži dok imaš koristi”.

Drugo, osim nešto jačih epiteta, nemam zamerki na tekst, odnosno – treba ispitati da li je (i zašto jeste) od 2001. godine bilo još ovaca za šišanje, štimovanja rezultata, da li odista pomenuta prezimena i klubovi rade to što im imputira gosn Dedić.

Treće, koje nanošenje štete i kojim to sponzorima, a o (ne)ugledu lige mogu da napišem esej, ako baš toliko budem dokon.

Četvrto – najvažnije – odakle pravo ABA ligeštulcima da kažnjavaju klubove po Balkanu?

Elem, taman kada sam umislio da je jedan tornado prošao (recimo po imenu ”Krvava Meri”, pošto svi imaju imena, uglavnom ženska), zadesi nas i drugi, koji i dalje traje, a koji možemo nazvati  ”Bela Rada”. To što su se, posle više od četiri godine plodne saradnje (devet trofeja, muška igra u Evroligi i još mnogo toga) rastali Crvena zvezda i kouč Dejan Radonjić nije ništa neuobičajeno, ovaj brak i jeste solidno trajao za srpske običaje. Glupo je (ili, možda i nije?) što se i ovaj razvod posipa, za sada jednostrano, fekalijama u vidu sićušnih kapljica. Recimo: da li je zaista DR izjavio da mu je plata od 25.000 evra mesečno – mala, gledajući kako (takođe bivši) trener fudbalera istih boja ima – duplo. Ili, kome treba da iznese podatak da je DR do sada primio više od 800.000 evra na ime plata i premija, da mu klub duguje blizu 200.000 (saberi, oduzmi – miionče), a da mu (osim sudskim putem?) neće dati stotkicu, zato što je to potrošio – na telefonske račune, više od 2.000 evra mesečno! Sad, NJP i ja, bez želje da budemo advokati bilo koje strane, glasno postavljamo nekoliko pitanja.

Prvo, zašto se baš sad iznose brojke, kada je kouč otišao, što se nisu pravili godišnji bilansi? Drugo, ako neko, recimo PČK (prvi čovek kluba) misli da DR nije zaslužio toliki novac (a sigurno jeste, prema standardima Evrolige i drugim merilima) – zašto si potpisivao ”štetan” ugovor? Treće, ako je PČK platio pedesetak računa za mobilni – zašto nije posle prvog usmeno (ili ugovorom) limitirao treneru iznos za roming-ćaskanje, odnosno – kako već plaćene račune da mu odbija od zarađenih plata i premija? Četvrto, svaka čast i kouču – u eri vibera, skajpa i ostalih mudroserija potrošiti toliki novac na telefon je ravno podvigu. Peto, krucijalno, nalazim da su ovde sujete proradile, moglo je da prođe i bez medijskog nadgornjavanja, odnosno žutog medijskog govnanja, ali – za sreću je potrebno dvoje, zar ne?