Radni naslov kolumnice mogao bi da bude slogan Njofre Paviljonskog – ”pogrešno je kretenu tepati da je idiot”, a nekolicina pametnijih zaključiće i zašto. U srpskoj košarkici dešava se i mnogo lepih stvari (samo što mi suze radosnice nisu krenule na oko, grlo, uho i nos kad sam video fotku sa crkvenog krštenja navijača Partizana, popularnog Miše Tumbasa, ili čuo reči predsednika KSS na promociji knjige ”Gospodin košarka” o čika Bori Stankoviću), ali je i (pre)veliki broj poštapalica koje zamagljuju suštinu, ništa ne znače.

Recimo, nemojte ”ostavljati srce na parketu”, trebaće vam dalje u životu, nego se borite maksimalno, što i jeste prvi aksiom sporta.

Ili, gde je srce kad se izgubi, na terenu ili u kontejneru? ”Pokazali smo karakter” u pobedi, kao da karakter ne može da bude i loš, recimo. Kad trener posle pobede izjavi ”ispoštovali smo dogovor iz svlačionice”, to znači – ja sam postavio genijalnu taktiku, a posle poraza ”nismo ispoštovali”, čitaj – ”opet sam ja Greg Popović, ali igrači ništa nisu znali kao magarci”.

Ili, kad strateg počne da gusla u novcu (”imamo najmanji budžet”), kao da trče, skaču i poene daju novčanice od 500 evra (tzv. ”kravlji jezik”) a ne konkretni igrači. Pa ”umorni smo od puta u Moskvu, Madrid”, kao da i timovi iz tih gradova ne pređu isto kilometara do Beograda; pa”veliki broj utakmica ostavio je traga u povredama”, kao da ostali timovi iz lige igraju manje mečeva; pa kad kouč, dok ljubav cveta, izjavi javno – ”hvala gazdi i ljudima u klubu”, a kad dobije otkaz priča tajno – ”bolje da sam ‘ladna govna jeo nego što sam tamo bio”, i niz sličnih mudroserija…

Photo: ABA

(Kolumna objavljena u dnevnom listu Danas, prenosimo uz dozvolu autora i redakcije Danasa)