Radni naslov kolumnice dao je komšija Njofra – ”ko tebe kriškom somuna, ti njega okrajkom proje”, a moj predlog bio je sličan – ”ko tebe svastikom, ti njega strinom”. Elem, bronzane kadete činili su: Stevan Karapandžić (Partizan), Lazar Vasić (Crvena zvezda), Marko Andrić (Banjica), Lazar Živanović (Crvena zvezda), Aleksa Marković (Zemun), Stefan Agoč (Vojvodina), Đorđe Pažin (Italija), Aleksandar Langović (Mega), Marko Pavićević (Vizura), Nemanja Popović (Vizura), Dušan Tanasković (Partizan) i Novak MIšković (Mega), nabrajam od bekovskih ka centarskim pozicijama. Stručni štab umešno je predvodio Slobodan Klipa, a pomagali su mu Zoran Vraneš, Bojan Simanić i Radivoj Mandić. Još jednom čestitke svima, uz (ne)vesela zapažanja: tim su nosili Pažin (igra i za seniore u svom klubu), Karapandžić i Langović; ”beogradizaciju” do bola čini čak deset reprezentativaca; opet vidim neka poznata prezimena, genski ”zadojena” košarkom, da ne detaljišem, što je dobro…

Dakle, ima nešto što monasi, ili stariji ljudi zovu ”punoća vremena”, a što se katkad događa, kad se steknu paramenti. To je ovog leta u Srbiji na delu – ženski i muški basket u usponu, da ne kažem u vrhu Evrope, na svim nivoima. Osim nadarenih devojčica i dečaka, potreban je iskusan trenerski kadar. Tri medalje mlađih pripadaju i Vladi Jovanoviću, Milošu Pavloviću i Slobi Klipi, koučima koji su dosta trofeja pobrali i sa seniorima, da ne govorimo o Saši Đorđeviću i Stevanu Karadžiću. Naravno, potpora potpredsednika Saveza nije izostala u kvalitetnom radu, kako u ženskom (Ana Joković sa saradnicima), tako i u muškom segmentu (Igor Rakočević, Vlada Kuzmanović). Još jednom čestitke, uz nadu da će i treći potpredsednik Saveza, Dušan Projović, zadužen za takmičenja, moći jednog dana da kaže kako smo uredili i taj segment (osim već sad odličnog basketa 3×3), kako smo i tu ”na francuskom putu”. Za sada imam samo jedno da kažem – ne lipši magarče do zelene trave…

Navedenu ”punoću vremena” trebali bi uskoro, na prvenstvu Evrope (31. avgust – 17. septembar, Turska, Rumunija, Finska i Izrael) da zaokruže izabranici Aleksandra Đorđevića, a došlo je i neveseo čas za mene, da izustim koju i o seniorima. Nerado pišem o tome, zato što je to niz očekivanja, nedoumica, otkaza i povreda, čudnih događanja na nivou kontinenta. Evo nekih glavolomki.

Prvo, od dvadeset pet momaka sa prvobitnog spiska došli smo do četrnaest prezimena (sa rovitim Nedovićem), a da nijednog od jedanaest ”otpalih” nije selektor precrtao – odustali sami, povrede, NBA ”preča posla” i slično.

Drugo, u kom god sastavu da izađemo, sigurno smo u grupici zemalja za zlato, kako zbog snage pojedinaca naraslih u jak tim, tako i zbog sličnih problema koje imaju ostale repe.

Treće, pedantni statističari nabrojali su do sada pedesetak odličnih igrača koji neće nastupiti za svoje selekcije, kako zbog najavljene ”penzije” (Parker, Spanulis, Zizis, Gortat, naš Stefan Marković), tako i zbog lepeze razloga, a nisam siguran da evidentne povrede dominiraju (Teodosić, Jokić, Bjelica, Žižić, Hezonja, Fernandez, Ibaka, Ljulj, Mirotić, Batum, Galinari, Iljasova, Ašik, Kanter, Veseli, Zoran Dragić, Adetokumbo…).

Četvrto, evidentno je da većina ima ”preporuku” NBA klubova da ne igra, što ja tumačim na svoj način, kao (peto) – početak realizacije Evrolige kao dela NBA takmičenja, preko firme EKA, odnosno Đordija Bartomeua, samim tim (šesto) eutanaziju FIBE, koja se baš mnogo i ne opire tome. Kome nije jasno – kontinentalna državna i nacionalna prvenstva lagano idu u ”večna lovišta”, zaborav, FIBA je već umrla, ali im niko to nije saopštio u zvaničnoj formi. Pogledajte sled poteza: NBA, Evroliga i Evrokup ne puštaju igrače i trenere da igraju za svoje nacionalne repe ni sad, kamo li u kvalifikacionim ”prozorima” tokom sezone. Evroliga od oktobra 2018. godine sigurno ide na osamnaest, godinu-dve zatim na dvadeset učesnika. Pravila se prilagođavaju američkim: ”prvi korak”, ubrzo trajanje utakmice osam minuta duže, uporedo širi teren zbog trojki i tako redom, do učešća prva četiri evropska tima, recimo, i nekom početnom NBA plej-ofu, da ne idem tako daleko sa ”urokljivim” predviđanjima…